Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji

pregled etnografskog istraživanja

Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji
UNICEF Srbija/2019/Pančić

Dečiji brakovi su prisutni među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim stanovništvom i u ruralnim predelima. Iako je, po važećim zakonima Srbije, praksa dečijeg braka zabranjena, među ženama starosti od 20 do 49 godina u prvi brak je pre 18. godine života stupilo skoro 6,8 odsto žena iz opšte populacije dok se 57 odsto žena iz romskih zajednica udaje se pre navršene 18. godine života.

Ovo kvalitativno istraživanje je potvrdilo rašireno postojanje prakse dečijih brakova u romskim zajednicama. Istovremeno, ustavnovljeno je da modaliteti, uzroci i sama zastupljenost ove prakse znatno variraju u odnosu na zajednice u kojima je istraživanje rađeno. To ukazuje na kompleksnost faktora koji utiču na postojanje i karakter dečijih brakova.

Na process donošenja odluka vezanih za dečije brakove u romskoj zajednici prevashodno utiču sledeći faktori:

  • Patrijarhalni model funkcionisanja zajednice u kome je položaj žena podređen, a njihove rodne uloge podrazumevaju ulogu supruge, majke i domaćice

„Pitala sam posle muža da li bi mi dao da radim? N e, kaže: kod nas žene ne rade. Kod nas muškarci rade za žene i za decu. Kod mene nećeš raditi. Možda o tom, potom. Ako imam poverenja, nek prođu malo godine, ako imamo decu, nek odrastu. (Nisi posle radila?) Ne, nisam. Vežbala sam sa decom od zaove. Sa komšilukom, ali nisam radila kao da sam zaposlena (ispitanica ima završen frizerski kurs).”

Beograd/Ada, žena A, 41

  • Snažan uticaj društvenih i kulturnih normi u okviru kojih kult nevinosti određuje percepciju braka

„Ali znate kako, kod nas je takav, nije to ni običaj, nego je to kao neki zakon koji postoji, i koji mi Romi održavamo. Nije to samo moja generacija, od kada se zna za nas Rome (moja majka, moja tetka, moja zaova, svi ljudi koje ja poznajem)… takav je jednostavno zakon. Kada se devojka udaje, njen muž mora da bude njen prvi, odnosno ona mora da bude nevina. Ako se dešava da ona nije nevina, onda će to cela Gornja čaršija da bruji, znači to će da bude katastrofa.”

Vranje, žena J, 21

  • Stupanje u bračnu zajednicu kao posledica prvog seksualnog odnosa, bez znanja o tome šta ona podrazumeva, posebno u odnosu na odsustvo predstave o seksualnom životu

„Moje razmišljanje je tako da mlada deca ne znaju ni da razmišljaju o braku kako treba. Udala sam se. Rodiću dete i svi će ti pomagati. Nije to to. Nisu one dovoljno zrele za brak. Čak je i sa osamnest godina rano. Još su leteće. Tek sa dvadeset, dvadeset jednu počinju da sazrevaju… Nije brak samo to, izvini dete, leći i voditi ljubav. Šta ćemo sutra jesti? Zašto da neko drugi brine o njima? Kod sirotinje dete se prvo nađe. Siromaški kapital je dete. Prvo, to se stekne odma. E ja sam zato protiv toga, što oni nisu svesni šta taj brak donosi. I dobro i zlo donosi brak…”

 Novi Bečej, žena A, 59

  • Nedostatak intergeneracijskog dijaloga kada je reč o braku i seksualnom životu, naročito između majki i ćerki. Kao posledica tabua seksualnosti javlja se veliki rizik od ugrožavanja reproduktivnog zdravlja mladih devojaka, naročito u slučajevima ranog rođenja dece

„Jesi ti uopšte pričala sa mamom o braku dok si bila devojka? Ne, naravno da nisam. Nisam nikada sa njom pričala dok sam bila devojka, naravno da nisam. Nisam ni sa kim u stvari pričala o tome. Nisam ni znala šta to znači brak, ali sam htela da probam.da vidim šta je to i kako je to.”

Vranje, žena J, 21

  • Pritisak zajednice u pogledu nepovratnosti čina stupanja u brak, gde se razvod u velikoj meri vidi kao povreda ugleda i časti porodice

„Kad sam rekla da ću da pobegnem i tata i mama i svi na mene. A kad sam došla onda još gore, kao sveštenica… Da, ko si vrati nema više društvo drugarice, samo u kući sa majku. Ondak je još… (I koliko je to trajalo?) Pa dobre dve-tri godine. Posle sam išla kod sestre i tamo se i stid i sve (A je l vas bilo sramota ili su vas terali da vas bude sramota?) Mnogo, i mene bi bilo. Stvarno je sramota.”

Vranje, žena S.

  • Ekonomski faktor, koji podrazumeva percepciju boljitka za dete u slučaju prelaska u muževljevu porodicu. Prodaja neveste u tom kontekstu nije preovlađujući model, već procena roditelja ili samog deteta da će mu u novoj zajednici biti omogućen bolji život, u nedostatku alternative životnih izbora, gde je brak jedino moguće i poželjno ishodište životnog ciklusa.

