Bezbedno i sigurnim koracima u novi život

COVID-19 pandemija je donela dodatne izazove za zdravlje dece izbeglica i migranata

Vladimir Banić
10 Decembar 2020

Sjenica – decembar 2020 - Hladni su prvi dani decembra u Sjenici, planinskom gradu na jugu Srbije na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara. U Centru za prihvat izbeglica u tom gradu nalaze se isključivo deca. Njih blizu trideset. Zaposleni u Danskom savetu za izbeglice, partnerskoj organizaciji UNICEF-a u unapređivanju zdravstvenog stanja dece i izbeglica, očekuju više od stotinu novih dečaka u Sjenici u narednih nekoliko sedmica. Pripremljeni su za njihov dolazak.

Trenutno, sprovode više aktivnosti i radionica sa prisutnim dečacima pomoću kojih pomažu deci da prevaziđu traume koje su stekli na putu do Srbije, steknu osećaj sigurnosti, organizuju i upotpune vreme provedeno u Centru, nauče nove veštine i steknu znanja koja su prilagođena njihovom uzrastu, kao i da se detaljno upoznaju i nauče kako se štiti od korona virusa koji je izazvao pandemiju COVID-19.

 

Deca bez pratnje učestvuju na radionicama u Centru za prihvat izbeglica u Sjenici.
UNICEF Srbija/2020/Vaš

Šesnaestogodišnji Ali iz Avganistana do Srbije je bez roditelja putovao četiri meseca. Na putu je doživeo da danima nema vode, da ga šikaniraju i izbacuju iz autobusa, kao i opasnosti putovanja noću. Za život u Centru u Sjenici kaže da je srećan jer je tu, da se konačno oseća bezbedno, kao i da uspeva da nauči dosta toga. 

Čisto je. Odlično! Naučio sam na predavanju o COVID-19 kako da poštujemo mere, kako da idemo u prodavnicu, kako da stavljamo masku, i da izbegavamo okupljanja. Ranije nam nisu davali nigde maske, ali u Srbiji smo ih dobili besplatno, kao i sredstva za higijenu. U kampu osećam pozitivnu atmosferu. Nema hladnoće ni gladi. Hvala Bogu da je sve to prošlo,“ kaže Ali uz prisustvo prevodioca, ali i starateljke koja brine o njegovim interesima.

Dečaci uče kako da se zaštite od COVID-19.
UNICEF Srbija/2020/Vaš

A jedan od tih interesa je da stekne znanje. Za decu njegovog uzrasta škola u Srbiji nije obavezna, ali UNICEF u saradnji sa partnerskom organizacijom kompenzuje prekide u školovanju i nastoji da omogući pristup znanju i veštinama koje Aliju mogu biti od koristi u narednim fazama njegovog života. Ali ima omiljene časove: „Učim srpski jezik, ali mi se mnogo sviđa kreativna radionica. Tamo mogu da slikam“.

COVID-19 pandemija je donela dodatne izazove za zdravlje dece izbeglica i migranata, zbog čega je UNICEF uključio preventivne i informativne aktivnosti u svoje intervencije usmerene na izbegličku i migrantsku populaciju.

Uz pravu podršku i edukaciju predavača za sada nije zabeležen nijedan slučaj zaražavanja u Centru u Sjenici.

Marko Đorić iz Danskog saveta za izbeglice kaže da je u pripremi organizacija više stručnih obuka koje će ovoj deci omogućiti da steknu jaka zanatska znanja poput pekarske radionice i drugih. Sada, kaže, najvažnije da se ova deca osećaju zaštićeno, bezbedno, da im se organizuje slobodno vreme i da im se sačuva mentalno zdravlje.

Mnogima je ovo prva vrsta obrazovanja. Takođe, uče o pravima deteta i sa tim pojmom se prvi put susreću. Ipak, najvažniji uspeh je što smo održali prisutnost u oblasti mentalnog zdravlja jer im se tako omogućava zdrav razvoj i pomaže da se izbore sa toksičnim stresom. U moru strahova od nasilja, na putovanju, gladi, hladnoće, ovo je jedno ostrvo - bezbrižno ostrvo.

Iako radionice i aktivnosti nisu obavezne, deca su uvek prisutna na njima. Četrnaestogodišnji Sadat već dve i po godine putuje sam. Od svoje jedanaeste. Do pre neku sedmicu je bio na granici Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom. A onda je prešao nazad u Srbiju i došao do Centra u Sjenici. Tu uči da piše, crta, ide na časove srpskog jezika.

Neformalno obrazovanje pomaže deci da se pripremaju za formalno obrazovanje, fokusirajući se na nastavu srpskog, engleskog jezika, matematike ili druge predmete po želji koji se prilagođavaju novopridošloj deci sa ili bez prethodnog iskustva u školovanju. Kroz rekreativne aktivnosti kao što su sport, filmovi ili kreativne radionice, na zdrav način strukturiše vreme u centru, ali i tali i jača socijalnu inkluziju sa lokalnim zajednicama.

Deca na radionicama uče i srpski jezik.
UNICEF Srbija/2020/Vaš

Uključio sam se u mnogo radionica. Pored predavanja o koroni, veoma sam zadovoljan kada idem na kreativnu i rekreativnu radionicu i učim srpski. Mnogo volim stoni tenis! Osećam se zaštićeno. Nema nasilja. Naučili su nas kako da se ponašamo ako neko pokuša tako da se ponaša, ali toga nema.

Monitoring zaštite dece vrši se kontinuirano kroz redovne kontakte sa njima, lokalnim institucijama socijalne zaštite i školama kako bi se deci obezbedio odgovarajući pristup relevantnim uslugama i kako bi se najosetljiviji slučajevi identifikovali i rešavali na adekvatan i blagovremen način. Na sreću, u Sadatovom slučaju toga nema.

Izbeglice i migranti su suočeni sa povišenim zdravstvenim rizicima usled nepovoljnih faktora u zemljama porekla kao i u toku migracija.

COVID-19 pandemija je donela dodatne izazove za zdravlje dece izbeglica i migranata. UNICEF, kroz projekat „Unapređivanje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi“, koji je sufinansiran od strane programa Evropske unije za zdravstvo, radi na unapređenju zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata kroz preventivne i informativne aktivnosti u svoje intervencije usmerene na izbegličku i migrantsku populaciju. Uspešna saradnja UNICEF-a sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, sistemom zdravstvene i socijalne zaštite su od suštinskog značaja za rezultate na unapređenju zdravlja i zaštite dece izbeglica i migranata. U centrima poput ovog u Sjenici, ona se pokazuje na svom najvišem nivou, a sve u svrhu što boljeg položaja dece izbeglica i migranata.[1]

Logo projekta SR

[1]Imena dečaka izbeglica i migranta bez pratnje su promenjena zbog njihove zaštite.