Odgovori UNICEF-a na najčešća pitanja adolescenata i mladih o korona virusu

Kako se prenosi korona virus, koji su simptomi, koje su mere prevencije i šta raditi ukoliko se zarazite?

dečak pere ruke
UNICEF/UNI310642/Viet Hung

Mladi su u prethodnih nedelju dana imali priliku da se informišu o korona virusu, preventivnim merama, najčešćim nedoumicama, ali i da postave pitanja koja ih interesuju ukoliko pošalju poruku KORONAVIRUS na U-Report Facebook stranicu ili Viber javni profil.

U nastavku pogledajte najčešće postavljana pitanja mladih, kao i odgovore o tome kako se prenosi korona virus, koji su simptomi, koje su mere prevencije i šta raditi ukoliko se zarazite.
 

Kako se korona virus prenosi?

Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Bolest može da se proširi od osobe do osobe malim kapljicama kada se osoba sa COVID-19 zakašlje ili kine. Ove kapljice slete na predmete i površine koje drugi ljudi dodirnu, a zatim dotaknu svoje oči, nos ili usta i tako se zaraze. 

Ljudi mogu da se zaraze i ako su u neposrednoj blizini zaražene osobe. Zbog toga je važno da se zadržiš više od jednog metra od osobe koja je bolesna.

Izbegavaj rukovanje, kao i zagrljaje i poljupce pri pozdravljanju, a sa sagovornicima održavaj veću razdaljinu.

Gde su najveće šanse da se neko zarazi ovim virusom? Koje lokaciju su najugroženije?

Postoje sredine gde ima više slučajeva u odnosu na druge, i ovi podaci se menjaju iz dana u dan. Najrizičnija su mesta gde je veliki protok ljudi i zato moramo da budemo odgovorni svuda i u svakom trenutku.

Za trenutno stanje o broju slučajeva i o gradovima, poseti zvanični sajt www.covid19.rs i druge proverene izvore informacija.

 

Koji su simptomi bolesti izazvane korona virusom (COVID-19)? 

COVID-19 i grip imaju mnogo sličnih simpoma, čime je otežano da se odredi ova dijagnoza bez testiranja. 

Najčešći simptomi COVID-19 su groznica, umor i suv kašalj.

Neki pacijenti mogu imati bolove u mišićima, curenje iz nosa, grlobolju ili proliv. Ovi simptomi su obično blagi i počinju postepeno. Neke osobe se zaraze, ali ne razvijaju nikakve simptome i osećaju se dobro.

Većina ljudi (oko 80%) oporavlja se od bolesti bez posebnog lečenja. Otprilike 1 od svakih 5 osoba koje dobiju COVID-19 postanu ozbiljno bolesne i razviju otežano disanje.

Uobičajeni znakovi korona virusne infekcije uključuju povišenu temperaturu, kašalj, kratak dah i otežano disanje. U težim slučajevima, infekcija može da izazove upalu pluća, ozbiljan akutni respiratorni sindrom, zapaljenje bubrega, a mogući su i smrtni ishodi.

Ukoliko osećaš bilo koji od simptoma, pridržavaj se prvila samoizolacije, a sve ostale informacije možeš da dobiješ putem zvaničnih telefona zavoda za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boraviš.

Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

 

Šta da radim ako imam simptome?

Ministarstvo zdravlja obavestilo je javnost da su dostupni brojevi telefona, prema mestu prebivališta u vremenu od 08 do 22h za sve potrebne informacije, kao i preporuke o daljem postupanju, od dežurnih epidemiologa. 

Osobe koje imaju određene simptome respiratornih infekcija, a koje su u prethodnom periodu boravili u području zahvaćenim COVID-19, ili u kontaktu sa nekim kome je potvrđeno da je zaražen, trebalo bi da budu u kućnom karantinu ili da primaju neophodnu terapiju, u zavisnosti od saveta epidemiologa i lekara.

Ako imaš simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavi masku preko usta i nosa, pojačaj higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavaj kontakte sa drugim osobama, koristi maramicu kad kiješ ili kašlješ, i pozovi telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boraviš (kontakt telefone možete naći na www.covid19.rs). 

 

Koliko traje COVID-19 i kada se možemo zaraziti?

COVID-19 obično traje 5-7 dana, a može i dve nedelje i duže, u zavisnosti od starosti osobe i njenog zdravstenog stanja.

Osobe kod kojih je potvrđena infekcija korona virusom moraju da budu u izolaciji, a u zavisnosti od njihovog stanja, svako dobija prilagođenu lekarsku negu ili terapiju.

 

Za koliko vremena virus napreduje u organizmu?

„Period inkubacije“ odnosi se na vreme između zaraze i početka simptoma bolesti. Prosečno period inkubacije za COVID-19 kreće se od 1 do 14 dana, najčešće oko pet dana. 

Čak i osobe bez simptoma mogu biti prenosioci bolesti, jer mogu biti u periodu inkubacije. 

Vreme od nastanka simptoma do pogoršanja stanja kreće se od 2 do 8 nedelja.

