Zajedno smo jači
Podrška, znanje i druženje za izbeglice u Srbiji
- Srpski
- English
Beograd, april 2025 – Kada je sedamnaestogodišnji Artur, na radionicama sa vršnjacima, birao reč kojom bi sebe najbolje opisao, izabrao je pridev – aktivan. I bio je sasvim u pravu. Od kada je pre tri godine, na početku rata u Ukrajini, sa roditeljima i mlađom sestrom, došao u Beograd, najpre je aktivno učio srpski. Upoznavao je grad i ljude i sticao nova znanja i prijatelje. Istovremeno je, takođe, aktivno pratio i onlajn nastavu u rodnom Zaporožju, što će i nastaviti dok ne završi srednju školu.
„Celog leta sam učio srpski, pa sam onda vežbao, razgovarao sam sa ljudima, proveravao svoje znanje, širio rečnik”, objašnjava Artur. „Kad neku reč ne znam, pitam i tako sam naučio.”
Kad Artur govori o učenju, njegove oči su širom otvorene, glava visoko uzdignuta, osmeh široko razvučen, kao da pogledom pokušava da obuhvati sve prilike, koje tek predstoje. Srećan je i ponosan na sebe, na znanja koja je stekao i ona koja će tek steći.
Prethodnih meseci, priliku za učenje, druženje i podršku imao je zahvaljujući UNICEF-u, koji u partnerstvu sa Mrežom psihosocijalnih inovacija (PIN) i u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), sprovodi projekat „Razvijanje otpornosti dece i mladih iz izbegličke i migranatske populacije i njihovih članova porodice kroz sveobuhvatnu psihosocijalnu, vršnjačku podršku i podršku u obrazovanju“.
Artur je prošao kroz sva tri tipa podrške u okviru projekta koji se sprovodi od septembra 2024. do maja 2025. godine. Projekat obuhvata pružanje psihosocijalne podrške, koja uključuje i specijalizovanu podršku, vršnjačku podršku i aktivnosti dečje zaštite. Vršnjačka podrška se realizuje kroz obuke na kojima su mladi u ulozi mentora. Drugi cilj projekta je obezbeđivanje obuka neformalnog obrazovanja i volonterskih mogućnosti. Treći je zaštita dece, kako bi deca imala siguran prostor u kojem mogu da budu zaštićeni od zlostavljanja i zanemarivanja. U program su uključeni i roditelji, imajući u vidu rizike sa kojima se suočavaju.
Kroz projekt se takođe zagovara sistematski i sveobuhvatan pristup zaštiti mentalnog zdravlja i blagostanja dece i mladih izbeglica, uključujući i maloletnike koji su bez pratnje ili odvojeni od porodice. Ova inicijativa obuhvata direktnu podršku, zaštitu, programe vršnjačke podrške, mogućnosti za razvoj veština i sveobuhvatnu podršku mentalnom zdravlju. Pored toga, deca će imati koristi od bezbednog i sigurnog okruženja u prijemnim centrima, gde će im biti omogućeno sticanje kompetencija i veština koje će podržati njihov zdrav razvoj.
Program „Zajedno smo jači” koji je kreirao UNICEF, podrazumeva trening za mlade kako bi stekli veštine da prepoznaju psihološke teškoće iz oblasti mentalnog zdravlja, a koji mogu da narušavaju i otežavaju svakodnevno funkcionisanje.
„Mladi su na treningu stekli veštine kako da prepoznaju te simptome i podele neka znanja i veštine i mehanizme prevladavanja tih simptoma sa vršnjacima. Vršnjak nema tu odgovornost da se bavi psihičkim stanjem druge mlade osobe, već da prepozna kada je važno da se uključi odrasla osoba. Oni bi trebalo da otvore temu sa vršnjacima, jer su nam rekli da im je nekada teško da razgovaraju sa odraslima. Nakon te obuke oni postaju mentori”, objašnjava Isidora Živić iz PIN-a.
Kao vršnjački mentor i na osnovu znanja koja je stekao na psihosocijalnim radionicama, Artur je napravio prezentaciju i predstavio je tokom onlajn predavanja svojim drugarima iz razreda u Ukrajini.
„Tema je bila odnos sa roditeljima, drugarima i nastavnicima. Mojim drugarima je to bilo mnogo zanimljivo. Pričali su o tome. Bilo im je veoma korisno, a i meni je pomoglo, pa sam zato nastavio da idem na radionice, jer učimo o nekim situacijama, o pubertetu”, kaže Artur. „Korisno je za mene i moje godine, a i za moju sestru. Kad imam neki problem u porodici, pa ne mogu da se povežem sa roditeljima, to mi je pomoglo da prepoznam osećanja i da smislim kako da pričam sa roditeljima, a da se ne svađamo.”
