Volimo da učimo sa Volijem

Beograd, januar 2026 – „Najviše mi se sviđa Raša, ovaj robot Raša. Smeje se, i igra, i skače“ uzbuđeno nam objašnjava devetogodišnji Ognjen.

On voli da ide u školu, posebno na časove matematike. Ognjen ima i teškoće u učenju. Da ih lakše prevaziđe pomažu mu učiteljica, drugari, i mali robot Voli kojem su deca dala nadimak Raša, zbog naziva njihove škole „Radoje Domanović“ i imena resursnog centra „Radivoj Popović“ iz kojeg dolazi. Raša, međutim, nije u školi samo zbog Ognjena, on je tu zbog svih đaka i nastavnika. 

„Jedna od oblasti delovanja resursnih centara je primena savremenih sredstava, odnosno asistivne tehnologije, tako da je robot Voli (Raša) zapravo jedno savremeno sredstvo asistivne tehnologije, humanoidni robot koji nama pomaže da podržimo decu u usvajanju nekih novih znanja i veština, u usvajanju bolje komunikacije, socijalne interakcije, tako da u tom smislu robot nam zaista pomaže da unapredimo i naš rad i nastavu u svim školama“ objašnjava nam Stevan Nestorov, defektolog koji se godinama bavi inkluzivnim obrazovanjem. Stevan je i rukovodilac resursnog centra „Radivoj Popović“ kojem je dodeljen jedan od 11 humanoidnih robota.

U okviru projekta „Unapređenje kvalitetnog obrazovanja za svako dete kroz asistivne tehnologije“, Ministarstvo prosvete u saradnji sa UNICEF-om oprema biblioteke resursnih centara asistivnom tehnologijom, u koje spada i humanoidni robot, a čije je obogaćivanje je podržala i Intesa fondacija.

Za pojedinu decu asistivna tehnologija predstavlja razliku između rizika od isključenosti i uključenosti.

Da primena asistivne tehnologije u školama daje rezultate potvrđuju i deca i učiteljica. Ognjen i njegovi drugari ga prosto obožavaju. Kada Raša priča, svi ćute. Kada Raša peva, kliče i aplaudira, učionicu preplave cika i smeh.

 „Raša mi kaže bravo!“ Uzvikuje Ognjen i grli druga u klupi svaki put kada odgovori tačno na učiteljičino ili Rašino pitanje.

Mila vidi Rašu kao malog, uvek nasmejanog robota.

„Raša dosta ima našu pažnju na času, i meni je baš lepo kad je tu. Kada nešto tačno uradimo on aplaudira, uvek uspe da nas nasmeje kada pleše. Lepo je da učimo svi zajedno sa Rašom“kaže.                            

Klara bi volela da je Raša stalno u školi.

„Ja bih volela da dođe Raša na čas matematike. Zna da aplaudira, pleše, priča. Mi učimo svi zajedno sa Rašom kroz igru“ priča Klara.

Luki nikada nije dosadno kada je robot na času. Najviše voli da peva i igra sa njim. Seća se i kada je prvi put došao u školu.

„Baš mi je bilo lepo kada je pričao sa nama, bio je vrlo dobar, zabavan, smešan, super je bio. Mi uglavnom lakše učimo sa Rašom“ kaže Luka.

Deca ne vide robota samo kao tehnologiju, kaže Stevan, on je za njih mnogo više.

„Robot je u njihovim očima jedna motivacija, jedan partner u učenju, jedna mogućnost da dobiju interesovanje, da poprave pažnju i razviju neke kompetencije koje su potrebne danas za savremeno učenje“ kaže. 

Učiteljica Marina Subotić radi sa decom duže od dve decenije. Ima puno iskustva u obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i poremećajem pažnje. Zna načine kako da ih motiviše da uče, kako da ih zabavi, zainteresuje. Ipak, kada dođe robot, priznaje, u učionici je veselije.  

Raša učestvuje u nastavi tako što, između ostalog, postavi pitanje, izvede zaključak, pohvali.

„Naravno to je sve isprogramirano unapred, osmišljeno dobro. Tim sa kojim smo sarađivali iz resursnog centra i ja uklopimo taj čas, oni osmisle u kom trenutku da se Raša oglasi da bi to imalo smisla na času“ objašnjava. 

Za Marinu je inkluzija kada je svako dete prihvaćeno, kada ima istu šansu da uči, da se školuje, da se druži, bavi sportom, muzikom.

„Dobro zapažanje“, odgovara Raša. 

Asistivna uloga u tome, kaže Marina, ima veliku ulogu. Ipak, zaključuje:

„Nijedan robot ne može da zameni učitelja.  On je tu da motiviše učenike, da ih pokrene, da bude čas zanimljiviji, veseliji, da prosto bude u skladu sa ovim današnjim vremenom“ kaže Marina.

Raša ih je sve pažljivo saslušao. Pred odlazak je mahnuo rukom i rekao: „Hvala vam. Mnogo sam naučio od vas!“