Ulaganje u znanje – snažan sistem podrške

Obrenovac, jun 2026 – „Dobro se ophode prema deci. I ja sam srećna jer se deca druže, nema diskriminacije zbog boje kože, ničeg sličnog“, priča nam Suzan Koroma iz Sijera Leonea, tridesetšestogodišnja mama dvoje dece. U Centru sa azil živi sa mužem i mlađim sinom Ismailom koji je i rođen u Srbiji pre godinu i po dana.

„Deca rade školske zadatke, a istovremeno se i igraju. Crtaju, prave nameštaj, stvaraju kreativne predmete. Ja se ovde osećam bezbedno. Izuzetno sam blagoslovena što sam u ovoj zemlji“, kaže Suzan. U Centru trenutno ima dvadesetoro dece, uglavnom vrtićkog uzrasta. Oni i njihove porodice, iako trenutno bezbedni, suočavaju se sa mnogim izazovima na svom putu. Deca izbeglice i migranti u Srbiji – posebno deca bez pratnje – u riziku su od trgovine ljudima, nasilja i eksploatacije. Zato UNICEF jača kapacitete profesionalaca koji ih štite na terenu. 

U Dečijem kutku zatičemo Fabianu iz OCD Caritas Beograd, koja radi kao dečija facilitatorka, Sidija koji je prevodilac i kulturni medijator i Danicu koja pruža podršku porodicama ispred Komesarijata za izbeglice i migracije.

Fabiana, Sidi i Danica su učestvovali na treninzima u okviru projekta „Upravljanje migracijama zasnovano na dokazima za jačanje razvojnog potencijala migracija“. Zajedno ga sprovode UNICEF, IOM, UNDP i UNHCR uz podršku Multi-partnerskog fonda za migracije i u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. 

UNICEF je, u okviru ovog projekta, podržao razvoj i unapređenje obrazovnih programa za Zaštitu dece u vanrednim situacijama, Rodno zasnovano nasilje u vanrednim situacijama, Očuvanje dobrobiti korisnika i prevencija seksualne eksploatacije i zlostavljanja, kao i Facilitatorske veštine. Obučeno je i sertifikovano 19 trenera i realizovano 16 treninga za 210 učesnika.

„U Plandištu sam bila na treningu „Zaštita dece u vanrednim situacijama“. Bile su prisutne sve organizacije koje se bave migrantima i decom. Ono što je bila centralna tema celog treninga je najbolji interes deteta“, kaže Fabiana. 

Ona svaki dan organizuje kreativne i sportske radionice za decu. Važno joj je da zna kako da reaguje u svakoj situaciji.

„Način na koji mi je taj trening pomogao je da sam naučila mnogo više i sadržajnije, bolje, kako ceo sistem funkcioniše, da prepoznam potrebe i snage deteta, i u slučaju bilo kakvog problema, kakav nam je sistem, tj. kome se treba obratiti, da li je to Komesarijat, doktor, psiholog, socijalni radnik. Trening mi je približio razgovor, upoznavanje sa roditeljima, u smislu da malo više čujem i roditelje, koje su potrebe njihove dece, šta je nabolje za dete“, objašnjava.

Sekou Sidi Diawara radi pri Centru za integraciju mladih kao prevodilac i kulturni medijator. U Srbiju je došao iz Malija pre 6 godina. Kao stipendista svoje zemlje završio je ovde Fakultet političkih nauka, trenutno sprema doktorat na odseku za međunarodne odnose. Učestvovanje na treninzima UNICEF-a, kojim je, kako kaže, obogatio i teorijsko i praktično znanje, smatra izuzetno važnim jer svaki dan provodi sa decom koja dolaze iz različitih zemalja, sa različitim životnim pričama.  

„Obuke na kojima sam učestvovao u Plandištu su vezane za nasilje. Šta znači nasilje? Kako možemo da znamo da se neko nalazi u nasilnoj situaciji? I kako možemo mi da reagujemo? Mi smo naučili i vezano za psihološki aspekat i za zakonodavstvo, odnosno sve zakone koji su vezani za zaštitu deteta. I plus komunikaciju, pošto mi radimo sa decom najvažnije je kakvu komunikaciju mi treba da vodimo sa njima, pogotovo sa njihovim roditeljima“, kaže. 

Posebno važnim smatra razmenu iskustava na treninzima sa kolegama iz organizacija i institucija koje se bave migrantima i zaštitom porodica u pokretu.

„Svaki donosi svoje iskustvo, svoju istoriju, svoje znanje i onda od toga naučimo nešto, i to nam omogućava istovremeno da poboljšavamo malo naše ponašanje i da vidimo koji koncept, koji pristup možemo da adaptiramo kada smo u nekoj situaciji“, kaže.

Sidi dobro poznaje porodice koje borave u Centru. Dolaze iz Turske, Sijera Leonea, Burundija, Kirgistana. Ide sa njima u institucije, prati napredak dece u školi, odlazi na roditeljske sastanke, organizuje časove srpskog jezika. Ono što je naučio na treninzima pomaže mu da im olakša život i ubrza integraciju u društvo. 

„Ljudi koji dolaze iz istočnih zemalja imaju kulturološke razlike. Na primer kada se mi igramo ovde, neki roditelji zabrane njihovim dečacima da se igraju sa devojčicama. I onda mi pokušamo da objasnimo da nema razlike između devojčica i muškarca, da su svi isti“, kaže Sidi. 

Danica Ćirić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, po struci je klinički psiholog, a migracijama se bavi tri decenije. U Centru za azil radi sa ranjivim grupama i na obrazovanju dece. Sada je i jedan od 19 sertifikovanih trenera. 

„Kroz trening za trenere, koji je bio jako dobro osmišljen, nekako smo naučili kako da isporučimo te treninge dalje kolegama. Prosto je dao jedan dobar i obuhvatan pregled što nekih zakonskih okvira i normi, do nekih konkretnih koraka koji se primenjuju u radu sa decom ili u zaštiti dece, ili u zaštiti osoba koje su iskusile rodno zasnovano nasilje“, objašnjava.  

Obuka trenera omogućava da znanje stigne do velikog broja profesionalaca, konkretno do zaposlenih u Komesarijatu, Centru za azil, nevladinim organizacijama koje se bave migracijama, lokalnim samoupravama, Crvenom krstu, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, obrazovnim institucijama. Cilj je, objašnjava Danica, da se svi umreže i tako unaprede saradnju. 

„Ono što je bilo nadogradnja mog znanja i iskustva su aspekti socijalne zaštite, najkonkretnije kako i šta se radi vezano za najbolji interes deteta i kako mi ovde u Centru da postupamo kada imamo dete koje se nalazi u određenom problemu, odnosno kako da se sve organizacije i svi akteri na terenu dobro uvežu u daljim aktivnostima“, kaže. 

Fabiana, Sidi i Danica su primer kako profesionalci, kada unapređuju svoja znanja i kompetencije, ujedno menjaju praksu i unapređuju kvalitet podrške ranjivim grupama – kao što su deca izbeglice i migranti. Motivacija – dobrobit svih.

„Vodili smo se time da pokušamo da napravimo što bolju atmosferu za korisnike, naravno za decu koja dovoljno imaju trauma od puta, od svega što ih je kroz to pratilo i pokušaj da nekako normalizujemo njihov život trenutni koji vode kod nas“, zaključuje Fabiana.