Jačanje porodice i alternativno staranje
Pravo svakog deteta je da raste u porodičnom okruženju
- Srpski
- English
Svako dete ima pravo i zaslužuje da raste u porodičnom okruženju. To je najbolje okruženje za razvoj dece, naročito tokom ranog detinjstva.
Najdelotvorniji načini da se omogući da deca odrastaju u porodičnom okruženju punom ljubavi i brige predstavlja podrška porodicama u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju. Ova podrška sprovodi se kroz jačanje usluga podrške za decu i porodice i unapređenje sistema hraniteljstva kako bi mogao da pruži pomoć onima kojima je to potrebno.
UNICEF radi na smanjenju broja dece koja žive u rezidencijalnim ustanovama, povećanju smeštajnih kapaciteta velikih ustanova, sa fokusom na decu uzrasta od 0 do 3 godine i decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Pojedina deca se moraju izmestiti iz svojih porodica i UNICEF radi na jačanju preventivnih usluga za podršku višestruko ugroženim porodicama čija su deca u riziku od alternativnog zbrinjavanja. Jača se hraniteljstvo kako bi se obezbedilo kvalitetno alternativno porodično staranje kada je to u najboljem interesu deteta.
Takođe, Vladi Srbije pružamo savete zasnovane na činjenicama kako bi ulagala u jačanje usluga u zajednici koje mogu zaštititi ugroženu decu i decu u riziku.
Ciljevi programske oblasti
Još jedan od ciljeva koji imamo jeste da obezbedimo da devojčice i dečaci, posebno oni iz porodica koje se suočavaju sa složenim i višestrukim problemima i oni kojima je potrebno kvalitetno alternativno staranje, imaju jednake mogućnosti i postanu nezavisni. Kako bi se ovo postiglo UNICEF radi na tome:
- Da se poveća pristup zakonski propisanim preventivnim i raznovrsnim, kvalitetnim uslugama u zajednici za decu i porodice,
- Da se obezbedi da se više dece i porodica sa višestrukim problemima prepozna što ranije i dobije kvalitetnu intenzivnu podršku,
- Da se obezbedi da deca izmeštena iz svojih porodica imaju koristi od unapređenih mogućnosti za alternativno staranje u okruženju nalik porodičnom, unapređenog kvaliteta i smanjene dužine boravka u ustanovama,
- Da se smanji broj dece u ustanovama i dece koja se zbrinjavaju.
Cilj iz Programskog dokumenta za Srbiju
Naši ciljevi do 2025. godine:
- Da se poveća procenat hraniteljskih porodica koje dobijaju podršku od centara za porodični smeštaj i usvojenje (sa 54 na 75%),
- Da najmanje 45 lokalnih pružalaca usluga ima stručnjake sa ojačanim kapacitetima za pružanje usluga jačanja porodice i roditeljstva,
- Da se poveća broj zaposlenih u državnim socijalnim službama na 100.000 dece (sa 164 na 181),
- Da se promene načinjene u nacionalnom zakonodavstvu i javnim politikama, kao i uslugama, sve više integrišu u nacionalne i pod-nacionalne sisteme i da se finansiraju iz državnih budžeta.
Izazov
Zahvaljujući značajnom napretku u deinstitucionalizaciji i unapređenim mogućnostima za alternativno staranje u porodičnim uslovima Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najnižom stopom dece u rezidencijalnim ustanovama. Iako ohrabruje činjenica da je većina dece bez roditeljskog staranja smeštena u hraniteljske porodice, ukupan broj zbrinute dece se povećava, jer više dece dolazi na staranje nego što ga napušta. Zabrinjava nesrazmerno visoka zastupljenost romske dece i dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i kontinuirano smeštanje male dece u ustanove.
Iako je došlo do pomaka ka porodično orijentisanim okruženjima i okruženjima nalik porodičnom, do prave transformacije u profesionalnom radu tek treba da dođe.
Usluge jačanja porodice su nedovoljno razvijene zbog nepostojanja standardizacije i održivog finansiranja, što ograničava mogućnosti da se spreči nepotrebno razdvajanje deteta i porodice ili da se deca vrate u porodice. Nedostaju mehanizmi i kapaciteti da rezidencijalne ustanove ispune međunarodne standarde staranja. Kao direktan rezultat zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, postoji značajan manjak zaposlenih u socijalnim službama, između ostalog i u oblasti hraniteljstva, sa implikacijama na kvantitet i kvalitet usluga.
Rešenje
Praćenje i podsticanje zasnovano na činjenicama potrebni su da bi se nastavio prelazak sa institucionalnog zbrinjavanja na porodično staranje, staranje u okruženju nalik porodičnom i staranje u zajednici, da bi se povećala efikasnost u procesu transformacije rezidencijalnih ustanova i da bi se obezbedilo da se dobijene koristi usmere na usluge i novčana davanja, uključujući zapošljavanje osoblja te povećanje efikasnosti i kvaliteta vođenja slučajeva.
Vladi se mora pružiti tehnička podrška za proširenje usluga kako bi se sprečilo razdvajanje porodica, podržala reintegracija, proširile odgovarajuće mogućnosti za alternativno staranje, ubrzala deinstitucionalizacija i transformisale rezidencijalne ustanove u centre za decu i porodicu.
Treba izgraditi kapacitete socijalnih radnika i drugih stručnih radnika, uz razmenu znanja o dobrim praksama u vezi sa jačanjem porodice, hraniteljstvom i drugim odgovarajućim mogućnostima za staranje o deci.
