Kako dobro funkcionisati dan po dan
plan za dobrobit
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Očekivano je da imamo pomešana osećanja i da ih ima mnogo. Neka od njih, kao što je blaga anksioznost na primer, nas pokreću na akciju (nabavka za sebe i porodicu, održavanje higijene, itd.). To samo po sebi nije loše, ali važno je naći pravu meru.
Nije dobro izbegavati ili preterivati u bilo kojoj aktivnosti. Čuvajte snagu za kasnije faze, ako se situacija produži, kao što to čine maratonci!
Setimo se šta sve, čak i u ovoj situaciji, možemo da uradimo i doživimo, a mnogo toga može da bude pozitivno. Tu su šetnja, slušanje muzike, čitanje, gledanje filmova, pažnja i pozitivni odnosi sa drugim osobama.
Važno je da budemo strpljivi, ljubazni i nežni prema drugima, naročito da ne osuđujemo one koji su se razboleli.
Zapamtite: bez stigme!
Uobičajeno je da u situacijama krize prvo doživimo šok, a onda da se postepeno prilagođavamo. Istovremeno, ne reaguju svi ljudi isto i važno je da imamo razumevanje za to.
Očekivano je i da imamo uspone i padove, da nam se raspoloženja menjaju. Budimo svesni onoga što je do nas!
Dobro je ako možemo da se fokusiramo na ono što nam je pod kontrolom, a ne na ono što je van naše kontrole.
Pod našom kontrolom su stvari koje možemo da učinimo za sebe i svoju porodicu – raspored aktivnosti u kući ili pravljenje plana za dobrobit.
Saveti za pravljenje plana za dobrobit:
Ostanite pri svojim uobičajenim aktivnostima, ili ih prilagodite ovoj situaciji:
- Ustajte u isto vreme i idite na spavanje u odgovarajuće vreme.
- Ne postavljajte preambiciozne ciljeve.
- Pomozite i deci da to urade (sa tinejdžerima se dogovarajte, sa decom pravite raspored).
- Nađite prostor u kojem možete da radite. Neka vam to bude „mesto na koje idete na posao”. Isto važi i za vaše dete ukoliko pohađa školu ili fakultet.
- Držite se satnice u kojoj obično radite/učite.
- Jedite na vreme, kao i obično.
Povežite se sa drugima – porodicom, prijateljima i razgovarajte, pravite video pozive, video druženja (Zoom/Skype večere, igrajte društvene igre, itd.). Kažite drugima kako se osećate i šta vam treba:
- Možete da nađete druga ili drugaricu za podršku – nekog ko vam je posebno posvećen. Obavezno svojoj deci omogućite da se preko interneta povezuju sa svojim prijateljima i društvom. Ako imate samo jedan računar u kući, napravite dogovor o korišćenju, poštujući prioritete svakog člana porodice.
- Timovi za grupni rad, ukoliko ih imate u ovoj situaciji (vezano za posao ili za školu), redovno treba da se sastaju onlajn i da se dogovaraju.
Radite stvari u kojima uživate. Čitajte knjige za koje niste imali vremena, crtajte/slikajte, pronađite onlajn časove plesa, pevanja, stranog jezika, pogledajte predstavu ili koncert na Jutjubu, sredite stare fotografije, slažite slagalice, igrajte se sa ostalim članovima svoje porodice, sa kućnim ljubimcima, organizujte izazove, vežbe disanja, meditacije, ili neke druge vežbe. Pustite mašti na volju.
Smanjite uronjenost u informacije. Stalno smo obuzeti informacijama, porukama, vestima. Stres je prirodna reakcija kada smo tako preplavljeni sa svih strana. A to se odražava i na naš organizam – možemo da osećamo umor i da dođe to pada imuniteta. Zato, kontrolišite koliko ste izloženi informacijama. Odvojite lažne od pravih vesti. Mi ne možemo da pobegnemo od situacije u kojoj smo, ali možemo da doziramo koliko smo izloženi situaciji.
Mi ne možemo da pobegnemo od situacije u kojoj smo, ali možemo da doziramo koliko smo izloženi situaciji.
Pratite svoja raspoloženja. Možete koristiti skalu samosvesti. Razmislite, kako biste rasporedili svoja osećanja na skali od 1 do 10. Neka broj 1 bude osećanje sreće, a neka 10 predstavlja stanje kako se osećate kad ste jako loše. Setite se kako se osećate kad ste srećni (šta mislite, kakav osećaj imate u telu, kako se osećate). Setite se kako ste kad ste loše (šta mislite, kakav osećaj imate u telu, kako se osećate). Pripremite plan unapred o tome kako ćete da izlazite na kraj sa tim kad se budete osećali loše. Napravite mini plan: „Kad se osećam loše napraviću pauzu, pustiću omiljenu pesmu, pozvaću nekog telefonom.“ To će vam pomoći da, kad budete loše, sebi olakšate brzim preduzimanjem akcije.
Uspostavite vreme kada ćete da brinete:
- Na primer počnite u 17:15.
- Kasnije, kad dođe vreme da brinete, možda će vam se brige učiniti manjim nego kad su vam prvi put pale na pamet.
- Ako ste se sa sobom dogovorili da brinete u neko određeno vreme, onda ostanite verni tom dogovoru sa sobom.
- Nemojte planirati da to radite pre spavanja, ako se tada javljaju brige, uzmite papir i zapišite brige.
- Pišite brige u dnevnik, i vremenom, paradoksalna stvar će se desiti - lista briga će se smanjiti.
Isplanirajte i ostvarite super dan!
- Skoncentrišite se na ono što se dešava sada i ovde.
- Uključite vežbanje u svoj dnevni raspored.
- Vežbajte zahvalnost (svakog jutra zapišite jednu, dve ili tri stvari za koje ste zahvalni).
- Proslavite postignuće na kraju dana (preslišajte se šta ste sve uspeli da uradite tokom dana).
Zadržite smisao za humor (setite se šta vas je sve nasmejalo ovih dana).
