Snage deteta ogledaju se u snagama roditelja
Maša je devojčica kojoj je sa četiri godine dijagnostikovan autizam, a ovo je priča o njenom putu i borbi njene prodice da joj omogući najbolje šanse za razvoj i uspeh
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Beograd/Bor, februar 2022 - „Pčela“, izgovara veselo šestogodišnja Maša iz Bora, dok joj mama pokazuje omiljenu igračku. Reči su Maši, barem kako je njenim roditeljima Sanji i Goranu Dragutinoviću, donedavno izgledalo, bile strane i daleke
„Maša je prethodnih godina koristila svega pet do deset reči,“ priča Mašina mama Sanja. „Reči su se periodično pojavljivale i gubile i, uz sve naše napore, ona jednostavno, kada je pokušavala da kaže jednu reč i to ne uspe iz prve, više je nikad ne bi izgovorila.“
Maša se nije odazivala na ime, na zabrane i nerazumevanje, reagovala je plačem, često veoma burno, uznemireno. Nije održavala kontakt pogledom, nije se igrala, ni istraživala okolinu. Kada je imala četiri godine, dijagnostikovan joj je autizam.
„Kada je Maša imala godinu i po, ja sam već tada znala da ima smetnje u razvoju i, ma koliko smo je vodili na tretmane logopedske i defektološke, i sve što nam je u Boru bilo dostupno, prosto je napredak išao veoma sporo“, objašnjava Sanja Dragutinović.
Maša pohađa tretmane kod logopeda dva puta nedeljno i kod defektologa tri puta nedeljno, ali institucionalna podrška na koju su Dragutinovići bili upućeni, nije mnogo uključivala roditelje.
„Kada ste roditelj deteta sa smetnjama u razvoju, negde ma koliko se trudili, opet taj željeni rezultat izostaje. Meni je u tom trenutku bilo poprilično teško. Već sam počela da gubim i samopouzdanje i možda da se mirim sa činjenicom da će Maša ostati na tom nekom nivou na kom jeste bila godinama“, kaže Sanja.
Kada je Maša već napunila šest godina, njena mama se priključila Programu podrške roditeljskim veštinama, koji organizuje UNICEF, u saradnji sa organizacijom Autizam Srbija, Savezom udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom i Institutom za mentalno zdravlje. Reč je o novom programu, koje su razvile Svetska zdravstvena organizacija i organizacija Autism Speaks. Namenjen je porodicama dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju, uključujući Poremećaje iz spektra autizma. Pohađaju ga roditelji dece od dve do devet godina. I važno je započeti ga što pre, bez obzira na to da li je dijagnoza postavljena ili još nije. Nekada se za dijagnozom traga duže vreme, a nauka je dokazala da je rana podrška detetu i porodici ključna za dobre rezultate.
„Trening veština roditelja je došao u pravom trenutku,“ kaže Mašina mama. „Osnažio me je, vratio mi samopouzdanje, veru da moje dete i ja možemo bolje, da možemo da postignemo mnogo više i, kako su sesije tekle, Maša je iz nedelju u nedelju pokazivala napredak. Ne samo u govoru i komunikaciji, nego i u samozbrinjavanju i u tim nepoželjnim ponašanjima i u interakciji sa ljudima. Prosto je bila prisutnija, zainteresovanija za nas i za okolinu. Lakše se privikavala na promene, prihvatala je nove ljude.“
U uslovima pandemije kovida, Sanja Dragutinović je Trening pohađala putem video-linka. Grupne sesije uključivale su četiri porodice, koje se suočavaju sa sličnim izazovima. To je mnogima od njih, budući da nisu iz Beograda, olakšalo pristup. Sesije su se odvijale kroz predavanja i izvođenje aktivnosti sa odigravanjem uloga, kako bi se veštine što praktičnije približile roditeljima, koji onda mogu da primene naučeno u interakciji sa decom.
„Razlika je bila velika u odnosu na prethodna iskustva, jer na Treningu roditeljskih veština imate bukvalno sve odgovore, na sva pitanja, koja možete da postavite. Sve što nas brine, od same komunikacije sa detetom, vežbanja pažnje, igre. Naučila sam da stavim detetu do znanja da je vidim, da je čujem, da je razumem. Onog momenta, kada je ona shvatila da sam ja tu za nju, ona se otvorila prema meni i napredak je krenuo“, objašnjava Mašina mama.
U tome je saglasna i defektolog-logoped Instituta za mentalno zdravlje Nataša Srećković, jedna od stručnjaka obučenih da vode Program. Program se sprovodi u 12 sesija; devet predavanja u maloj grupi roditelja i tri kućne posete. Tokom pojedinačnih poseta, koje prethode radu onlajn, stručnjak koji radi sa porodicom, određuje prioritete za svaku porodicu i svako dete.
