Eksploatacija izbeglica i migranata

Beograd, Srbija, oktobar 2024. godine – Za mnoge izbeglice i migrante, put ka bezbednosti ne uključuje samo prelazak geografskih granica, već i značajne rizike od eksploatacije, pri čemu mnogi postaju žrtve eksploatacije od strane trgovaca ljudima. Duž balkanskih migrantskih ruta, skrivena opasnost od trgovine ljudima je velika za one koji su ranjivi, uključujući maloletnike bez pratnje i one razdvojene od roditelja ili staratelja, žene i finansijski neobezbeđene muškarce.

Izbeglice i migranti sve više zavise od krijumčara, koji namerno obmanjuju ljude i plaše ih pretnjom deportacije u njihove zemlje porekla. Takvo povećano oslanjanje na krijumčare dovelo je do porasta slučajeva trgovine ljudima, jer trgovci ljudima koriste taj strah i izolovanost.​

Naročito ugrožena grupa na ovim rutama su deca bez pratnje i deca razdvojena od roditelja i staratelja. Često su prinuđena da obavljaju kriminalne aktivnosti ili su prisiljena na seksualnu eksploataciju.

„Silovali su me i snimili su to. Pretili su da će poslati snimak mojim roditeljima i svima u mom selu. Živimo u malom mestu i kad bi poslali taj snimak, cela moja porodica bi bila osramoćena. Čak i moj mlađi brat bi patio. Radio sam za njih jer nisam imao izbora. Zato sam se bavio krijumčarenjem za njih. Večeras nastavljam svoj put i pokušaću da sve to ostavim iza sebe”,​ ispričao je jedan avganistanski tinejdžer, koji sada ima 19 godina, svoje užasno iskustvo sa krijumčarima.

Deca bez pratnje i deca razdvojena od roditelja i staratelja suočavaju se sa značajnim rizicima na svom putu i često su meta krijumčara koji iskorišćavaju njihovu ranjivost. Mnogi, poput ovog mladića, osećaju da nemaju izbora i da moraju da se povinuju, usled straha za svoju bezbednost i dobrobit svojih porodica.

Žene, naročito one koje putuju same ili sa decom, takođe su u većem riziku od eksploatacije. Krijumčari se često predstavljaju kao zaštitnici, ali ta zaštita ima svoju cenu.

„Šta sam mogla da uradim kada imam troje dece, a muž mi je u Nemačkoj? Čistim i radim za krijumčara. On ne dira moju decu i imamo hranu i krov nad glavom. Nije lako, ali bolje je nego da nas povrede drugi muškarci. Stići ćemo u Nemačku, a onda će sve ovo biti iza nas”,​ 33-godišnja žena iz Iraka, koja putuje sa svoje troje dece, opisala je svoju tešku situaciju.

Radna eksploatacija je još jedan uobičajeni oblik zlostavljanja. Muškarci koji nemaju resurse da plate organizovani put su često primorani na iscrpljujući rad u eksploatatorskim uslovima.

„Radili smo na plantaži mesecima. Agent nam je obećao 600 evra mesečno za 10 sati rada dnevno, ali smo na kaju radili 16 sati. Živeli smo u šatorima, nas 30 u jednom šatoru, sa jedva dovoljno hrane da preživimo. Nakon tri meseca, isplaćeno mi je samo 200 evra, a neki ljudi su bili pretučeni kada su tražili svoj novac. Moj prijatelj i ja smo odlučili da pobegnemo i prešli smo granice sami, ne znajući kuda idemo”,​ jedan muškarac iz Pakistana je podelio svoje iskustvo rada na plantaži u Grčkoj.

Te priče ističu složenu i opasnu stvarnost sa kojom se suočavaju izbeglice i migranti. Trgovci ljudima iskorišćavaju njihovu ranjivost, koriste strah i prinudu da ih kontrolišu, dok države često ne uspevaju da odgovore na to. Humanitarni radnici su odgovorni za prijavljivanje slučajeva trgovine ljudima i zlostavljanja nadležnim organima. Ipak, ovi napori se ponekad suočavaju s izazovima koji otežavaju njihovo sprovođenje u potpunije i sveobuhvatnije mere praćenja i reagovanja. Mnogi preživeli nastave svoje putovanje pre nego što se može pokrenuti bilo kakva pravna radnja, ne želeći da dalje odlažu svoje napredovanje.

Kao odgovor na te izazove, UNICEF u Srbiji, u partnerstvu sa Info parkom, sprovodi programe zaštite dece i žena izbeglica i migranata. Fokus je na sprečavanju zlostavljanja i drugih oblika nasilja i pružanju adekvatnih usluga podrške onima koji su doživeli nasilje. Dostupne su usluge podrške putem mobilnih timova, kao i bezbedni prostori za žene i decu, SOS linija dostupna 24/7, usluge dečije zaštite, psihosocijalne podrške i pristup ključnim informacijama.

U sigurnom prostoru u samom centru Beograda, izbeglicama i migrantima pružaju se vitalni resursi, uključujući informacije o lokalnim zakonima, upućivanje na specijalizovane usluge i savete o rizicima od trgovine ljudima. Sigurni prostor služi kao jedinstven i ključan resurs, predstavlja bezbedno mesto za žene, devojčice, decu bez pratnje i druge mlade ljude. Kroz radionice i prilagođeni rad na terenu, mobilni timovi aktivno obaveštavaju izbeglice i migrante u blizini graničnih područja o opasnostima koje nose ilegalni prelazak granica, oslanjanje na nepouzdane posrednike, kao i o rizicima povezanim sa kontaktom sa sumnjivim grupama.

Trgovina i eksploatacija izbeglica i migranata, posebno dece, i dalje predstavljaju ozbiljan problem, koji pogoršavaju politike koje teraju migraciju još dublje u nelegalne tokove. Za odgovor na ovaj problem potrebno je hitno delovanje – ključni su jača pravna zaštita, stroža primena zakona i pristupačniji sistemi podrške. Samo premošćavanjem ovih ključnih jazova vlade i organizacije mogu delotvorno zaštititi prava i dostojanstvo onih koji su u najvećem riziku od eksploatacije.