Mentalno zdravlje i blagostanje
UNICEF ima za cilj uspostavljanje multisektorske saradnje koja obuhvata škole, zdravstvene ustanove i centre u zajednici radi bavljenja problemima sa mentalnim zdravljem
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Druga decenija života je period ubrzanog ličnog razvoja. Fizičke, emocionalne i društvene promene, posebno ako je dete izloženo siromaštvu ili nasilju, mogu učiniti adolescente osetljivim na probleme povezane sa mentalnim zdravljem. Mentalno zdravlje adolescenata može uticati na društvene odnose, učenje i angažovanje u školi, na njihovu sposobnost da brinu o sebi i drugima i na donošenje pozitivnih životnih odluka.
Teški problemi takođe mogu dovesti do različitih štetnih ishoda, poput zloupotrebe alkohola i droga, niskog nivoa samopoštovanja, zdravstvenih problema, samopovređivanja i samoubistva. Loše mentalno zdravlje ima negativan uticaj na život adolescenata i može dovesti do društvene isključenosti, kršenja njihovih ljudskih prava i nemogućnosti da se uklope u društvo, da zarađuju za život i ostvare svoje potencijale.
Mentalno zdravlje je jedan od UNICEF-ovih prioriteta. Sve lošije mentalno zdravlje adolescenata i mladih u svetu predstavlja veliki izazov. U Srbiji 4,1% od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8% učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9% prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno. Sve to pokazuje da se mora delovati odmah.
Usluge za mentalno zdravlje nisu dobro povezane sa drugim sistemima i stoga u praksi ne mogu da pruže pravovremen i prikladan odgovor niti upućivanje na druge usluge kako bi se sprečilo da manji problemi sa mentalnim zdravljem prerastu u veće. Broj centara za mentalno zdravlje, aktivnosti za prevenciju i mreža usluga na nivou zajednice nisu dovoljni; komunikacija između usluga je loša ili ne postoji. Postojeće usluge niti su usmerene na otkrivanje problema sa mentalnim zdravljem u ranoj fazi niti pružaju prikladan odgovor i upućivanje. Nemogućnost pristupa uslugama može imati trenutne i dugoročne posledice po decu, porodice i zajednice.
Imajući to u vidu, UNICEF ima za cilj uspostavljanje multisektorske saradnje koja obuhvata škole, zdravstvene ustanove i centre u zajednici radi bavljenja problemima sa mentalnim zdravljem na različite načine, uključujući kampanje za podizanje svesti, razvoj alata na internetu, edukaciju o mentalnom zdravlju u školama i omladinskim centrima i jačanje kapaciteta profesionalaca.
Ciljevi programske oblasti
Cilj UNICEF-a je proširenje znanja mladih i adolescenata o zdravom razvoju i dostupnim uslugama. Fokusiramo se na pružanje kontinuirane podrške Vladi i partnerima u okviru Programa UNICEF-a za Srbiju za period od 2021. do 2025. godine kako bi se obezbedilo da programi za blagostanje i mentalno zdravlje budu dostupni i da mogu da im pristupe različite grupe adolescenata i mladih, uključujući i one najugroženije. Ovo su naši ciljevi:
- Obezbediti mladima lako dostupne usluge podrške za mentalno zdravlje i psihološke podrške prilagođene uzrastu, ojačati psihološku podršku i profesionalnu pomoć u zajednicama.
- Obezbediti učešće mladih u donošenju odluka o uslugama u vezi sa mentalnim zdravljem.
- Dati doprinos smanjenju stigme u vezi sa mentalnim zdravljem tako što će se mladima pružati informacije o zdravim stilovima života u zanimljivom formatu.
Cilj iz Programskog dokumenta za Srbiju
Naš cilj do 2025. godine:
-
Obuhvatiti 5.000 adolescenata i mladih aktivnostima koje podržava UNICEF za podizanje svesti i intervencijama mobilizacije u zajednici, i na internetu i uživo, i da oni unaprede svoje znanje o zdravom razvoju i dostupnim uslugama.
Izazov
Mentalno zdravlje i dalje nije tema o kojoj se otvoreno razgovara, a postoji i značajna društvena stigma vezana za traženje stručne pomoći. Zbog nedovoljno razvijenih usluga za mentalno zdravlje i društvene stigme, mnogi adolescenti ne dobijaju potrebnu psihološku pomoć, a oni koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem ne dobijaju dijagnozu i lečenje. Osobe koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem osećaju stres, anksioznost i nemaju motivaciju, što dovodi do lošijeg učinka u školi ili na fakultetu i dovodi ih u rizik od napuštanja obrazovanja ili upuštanja u rizična ponašanja kao što su zloupotreba psihoaktivnih supstanci i nezaštićeni seksualni odnosi. Ako se ne prepoznaju u ranoj fazi, manje psihološke poteškoće se mogu razviti u probleme sa mentalnim zdravljem koji utiču na sve oblasti života.
Podaci pokazuju da u Srbiji:
- 36% adolescenata traži pomoć od roditelja,
- 26% adolescenata traži pomoć od vršnjaka,
- samo 18% traži pomoć od specijalista,
- jedna trećina mladih ne zna kako može dobiti psihološku pomoć,
- 37% kaže da bi stigma u vezi sa mentalnim zdravljem morala da se smanji kako bi se mladi ohrabrili da zatraže pomoć ako im je potrebna.
Na osnovu navedenog, izazov je napraviti složeni pristup u kome se radi sa različitim ciljnim grupama, uključujući mlade iz različitih sredina i različitih ličnih karakteristika (mladi sa invaliditetom, Romi, LGBTQI osobe, mladi koji žive u siromaštvu ili u ruralnim oblastima), roditelje i staratelje, nastavnike, ljude koji rade sa mladima, lekare opšte prakse i druge.
Rešenje
Da bi se pozabavio problemima nedostatka svesti i društvene stigme u vezi sa psihološkim i mentalnim blagostanjem, UNICEF će podržati Vladu u mapiranju postojećih usluga i identifikovanju ključnih nedostataka, uspostavljanju inovativnih usluga podrške mentalnom zdravlju i psihosocijalne podrške za mlade koje uzimaju u obzir invaliditet, rod i uzrast i koje će im pomoći da nauče da se staraju o sebi i svom blagostanju te da unaprede mentalnu otpornost na stres i potencijalne traume. Podizanje svesti o važnosti zaštite mentalnog zdravlja, borba protiv društvene stigme, diskriminacije i zloupotrebe povezane sa problemima sa mentalnim zdravljem te promovisanje traženja pomoći doprineće razvoju društva koje se više brine i stara o svojim članovima i u kojem se mladi mogu čuti i videti i postati aktivni članovi društva.
U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja, UNICEF će planirati i pilotirati inovativni paket usluga u oblasti mentalnog zdravlja prilagođen mladima kako bi podigao svest i pružio mladima podršku u vezi sa mentalnim zdravljem. Profesionalcima ćemo obezbediti prilike za kontinuirano učenje kako bi se formirala grupa specijalista (psihijatri, psiholozi, lekari opšte prakse, nastavnici, socijalni radnici) koji rade sa adolescentima i mladima. Nastojimo da podignemo svest među roditeljima kako bi se smanjio rizik od problema sa mentalnim zdravljem kod adolescenata.
Naš pristup takođe podrazumeva jačanje resursa na internetu, obezbeđivanje materijala i aplikacija za brigu o sebi, obuku stručnjaka za pružanje zdravstvene podrške preko interneta i pilotiranje paketa prilagođenih adolescentima, koji mogu pružiti niz usluga mladima.
