Mladi protiv klimatskih promena: Uključivanje mladih u donošenje odluka
Kratak pregled intervencija UNICEF-a u Srbiji za uključivanje mladih u održivi odgovor na klimatske promene
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Kontekst
Program saradnje UNICEF-a sa Srbijom od 2021. do 2025. godine, koji je usklađen sa nacionalnim razvojnim prioritetima i Okvirom saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, posebno skreće pažnju na adolescente i mlade. Moraju se preduzeti koraci kako bi se osiguralo da svi adolescenti i adolescentkinje u Srbiji, naročito oni najugroženiji i najmarginalizovaniji, mogu da ostvare svoja prava i svoj puni potencijal, budu osnaženi da utiču na procese donošenja odluka na svim nivoima i učestvuju u kreiranju rešenja sa ciljem izgradnje mirnih, inkluzivnih i održivih zajednica i društva u kojima se svi poštuju.
Program saradnje UNICEF-a sa Srbijom, UNICEF-ova globalna strategija za mlade[1] i Agenda za 2030. godinu ističu važnost momentalnog uključivanja mladih u procese donošenja odluka. Klimatske promene su na dnevnom redu.
Zašto klimatske promene?
Klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju kontekstualni problem koji preti ekosistemima zemalja i blagostanju stanovništva. Takođe su i pitanje pravičnosti; ne manifestuju se na isti način u svakom regionu niti na isti način utiču na svakog pojedinca. Mladi su među najpogođenijim grupama stanovništva[1].
UNICEF u Srbiji je objavio Analizu klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji koja ispituje polazno stanje kada je reč o pitanjima klime, energetike i životne sredine, njihov uticaj na decu i odnos sa UNICEF-ovim prioritetima.[2]
U rešavanju pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja u Srbiji, napori bi, između ostalog, trebalo da budu usmereni na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, koje, na osnovu analitičkog rada na kome se zasniva izveštaj Analiza klimatske situacije[3], dokazano imaju veliki uticaj na decu i adolescente i kratkoročno i dugoročno.
Ovog leta, koje je svrstano među tri najtoplija u Srbiji otkad se meri temperatura, UNICEF je pokrenuo kampanju na društvenim medijima za zaštitu zdravlja dece tokom sve češćih, sve dužih i sve intenzivnijih toplotnih talasa. Roditeljski vodič kroz jako toplo leto je izrađen u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut[4].
Šta mladi misle o ovom problemu?
Mladi su češće uključeni u procese donošenja odluka ako su svesni problema i uloge koju mogu igrati u njegovom rešavanju. Kako bi podržao mlade u Srbiji da preduzimaju klimatske aktivnosti kroz smisleno učešće u nacionalnim dijalozima i procesima kao prilikama za uticanje na procese donošenja odluka, kao što je učešće na nacionalnom sastanku pred COP27, UNICEF u Srbiji se konsultovao sa mladima kako bi razumeo njihovo mišljenje, potrebe i ideje o novim klimatskim ambicijama i tome kako oni zamišljaju položaj mladih i dece u nacionalnim klimatskim politikama.
U septembru 2022. godine, UNICEF je sproveo U-Report anketu Klimatske promene / smanjenje gasova sa efektom staklene bašte[5], sa ciljem sticanja uvida u to koliko su mladi upoznati sa obavezama Republike Srbije koje proističu iz Pariskog sporazuma i nacionalno utvrđenih doprinosa koje će oblikovati njihovu neposrednu budućnost.
Na upitnik je odgovorilo više od 800 mladih, uglavnom starosti 15 do 19 godina.
- Dve trećine ispitanika nije čulo za Pariski sporazum.
- 85 procenata mladih ne zna šta su nacionalno utvrđeni doprinosi.
- Gotovo svi ispitanici (92 procenata) ne znaju da se Srbija obavezala na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13,7 procenata do 2030. u odnosu na 2010. godinu.
- Na pitanje „Da li misliš da imaš dovoljno načina/puteva da svoje mišljenje u vezi sa ciljevima i planovima za smanjenje emisije štetnih gasova uputiš donosiocima odluka?“, 43 procenata ispitanika je odgovorilo da nema, 37 procenata nije sigurno, dok je samo 19 procenata odgovorilo sa da.
- Na pitanje ko bi trebalo da uključi mlade u procese izrade strategija i politika o klimatskim promenama, 42 procenata veruje da bi to trebalo da bude država; 23 procenata misli da bi mladi trebalo da se uključe sa mladima koji su već aktivni, 14 procenata je pomenulo medije, dok 10 procenata misli da bi to trebalo da rade nevladine organizacije.