„Porodice gde nema ekonomskog osnaživanja… tu su deca i porodica skroz kapitulacija… to su svađe, to su raspravke jer glad ne trpi ništa… nemaština ne trpi ništa… Ova deca su zato rano udaju. Jer se sklanjaju iz t e porodice i misle da će da uđu u bolju porodicu. Međutim isto ih čeka i tamo…”

Pirot, žena J, 58

  • Percepcija obrazovanja kao načelno poželjnog, ali suštinski nepotrebnog resursa. Sa tim u vezi, nedostatak motivacije za dalje obrazovanje prevashodno kod devojčica, što brak čini poželjnim u nedostatku alternativnog modela. Sa ovim u vezi, rodna uloga žene kao domaćice, majke i supruge nameće se samim devojčicama od ranog detinjstva, uskraćujući im ideju o drugačijim životnim izborima.

„Oće neko da ide, ali kad roditelji kažu da ne sme, onda ne može. Šta može? Niko tu ne vidi nikakvu vajdu, da će neko raditi, da će se neko zaposliti, nema od toga ništa. I to je uvek bilo tako.”
Novi Bečej, žena d, 55 godina

  • Siromaštvo, kao posledica marginalizacije od strane većinskog okruženja, ali i zatvorenog kruga socijalnih normi i nedostatka obrazovanja unutar samih zajednica.

„Oni (starija braća koja su brinula o ispitanici, jer je rano ostala bez roditelja) su se plašili, nisu imali vreme da me čuvaju pošto su oni radili znaš. Nisu mi dali, kaže, sestro ti ne možeš u školu da ideš pošto nema ko da vodi red na tebe. Kažem, ja ću braćo da budem ovde, kažem neću u školu, ali neću da znam ništa. Danas ne znam da pišem, ne znam ništa… Ja kažem za moje ćerke. Mora škola, škola… moraju deca da nauče školu, ne da šetaju tamo ovamo. Ja sam majka i ja sam rekla ja ću da te ispratim u školu, ja ću ti donesem i njemu kažem nosim. Ne kao ja da bude budala, ne znam u školu, ne znam da čitam, ne znam ništa.”

Beograd/Makiš, žena B, 32  

  • Primeri dobre prakse integrisanih Roma pokazuju mogućnost postojanja alternative dečijem braku u pogledu razumevanja šireg spektra životnih mogućnosti. Međutim, faktori diskriminacije od strane šireg društvenog okruženja, kao i teška ekonomska situacija u celoj zemlji, ukazuju na opasnost reverzibilne prakse gde se deca iz integrisanih porodica udaju i žene kao rezultat prethodno navedenih faktora, što može objasniti i porast stope stupanja u dečiji brak u poslednjoj deceniji.
  • Ograničenja u slučajevima primera dobre prakse vezana pre svega za njihov marginalni položaj kao pripadnika romske manjine, što se očituje na različitim nivoima funkcionisanja, od obrazovanja do svakodnevice. Sa ovim u vezi, posebno se ističe fenomen „staklene tavanice”, gde, zbog svoje etničke pripadnosti, Romi imaju podređen položaj kako u obrazovnom sistemu, tako i na tržištu rada. Takva pozicija predstavlja veliki izazov u kombinaciji sa potencijalnim pritiskom tradicionalnih normi i običaja prisutnih u romskim zajednicama, gde se mladi Romi često odluče da slede modele sopstvenih zajednica, suočeni sa preprekama na koje nailaze u većinskom okruženju.

„Oni (policajci iz Bele Palanke) nisu ni hteli da izađu na teren kako treba… policajci nisu ni hteli da razgovaraju sa nama, nego su rekli, ako hoćete da razgovarate, dođite u policijsku upravu, to vam je tu i kao možemo da sednemo da razgovaramo. Uopšte nemamo potrebe da dolazimo da sad nešto sa vama tu kod kuće, na teren… to je normalno kod vas, vi se danas ženite, sutra bijete, prekosutra veselite, razvodite ili šta god, i to je to.”

Pirot, muškarac Ž, 28

faktori rizika
UNICEF Srbija/2019

Preporuke koje slede ukazuju na različite nivoe na kojima je potrebno delovati kako bi se efektivno pristupilo suzbijanju prakse dečijih brakova u romskim zajednicama:

  • Ohrabrivanje jačanja koordinacije različitih državnih tela, što bi uključilo stvaranje širokog fronta zainteresovanih strana, koji bi delovao unutar postojećih nacionalnih strategija i planova.
  • Snaženje intersektorske saradnje, koja prevashodno obuhvata sektore obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, pravosuđa i zapošljavanja.
  • Kreiranje protokola za sprovođenje i primenu procedura vezanih za slučajeve postojećih dečijih brakova, ali i njihove prevencije.
  • Jačanje kapaciteta postojećih aktera na terenu, poput pedagoških i zdravstvenih medijatora, u svrhu njihovog aktivnog delovanja na polju prevencije prakse dečijih brakova.
  • Dalji rad na prikupljanju podataka o dečijim brakovima, sa ciljem produbljivanja znanja o lokalnim specifičnostima i njegove integracije u domen javnih politika.
preporuke
Pročitajte celu publikaciju na linku ovde.
deciji_brak_poster
UNICEF Srbija/2019

 

 

Preuzmite poster na linku ovde.