 

Koje su mere prevencije?

Možeš da smanjiš šanse da se zaraziš ili širiš COVID-19 ako preduzimaš neke jednostavne mere predostrožnosti:

  • Redovnim i temeljnim čušćenjem ruku sredstvom na bazi alkohola ili pranjem ruku sapunom i vodom
  • Održavanjem najmanje jednog metra udaljenosti između sebe i svakoga ko kašlje ili kija.
  • Izbegavanjem rukovanja, poljubaca ili zagrljaja pri pozdravljanju
  • Izbegavanjem okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru
  • Izbegavanjem dodirivanja očiju, nosa i usta.
  • Obaveznim pokrivanjem usta i nosa savijenim laktom ili maramicom pri kašljanju ili kijanju. Zatim odlaganjem upotrebljene maramice u kantu za smeće odmah nakon korišćenja.
  • Ostajanjem kod kuće, posebno ako se ne osećaš dobro. 
  • Obraćanjem zavodu za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boraviš putem telefona ukoliko osećaš neki od simptoma. 
  • Čestim provetravanjem prostoija u kojima se boravi. 
  • Održavanjem redovne higijenu prostora gde boraviš, i povremenim brisanjem objekata, kao što su vrata i drške, mobilni, upravljač za TV i slično, dezinfekcionim sredstvom. 

 

Kakva ishrana je poželjna za sprečavanje infekcije korona virusom?

Ishrana mora da bude raznovrsna i da podrazumeva unošenje namirnica poput, voća, povrća, jaja, ribe, mesa, mleka I mlečnih proizvoda, uz pijenje dovoljnih količina tečnosti.

Međutim, nema dokaza da će neka konkretna hrana pomoći u borbi protiv ovog virusa već moramo da primenjujemo mere prevencije - pranje ruku, ograničen kontakt sa drugima, pokrivanje usta i nosa pri kašljanju i kijanju i slično.

 

Da li korona virus može da se prenese polnim putem?  

Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije COVID 19, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem, ali pošto seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa.

Ukoliko neko ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt. 

U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.

 

Da li su medicinske maske delotvorne u zaštiti od širenja korona virusa?

Medicinske maske ne mogu da zaštite od korona virusa bez drugih mera prevencije.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu maske ako:

  • osoba kašlje, ima temperaturu, otežano diše i traži lekarsku negu
  • neko vodi računa o osobi za koju postoji sumnja da ima korona virus

 

Da li je asepsol delotvoran protiv sprečavanja infekcije korona virusom?

Asepsol, koji mnogi koriste, nije na bazi alkohola i nije preporučen od strane Svetske zdravstvene organizacije u borbi protiv koronavirusa. 

 

Da li je rakija delotvorna protiv korona virusa?

Nije istina da se konzumiranjem rakije može smanjiti šansa da se neko zarazi.

Rasprišivanje alkohola ili hlora neće ubiti viruse koji su već ušli u telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka.

Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.

 

Da li postoji vakcina protiv COVID-19? 

Do danas ne postoji vakcina niti poseban antivirusni lek koji bi sprečio širenje korona virusa i lečenje COVID-19. 

Osobe koje pokazuju simptome bi trebalo da budu hospitalizovane ili da borave u kućnom karantinu, u zavisnosti od saveta epidemiologa.

Iako su zabeleženi teži (pa čak i smrtni slučajevi), većina pacijenata se oporavlja zahvaljujući lekarskoj nezi.

Moguća vakcina i neki specifični tretmani lekovima se testiraju kroz klinička ispitivanja. Svetska zdravstvena organizacija koordinira napore na razvoju vakcina i lekova za sprečavanje širenja i lečenje COVID-19.

 

Koliko dugo virus opstaje u spoljnoj sredini?

Postoje nalazi da se virus duže zadržava na čvrstim i metalnim površinama i da je potrebno da se dezinfikuje sto, pod, kao i da se provetravaju prostorije i održava higijena.

Svi ukućani treba da imaju svoj peškir i da primenjuju mere prevencije.

Jednom kad virus uđe u telo, ne postoji način da se ubije - telo mora da se izbori s njim, obavezna je izolacija i savet lekara.

Nije sigurno koliko dugo virus koji uzrokuje COVID-19 opstaje na površinama, ali izgleda da se ponaša kao i drugi koronavirusi.

Studije ukazuju da koronavirusi (uključujući preliminarne informacije o uzročniku COVID-19) mogu da ostanu na površinama nekoliko sati ili do nekoliko dana. Ovo može da varira u različitim uslovima (npr. vrsta površine, temperatura ili vlažnost okruženja).

 

Koliko je opasan COVID19? Da li treba da se plašimo?

Infekcija izazvana korona virusom je uglavnom slična gripu, ali može imati ozbiljan tok: oko 1 na svakih 5 ljudi koji se zaraze imaju potrebu za bolničkom negom. Stoga je sasvim normalno da se ljudi brinu o tome kako će epidemija COVID-19 da uticače na njih i njihove porodice.