Dodatne konsultacije su organizovane, a nalazi su pokazali da se mladi osećaju nevidljivo kada je reč o njihovoj uključenosti u procese donošenja odluka, te da ne smatraju da se njihov glas uvažava. Takođe kažu da je potrebno da podaci o klimatskim promenama budu dostupni svim građanima na jednoj lokaciji na internetu. Mladi kažu da bi voleli da se sastaju sa ekspertima kako bi naučili nešto više o zakonima i propisima; i želeli bi da vide više finansijskih ulaganja u ovoj oblasti. Kažu da je neophodno da se dijalog o nacionalno utvrđenim doprinosima uključi u formalno obrazovanje i da se podstiču slične diskusije u školama i na univerzitetima.
Drugi nalazi iz U-Report ankete pokazuju da mladi veruju da vlade, zagađivači i pojedinci imaju zajedničku odgovornost da zaštite životnu sredinu i izražavaju spremnost da saznaju više o tome. Ipak, 61 procenat njih kaže da ne postoji dovoljno informacija o ovom pitanju na srpskom jeziku. 41 procenat nije upoznat sa zakonima ili propisima[6]. Većina mladih misli da je kvalitet vazduha loš (66 procenata) ali većina njih ne preduzima nikakve zaštitne mere (37 procenata) ili ne zna kako da se zaštiti (21 procenat)[7].
Ističu da je potrebno podstaći cirkularnu ekonomiju, zaštititi i obnoviti ekosisteme i više se oslanjati na obnovljive izvore energije. Mnogi od njih (29 procenata) su sigurni da interesi veliki kompanija predstavljaju prepreku, ali mnogi takođe veruju da je još jedna velika prepreka nedostatak svesti o uticaju na životnu sredinu (24 procenta)[8].
U globalu, izražen je pesimistički stav prema naporima u svetu da se prepolovi upotreba fosilnih goriva do početka 2031. godine[9].
Mehanizmi podrške
Konsultacije i nalazi iz U-Report ankete jasno pokazuju da postoji potreba da se mladi hitno uključe u procese donošenja odluka na lokalnom i međunarodnom nivou, da se podigne njihova svest i izgrade jaki argumenti za njihovo učešće u zelenoj agendi Srbije, kako je predviđeno u Strategiji UN za mlade
Kako bi rešio problem u korenu, UNICEF je razvio holistički pristup sa ojačanom komponentom učešća mladih sa ciljem multilateralne saradnje između Ministarstva zaštite životne sredine, lokalnih vlasti, institucija i NVO. U ovom pristupu je ključno izgraditi i održati platformu za dijalog razumevanja između vladinih aktera, neprofitnih organizacija, Ujedinjenih nacija i mladih. Mladi aktivisti se dovode na događaje i panel diskusije na visokom nivou kako bi se zalagali za hitno rešavanje problema klimatskih promena.
Mreže mladih se hvataju u koštac
Prema Agendi UN za mlade, mladima se mora dati odgovornost da predvode inicijative i povezuju se sa donosiocima odluka. UNICEF gradi mreže mladih aktivista i neprofitnih organizacija za životnu sredinu kako bi došao do različitih aktera. Njegova ključna Mreža mladih za kvalitet vazduha, osnovana ranije tokom 2022. godine, predstavlja udruženje omladinskih organizacija, neformalnih grupa, pojedinaca i institucija, koja podstiče i promoviše aktivnu i pozitivnu ulogu učešća mladih u zaštiti životne sredine. Mreža okuplja preko 25 aktera i 40 pojedinaca sa ciljem zalaganja za kreiranje i sprovođenje inicijativa i volonterskih aktivnosti u vezi sa kvalitetom vazduha dostupnim svim mladima u Srbiji.
U avgustu 2022. godine, Mreža je izradila nacrt prve Omladinske deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji kroz zajednički rad preko 700 mladih iz različitih delova Srbije. Po prvi put, Deklaracija na jednom mestu objedinjuje strategije zagovaranja i preporuke za akcione planove zaštite vazduha u zajednici. Nakon finalizovanja nacrta, UNICEF i Mreža mladih za kvalitet vazduha će blisko sarađivati sa lokalnim vlastima i pojedinačnim donosiocima odluka kako bi se osiguralo da lokalni akcioni planovi zaštite vazduha prate preporuke i sugestije iz Deklaracije.
