Knjiga koja se ne ostavlja

Mohameda Tadžika (13) put je vodio od rodnog Herata u Avganistanu preko Irana, Turske i Grčke do Srbije.

Vladimir Banić
Mohamed Tadžik, 13 godina, sa knjigom na farsi jeziku
UNICEF Srbija/2019/Vaš

18 Februar 2019

Mohamed Tadžik je nasmejani trineastogodišnji dečak iz Avganistana koji voli da igra fudbal, čita knjige i da nosi modernu frizuru.

Trenutno sa porodicom živi u maloj sobi u prihvatnom centru u Kikindi na severu Srbije. Mohameda, njegovu majku, oca i mladju sestru i brata put je vodio od rodnog Herata u Avganistanu preko Irana, Turske i Grčke do Srbije.

Na tom putu Mohamed je prošao kroz mnogo toga što nijedno dete ne treba da doživi – glad, danonoćno pešačenje, pretnje krijumčara, hladnoću, spavanje na otvorenom, blizinu divljih životinja... I sve je izdržao ćutke, usput pomažući roditeljima tako što je nosio deo stvari koje su poneli na put.

U tih nekoliko zavežljaja stao je ceo njihov život. Tačnije, nije stalo ništa od života koji su vodili pre izbeglištva jer izbor nije težak kada se treba odlučiti između igračke i ćebeta, albuma sa slikama i hrane za bebe, skejtborda i kofera sa toplim džemperima.

Mohamed je prošao kroz mnogo toga što nijedno dete ne treba da doživi – glad, danonoćno pešačenje, pretnje krijumčara, hladnoću, spavanje na otvorenom, blizinu divljih životinja...

Jedan takav skejtbord Mohamed je ostavio za sobom u Avganistanu. Uspomena na ujaka koji mu ga je kupio i kojim se vozio ulicama Herata. Najdraža igračka koju je mogao da dobije ostala je nekoliko hiljada kilometara daleko.

“Ipak, sa smislom’’, kaže Mohamed, jer je porodica uspela da živa i zdrava dođe na korak od cilja – zemlje u kojoj će graditi sigurnu budućnost. Ali svoj skejtbord ne zaboravlja...

‘’To je bila jedina igračka koju sam imao. Sećam se kad mi ga je ujak doneo, bio sam toliko srećan i zahvalan’’, kaže Mohamed.

Sleže ramenima kao da je to nešto što se moralo dogoditi. Ipak, po dubokom uzdahu se može prepoznati da mu i dalje nije svejedno i da pati.

Mohamed Tadžik pokazuje najdražu pesmu o porodici
UNICEF Srbija/2019/Vaš
Mohamed Tadžik pokazuje najdražu pesmu o porodici

U rukama drži knjigu na farsi jeziku. To je bukvar iz prvog razreda osnovne škole koji je ipak stao u tih nekoliko zavežljaja koje je Mohamed nosio.

‘’Ovo je knjiga koju sam prvu pročitao’’, objašnjava Mohamed i dodaje: ‘’U njoj ima jedna pesma o porodici -  o ocu, majci i detetu - i ona mi je nadraža. Knjigu nisam mogao da ostavim’’.

Dok steže knjigu u rukama u šali kaže da bi po uzrastu trebalo da pohađa šesti razred, ali da i dalje jedino čita ovu knjigu koja je za prvake.

‘’Mnogo volim ovu knjigu jer je na mom maternjem jeziku koji ne želim da  zaboravim’’, objašnjava.

‘’Mnogo volim ovu knjigu jer je na mom maternjem jeziku koji ne želim da  zaboravim.’’

Knjiga je sa njim prošla i kišu i vetar za pet godina koliko se kreće od Avganistana ka Evropi. Ipak, savršeno je očuvana.

‘’Čuvam je za brata i sestru’’, kaže Mohamed.

‘’Znam da će i njima biti potrebno da imaju nešto iz domovine sa sobom gde god da budemo.’’