Dok još uvek učimo o tome kako COVID-2019 utiče na ljude, starije osobe i osobe sa već postojećim medicinskim stanjima (poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, bolesti pluća, raka ili dijabetesa) izgleda da se ozbiljnije razboljevaju u odnosu na druge.

Svoju zabrinutost možemo da usmerimo u akcije za zaštitu sebe, svoje porodice i svojih zajednica. Najvažnije je da se prate mere prevencije.

Drugo, budite informisani i sledite savete lokalnih zdravstvenih zvaničnika, uključujući bilo kakva ograničenja koja se postavljaju za putovanja, kretanje i okupljanja.

 

Koje osobe su u većem riziku od bolesti izazvane korona virusom?

Ljudi svih uzrasta mogu da se zaraze korona virusom. Stariji ljudi i ljudi sa već postojećim medicinskim stanjima (poput astme, dijabetesa, srčanih bolesti) izgleda da su ranjiviji da obole od  infekcije korona virusom.

Izbegavajte kontakte sa starijim osobama.

Stariji ljudi i oni sa hroničnim medicinskim problemima poput visokog krvnog pritiska, srčanim problemima ili dijabetesom imaju veću verovatnoću da razviju ozbiljniji tok bolesti. 

Respiratorne infekcije, poput one koju izaziva korona virus, mogu biti okidači za astmu. Stručnjaci upozoravaju one koji su zabrinuti zbog virusa da prvenstveno prate uputstva za lečenje astme. To znači da se preventivno inhaliraju koliko im je lekar prepisao. Tako se smanjuje rizik da virusi, poput korone, pokrenu astmu.

Osobe bilo kog pola (i devojke i momci) i pripadnici svih starosnih kategorija (uključujući bebe, decu i mlade) mogu da se zaraze korona virusom. Svi ljudi imaju visoku odgovornost u sprečavanju širenja virusa.

 

Kako je korona virus nastao?

Korona virus je novi respiratorni virus, a prvi slučaj kod ljudi se pojavio u Vuhanu, provinciji Hubei, Kina. Naporno se radi da se otkrije poreklo virusa - prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, korona virus se pojavio iz životinjskog izvora, ali se sada širi i od osobe do osobe. 

Korona virusi predstavljaju veliku porodicu virusa koji izazivaju bolesti koje se kreću od obične prehlade do ozbiljnih oboljenja, ko sto su MERS i SARS. COVID19 je oboljenje izazvano novim korona virusom za koji ua sada još uvek ne postoji određeni način lečenja niti vakcina.

 

Koje je trenutno stanje u svetu i koliko će pandemija trajati?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 11. marta je proglasila pandemiju COVID-19. Stručnjaci koriste izraz „pandemija“ da opišu epidemiju u više država i kontinenata istovremeno.

Ne zna se tačno koliko će ona trajati. 

Vlasti u Kini i nekim drugim zemljama uspele su da uspore ili zaustave širenje virusa. Međutim, situacija je nepredvidiva, pa redovno proveravaj najnovije vesti iz proverenih izvora.

 

Da li kućni ljubimci mogu da se zaraze? Da prenose zarazu?

Iako je u Hong Kongu do danas zabeležen jedan slučaj zaraze psa, do sada nema dokaza da pas, mačka ili bilo koji kućni ljubimac mogu preneti COVID-19.

COVID-19 se uglavnom širi u susretu sa zaraženom osobom ili dodirivanjem zaražene površine. Da bismo se zaštitili, treba da primenjujemo mere prevencije.

Svetska zdravstvena organizacija nastavlja da prati najnovija istraživanja o ovoj i drugim temama COVID-19 i ažuriraće informacije kada budu dostupni novi nalazi.

 

Da li je korona virus način da se skrene pažnja sa drugih važnijih stvari?

Postoje razni stavovi o tome koliko je korona virus zaista stvaran i opasan, ali iskustvo iz drugih zemalja i brzina kojom se širi pokazuju da svako od nas nosi veliku odgovornost i da je neophodan visok stepen predostrožnosti, kao i mere prevencije.

 

Šta će biti sa školskom nastavom?

Vlada RS donela je meru zatvaranja škola, vrtića i fakulteta.

Od utorka 17.3. počinje nastava na daljinu, o čemu će svaka škola imati informacije na svom sajtu.

 

Kakvo je stanje u Srbiji? Broj registrovanih naspram broja zaraženih?

Svi podaci o broju registrovanih slučajeva kod nas i u svetu se menjaju iz dana u dan i dostupni su na zvaničnom sajtu u Srbiji www.covid19.rs.

Virus može biti prisutan kod većeg broja ljudi nego što je registrovano, zato je važno da se prate mere predostrožnosti.

 

Gde da dobijem više informacija?

Pozovite broj 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut” na broj 011 2684 566 ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite.

Ukoliko imate simptome, javite se svom nadležnom domu zdravlja. Pogledajte brojeve telefona na linku ovde.