Mladi kao obavezni akteri u konsultacijama
Na marginama razvoja Deklaracije, mladi su postali moćni akteri u oblikovanju Vladinog pristupa reviziji javnih politika. UNICEF je osigurao učešće preko 75 mladih na Nacionalnim konsultacijama za Stokholm+50 u Palati Srbije i Nacionalnim konsultacijama Stokholm za mlade u aprilu i maju 2022. godine. Doprinosi mladih aktivista su integrisani u konačni Nacionalni izveštaj za Stokholm+50. Preko 200 mladih je učestvovalo na nacionalnom nivou na poslednjim Razgovorima o klimi koje je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Kako bi ojačao uticaj, UNICEF je osigurao učešće dvoje mladih aktivista na 27. konferenciji članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP 27) koja počinje 6. novembra u Egiptu, kako bi globalni donosioci odluka mogli da čuju glasove mladih iz Srbije. Želimo da se postaramo da se mladi vide kao ključni partneri u zelenoj agendi i moćni nosioci promena.
Obrazovanje i izgradnja veština svih mladih u Srbiji
Kako pokazuju nalazi iz pomenute U-Report ankete, mladi nisu dovoljno osposobljeni da se zaštite od efekata klimatskih promena niti da daju svoj doprinos smanjenju tih efekata. Srbiji nedostaju materijali prilagođeni mladima i neformalne aktivnosti kroz koje bi mladi na nacionalnom nivou stekli solidno razumevanje zelene agende. UNICEF ovaj nedostatak vidi kao jednu od glavnih prepreka za uključivanje svih mladih u procese donošenja odluka u njihovim zajednicama.
Kako bi premostio ovaj jaz, UNICEF gradi kapacitete mladih kroz svoj vodeći program UPSHIFT[11] koji okuplja timove mladih iz svih krajeva Srbije da zajednički osmišljavaju inovativna rešenja za bolji kvalitet vazduha. U narednim ciklusima, pridružiće se preko 750 mladih.
Kako bi ojačao nivo zajednice, UNICEF je osnovao Inovacionu laboratoriju u Čačku koja funkcioniše kao centar u zajednici u kome mladi mogu da uče o zagovaranju protiv zagađenja vazduha, ekološkoj pismenosti i veštinama potrebnim za uticaj na lidere. Laboratorija uključuje mlade u razvijanje i testiranje rešenja za rešavanja problema zagađenja vazduha i predstavljaće održiv prostor na kome mladi mogu pokretati, stvarati i uključivati se u rešenja zajedno sa nosiocima odgovornosti. Uz nove inovacione laboratorije koje će biti otvorene u pet opština u Srbiji do kraja 2024. godine, naš cilj je da obuhvatimo i aktivno uključimo preko 500 mladih.
Pored toga, UNICEF je okrenut jačanju volontiranja za bolji vazduh i već je osigurao učešće preko 200 mladih u 20 volonterskih aktivnosti širom Srbije.
Društvene mreže su pravi put
Kako bi došao do velikog broja mladih, UNICEF će snimiti obrazovne video klipove o efektima zagađenja vazduha, načinu merenja i tumačenja podataka, o tome kako da se zaštite i drugim relevantnim temama. Kako bi ti video snimci bili prilagođeni mladima, njihovom uzrastu i uzimali u obzir potrebe ciljne grupe, UNICEF i producentska kuća su osnovali radnu grupu od 20 mladih koji su uključeni u izradu scenarija za video klipove i koji će kasnije učestvovati u njihovom snimanju. Te video snimke će promovisati mladi influenseri i videće ih većina mladih u Srbiji.
Zaključci
I globalni i lokalni nalazi pokazuju da klimatske promene utiču na svaku mladu osobu, dok sami mladi navode da premalo znaju o nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu i propisima o tom pitanju i tome kako mogu doprineti boljim uslovima života.
UNICEF u Srbiji je postavio mlade u središte agende klimatskih promena i osnažio ih da preuzmu vodeću ulogu u svojim zajednicama i započnu dijalog sa donosiocima odluka.
Dodatno ćemo graditi kapacitete mladih da povećaju svoju ekološku pismenost i unaprede veštine neophodne za osmišljavanje i sprovođenje promena. Dodatno ćemo insistirati na produktivnom i ravnopravnom dijalogu između Vlade, institucija i organizacija sa jedne i mladih ljudi sa druge strane na reviziji politika, kako bi se osigurali pristupi koji su bolje prilagođeni mladima. Više mladih će biti obuhvaćeno programskim aktivnostima i uključeno u procese rada u skladu sa načelom „Ništa za njih – bez njih“.