„Kućne posete su idealna prilika da formulišemo početne ciljeve za svako dete, individualno prema detetovim sposobnostima i u saradnji sa roditeljima. Osvrćemo se na njihove prioritete kao porodice i za dete, tako da kasnije na sesijama idemo ka tome da se taj pristup prilagodi svakom detetu individualno, kako bi se razvijale nove veštine kod deteta“, objašnjava Nataša Srećković.
Takav rad, dodaje Nataša, brzo je uneo promene u ponašanje dece. Neka od njih su razvila bolju komunikaciju, neka su progovorila ili, ako nisu razvila govor, poboljšala su druge vidove komunikacije. Roditelji su veoma zadovoljni, jer deca duže ostaju uključena u zajedničku aktivnost. Najvažnije, stekli su dovoljno veština da učestvuju u svakodnevnim, zajedničkim, porodičnim aktivnostima.
„Roditelji su uvideli da imaju moć da promene stvari na bolje kod svog deteta!“, objašnjava Nataša.
Mama šestogodišnje Maše objašnjava da su grupne sesije tako organizovane da se bave svakim segmentom svakodnevice. Maša sa mamom i tatom sada učestvuje u porodičnim rutinama. Najviše voli da otpakuje namirnice, po povratku iz prodavnice. Sakuplja igračke, obavlja ličnu higijenu.
„Naučili smo da jednu rutinu podelimo na više manjih delova, kako bi dete bilo uspešnije. Recimo, ja sam Maši pažnju privlačila imitacijom. Pratila sam njena interesovanja i kako se ona igra, pa sam se pridruživala tome. Kad sam ja počela da oponašam nju, ona je krenula da imitira mene, što nam je znatno olakšalo svakodnevicu. Sada je Maša uključena i u pranje sudova, ruku, zajedno recimo pravimo palačinke, ona mi dodaje sastojke. Sve to ranije zaista nismo uspevali“, ponosna je na Mašin napredak mama Sanja.
Ponosna je i defektolog-logoped Nataša Srećković, posebno na to što je Maša savladala i verbalnu komunikaciju:
„Maša je, uz podršku mame i uz veštine koje je naučila na ovom treningu, postala verbalna i ona sada može da komunicira sa mamom i tim putem, što je veliko olakšanje za celu porodicu i za sredinu u kojoj Maša boravi.“
Maša pohađa vrtić uz ličnog pratioca, a mama Sanja, na Treningu je naučila i koliko je važno da određeno vreme posveti samo sebi.
„Postoje sesije koje su zapravo baš fokusirane na roditelje, da bi roditelji trebalo da predahnu. Dobijali smo konkretne savete kako da se organizujemo. Ja sam ranije stalno bila sa Mašom, jer suprug radi. Ali, posle sesija, skupila sam hrabrost i dozvolila da i drugi ljudi prihvate Mašu. Danas ona odlazi sa tatom i bakom bez problema, a ranije je to bio ogroman izazov. A ja imam vremena i da se posvetim sebi, prošetam, čak i da treniram.“
Nataša Srećković naglašava koliko je važno da roditelji brinu o sebi. „Važno nam je da nam roditelji budu dobro, jer oni su podrška koja je celog života potrebna njihovoj deci. U ovoj situaciji, pandemiji COVID-19, videli smo još koliko je važno da osnažimo porodice dece sa smetnjama u razvoju jer su u tim situacijama zaključavanja, kada su deca ostala bez uobičajenih servisa podrške, roditelji bili jedini na koje su deca mogla da se oslone.“
Na grupnim sesijama, roditelji, koji se suočavaju sa sličnim izazovima, mogli su da se oslone i jedni na druge. Mnogi od njih ostali su u kontaktu i po završetku radionica, nastavljajući da pružaju međusobnu podršku.
„Najlepši osećaj je biti među svojima, biti među ljudima, koji žive slično kao i vi. To je pregršt saveta i ono što je najvažnije, podrška i razumevanje, to je svima nama potrebno, a rezultati su se videli u napretku dece“, zaključuje Mašina mama.
Program unapređenja roditeljskih veština u Srbiji sprovodi se u 6 gradova u okviru usluga ranih intervencija ili u zdravstvenim institucijama koje se bave decom sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Ministarstvo zdravlja, uz podršku UNICEF-a, nastoji da ove usluge proširi na sve okruge u Srbiji i uvede u redovan rad razvojnih savetovališta. Time će se omogućiti da program bude dostupan svim roditeljima u Srbiji, uživo u svakom okrugu ili onlajn za one roditelje koji nemaju direktan pristup. Razvoj mreže usluga ranih intervencija u Srbiji i sprovođenje Programa unapređenja roditeljskih veština realizuje se uz finansijsku podršku Austrijske agencije za razvoj.
