Za bezbrižno detinjstvo i sigurno odrastanje
Volonteri obučeni da pruže adekvatnu psihosocijalnu pomoć deci, mladima i porodicama izbeglica, migranata i tražilaca azila
- Srpski
- English
Mitrovo Polje, Obrenovac, novembar 2025/mart 2026 - „Volim da bojim i volim da se igram”, razdragano kaže šestogodišnja Sumeje iz Turske dok pokazuje crtež koji je upravo završila na radionici u Centru za azil Obrenovac, gde je sa porodicom došla pre dvegodine.
Za stolom pored crtala je i njena vršnjakinja Hadžir iz Iraka. „Ja volim da igram fudbal. I onu igru sa reketima. I volim nju”, sa osmehom kaže Hadžir dok se okreće i pokazuje na volonterku Crvenog krsta Obrenovac Unu Paulić.
A Una je jedna od tri volonterke koje u Centru u Obrenovcu jednom nedeljno organizuju aktivnosti za decu i mlade. Tog dana je imala i priliku da prvi put primeni praktično iskustvo stečeno tokom obuke.
„Na ovoj radionici, jedno dete mi se otvorilo i reklo mi je kako se oseća danas, kako se osećalo prethodnih dana. Na obuci smo stvarno naučili kako u tom trenutku treba da reagujemo, šta treba da kažemo i dalje kako treba da uputimo to dete koje nam se otvori i to je definitivno bilo primenjeno”, kaže Una podsećajući se obuke koju su organizovali UNICEF, Crveni krst i PIN.
U novembru, u Mitrovom Polju, 28 volontera Crvenog krsta stekli su znanja i veštine neophodne da na adekvatan način doprinose zaštiti i dobrobiti dece, mladih i porodica izbeglica, migranata i tražilaca azila.
Prvenstveno znanje kako da pruže prvu psihološku pomoć, objasnila je tada Katarina Janjić, volonterka Crvenog krsta Vranje.
„Učili smo pre svega kako da radimo sa različitim uzrasnim grupama, a naravno i sa decom koja su iz ranjivih kategorija. Kako prepoznati osobe kojima je potrebna pomoć psihologa, kako ih uputiti, na koji način ih uputiti, kome. Moramo prilagoditi stav tela, način govora, reči koje koristimo, izraze, termine kako bi nas oni razumeliˮ, sumirala je Katarina naučeno u MitrovomPolju.
„Aktivno slušanje je najbitnije i iz njega možemo da izvučemo razne pouke, poruke i vapaj za određenom pomoćiˮ, nadovezao se Vlastimir Stojković iz bujanovačkog Crvenog krsta i dodao: „Nisu svi isti i ne dolaze svi iz iste sredine. Mi njima treba da pružimo adekvatnu pomoć na njihovom putu, bez obzira koliko se oni zadržavali kod nas”.
I sve to vodi uspostavljanju poverenja, objasnila je Olga Ilić iz Crvenog krsta u Obrenovcu. „Ostvariti to neko poverenje i sa roditeljima i sa decom, a opet ne preći tu neku granicu. To je upravo ono što smo saznali na ovom seminaru, gde je granicaˮ otkrila je Olga. Istakla je još jednu korisnu stranu obuka: „Predavači su, kroz interaktivne radionice, zapravo nas doveli u situacije koje realno možemo da očekujemo i na terenu. Posebno su mi se dopala predavanja psihološkinja, koje su nas upoznale sa tim nekim traumatičnim situacijama koje možemo naći u susretu sa decom koja su preživala razne strahoteˮ.
Obuka je nadogradila i bogato profesionalno iskustvo Dušice Poletan iz Crvenog krsta Šid.
„Šid je inače bio izbeglička ruta, gde je više od million ljudi prošlo kroz opštinu Šid. Ovde sa UNICEF-om, na ovom treningu, naučila sam neke veštine koje možda i nisam znala, koje sam možda želela, a nisam imala prilike da unapredimˮ objasnila je Dušica i dodala:„Trening i obuka me je još više oplemenila, unapredila moje znanje, i naučila da empatiju treba negovati. Da je empatija nešto što treba svi da imamo u sebi. Neko je ima više, neko je ima manje. Ali to je nešto na čemu treba da se radiˮ.
Novostečena znanja i veštine primenjena su u centrima u Obrenovcu, Vranju i Bujanovcu, gde borave porodice sa decom. Porodice iz Turske, Iraka i Burundija su u Obrenovcu dobile zaštitu Komesarijata za izbeglice i migracije, a podrška je od nedavno unapređena radom volonterki Crvenog krsta koje osmišljavaju igre na otvorenom, kao i radionice u zatvorenom prostoru na kojima neretko učestvuju i roditelji.
„To su mala deca, ne idu u školu. Za njih je svaki dan bio isti, samo sede i nemaju šta da rade. A danas su tako srećniˮ, sa osmehom kaže Dilek Savur, Kurdkinja koja je iz Turske došla pre godinu i po sa suprugom i četvoro dece.
„Ovo je dobro i za nas i za našu decu. Ponekad provode sve vreme u sobi i posle ovih aktivnosti su veoma srećni”, potvrđuje njena sunarodnica Kader Kujbulu, dok sa decom crta i lepi stikere na papir.
A Sintija Ngendakumana iz Burundija, koja u Centru za azil u Obrenovcu boravi sama sa decom, ima predlog kako da se podrška volonterki unapredi.
„Voleli bismo da imaju mnogo ovakvih aktivnosti da im zaokupe pažnju, ne samo jednom nedeljno. Tako bi im bilo lakše da nauče nove stvari, da pričaju, igraju se i slično. To bi im pomoglo u odrastanju.”
Entuzijazma i posvećenosti volonterki ne manjka, iako se sve tri uporedo pripremaju za prijemne ispite za upis na fakultete ovog leta.
Stvarno je jako lepo kada znate da nekome direktno pomažete, a ovde je to zaista vidljivoˮ,objašnjenje je Une Paulić.
UNICEF u Srbiji zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, kao i organizacijama poput Crvenog krsta i PIN-a, doprinosi zaštiti i dobrobiti dece, mladih i porodica izbeglica, migranata i tražilaca azila. Naš cilj je jasan - da svako dete i svaka mlada osoba imaju jednake šanse.