Artur kaže da su mu radionice psihosocijalne podrške pomogle da prepozna svoja osećanja, ali i da oseća da je mnogo svesniji kada je i njemu, ali i mladima koji ga okružuju, potrebna pomoć ili podrška.
Ipak, najviše od svega, Artura su inspirisale obuke za veb dizajn, sprovedene u saradnji sa organizacijom ADRA, sa kojih je ponosno poneo i sertifikat.
„Volim kreativne stvari, da dizajniram, da nešto lepo pravim, mislim da sam kreativan, volim da učim veb dizajn. Izgledalo je komplikovano na početku, ali već od trećeg časa sam počeo da razumem i to je oblast koju bih voleo da studiram.”
Aktivnosti projekta, UNICEF i PIN sprovede i u azilnim i prihvatnim centrima u Principovcu, Beogradu, Vranju i Bujanovcu, kao i za ljude koji su na privatnom smeštaju.
U Centar za azil u Krnjači, dvadesettrogodišnja Kader Kujbulu sa dve male ćerke i mužem, i drugim kurdskim izbeglicama, došla je pre 10 meseci iz Turske.
„Put je bio težak i neizvestan, prevareni smo, pa smo dve noći, po hladnom vremenu prespavali na autobuskoj stanici. Ali ovde smo lepo primljeni, konačno smo pronašli malo mira”, objašnjava Kader.
Kader ponosno ističe da je prethodnih meseci stekla sertifikat za frizerski zanat. „Ovde imamo mnogo aktivnosti sa UNICEF-om i organizacijom PIN, i to nam dosta znači, uspevamo da se odmorimo, dok su deca na aktivnostima i takođe smo srećni što one uključuju i nas i našu decu.”
Kader sa entuzijazmom prepričava zajedničke obilaske Narodnog muzeja i Muzeja Nikole Tesle, odlazak na kuglanje kao i na jednodnevni izlet u Svilajnac i posetu Prirodnjačkom muzeju. Naročito je srećna zbog proslave rođendana u igraonici koja je organizavana za njenu ćerku.
Isti put, prešla je i Tuba Ojandi, koja je iz Turske u Srbiju došla sa četvoro dece i suprugom. Ističe radionice psihosocijalne podrške, koje su mnogo značile njenoj najstarijoj ćerki, tinejdžerki. Samoj Tubi, najviše se dopao odlazak u bioskop.
„Bioskopske projekcije su nam se mnogo dopale, jer smo išli svi zajedno, pa smo onda mogli kasnije i da pričamo o tome šta smo gledali, da analiziramo film, to ispunjava naše vreme dobrim sadržajem. Takođe, moja najstarija ćerka je u osetljivim pubertetskim godinama i mnogo joj je značilo da ide na radionice psihosocijalne podrške”, ističe Tuba.
Jelena Jašović iz organizacije PIN objašnjava da je posle nekoliko meseci sprovođenja projekta uspostavljen ritam kod korisnika, koji znaju da četvrtkom imaju određene aktivnosti.
„Dolazimo četvrtkom u Krnjaču, u Centar za azil. Idemo i na druge terene, u Bujanovac, Vranje itd. gde organizujemo psihoedukativne radionice, koje se tiču edukacije o mentalnom zdraviju, ali bavimo se i mladima i decom i kako da oni sebi pomognu u ovim okolnostima i da prepoznaju neke opasne situacije, poput zlostavljanja, nasilja itd. Na radionicama koristimo i kreativne tehnike, slikanje, crtanje, ples i tako prevazilazimo jezičke barijere. Dolaze dve psihološkinje od kojih jedna uvek radi individualno ili partnerski, a druga u grupi. U početku je bilo teže, ali sada su uspostavile rutinu, sve češće dolaze, aktivne su, predlažu teme, kroz sve to se vidi posvećenost.”
UNICEF pruža sistemsku podršku razvoju usluga psihosocijalne podrške, a u partnerstvu sa PIN-om pomaže da se unapredi mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška dece i mladih, zaštita dece izbeglica i migranata, kao i izgradnje veština mladih. Program je usredsređen na pružanje sveobuhvatne psihološke i psihosocijalne podrške mladima iz deci, omladini i članovima porodice izbeglica i migranata u Srbiji.
Ovaj pristup obuhvata pružanje podrške raseljenoj deci, omladini i članovima porodice na osnovu dosadašnjih rezultata istraživanja o potrebama izbeglica i migranata, sprovođenje programa vršnjačke podrške, kao podrška u sticanju obrazovanih veština u cilju obezbeđivanja sveobuhvatne i sistematske podrške.
