Obrazovanje je pasoš za budućnost

Vranje, oktobar 2024 – „Mislim da je važno da čuje svako dete - ne plašite se da probate nešto novo, da radite ono što vama znači, da menjate stvari. Meni je škola stvarno dala veliku podršku, ali i veliko iskustvo jer sam obišla Srbiju i upoznala mnogo novih ljudi” priča šesnaestogodišnja Beatris iz Ukrajine.

Kada pričate sa ovom tinejdžerkom vidite mudrost i zrelost koje joj je doneo ne tako lak život poslednjih godina. Bea, kako je zovu porodica, drugari i profesori, rođena je u Češkoj. Tamo je išla u vrtić i naučila češki jezik. Kada je napunila 4 godine život je njenu porodicu odveo u Ukrajinu gde je krenula u prvi razred. Ponovo je sticala nove drugare i učila novi jezik. Miran i srećan život u Ukrajini prekinuo je rat u februaru 2022. godine zbog čega je Bea osmi razred završila hiljadama kilometara daleko, u Srbiji.

Početak rata zatekao je Beu i njenog tatu u Srbiji gde su došli zbog pasoša jer oboje imaju srpsko državljanstvo. U Ukrajini su tada ostali njena mama i dva brata.

„Ja sam mislila da ćemo završiti sve za dve nedelje i da ću se vratiti da slavim rođendan sa društvom 16. februara. Ali evo, sve se okrenulo i ostala sam u Srbiji već treću godinu. Živim u kampu sa roditeljima i mlađim bratom. Tamo su mi ostali bliski drugari, i žao mi je što ne mogu da ih vidim ovako dugo” kaže Bea.   

Beatris je sada učenica trećeg razreda Ekonomsko-trgovačke škole u Vranju i jedan je od najboljih đaka u odeljenju.

„Nije da ja samo sedim nad knjigama i učim, nego ja slušam na časovima i shvatam materiju. Profesore iznenađuje kako neka devojka iz druge države, koja nije nikad živela u Srbiji i pričala na srpskom jeziku, shvata materiju tako dobro” kaže.

Od početka izbegličke krize, i sada dok traje rat u Ukrajini, UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Komesarijatom za izbeglice i migracije, pruža podršku školama da deci izbeglicama i migrantima obezbede pristup formalnom obrazovanju i dodatnu podršku u učenju.

Jedan od načina je formiranje Klubova za učenje u školama, gde deca migranti mogu sa vršnjacima da uče, druže se, razvijaju veštine, digitalne kompetencije i volontiraju. Tokom raspusta, škole imaju podršku i za programe neformalnog obrazovanja - Letnju i Zimsku školu, gde svi đaci mogu da uče engleski jezik, učestvuju u interkulturalnim i ekološkim radionicama. U aktivnostima im pomažu volonteri, među kojima su i srednjoškolci iz migrantske populacije, a koji su i sami bili učesnici ovih programa u svojim osnovnim školama. Ove godine se i Beatris prijavila za volontiranje.

“To je bilo divno. Nisam ranije imala iskustva da radim sa mlađom decom. Imala sam podršku jedne devojke iz drugog odeljenja, zajedno smo vodile radionice o diskriminaciji za đake 5. i 8 razreda. U Beogradu smo bili na seminaru, imali smo obuku UNICEF-a o tome. Druga radionica je bila o veštinama, na trećoj, sa učenicima prvog i četvrtog razreda, imali smo učenje engleskog jezika” objašnjava.

Beatris je i u kampu i u školi pomagala deci iz Ukrajine da nauče srpski,  uključivala ih u projekte i radionice. Redovno je pohađala i Klub za učenje.

„Uvek smo imali podršku nastavnika srpskog jezika ali i stranih jezika, engleskog i ruskog. Dolazila su deca iz mog odeljenja ali i drugih razreda. Hteli su da se upoznaju sa našom zemljom. Napravili smo prezentaciju o ukrajinskoj kulturi i književnosti. Devojke romskog porekla su pričale na romskom jeziku, mi smo pričali na ukrajinskom” kaže Bea i naglašava da joj  najveću podršku tokom školovanja i u svim aktivnostima pruža pedagoškinja Jelena Tasić.

Od 2017. godine kroz školu je prošlo mnogo dece iz Sirije, Avganistana, Ukrajine. Podrška škole i vršnjaka, kaže Jelena, nikad nije izostala.

Od 2023. godine Jelena je i koordinator Kluba za učenje koji objedinjuje dopunsku, dodatnu i pripremnu nastavu za svu decu.

„Jednom, do dva puta mesečno, učenici iz svakog predmeta imaju prilike da dođu u Klub da se druže i dobiju podršku u učenju. Nastavnici su zadovoljni  postignućima učenika, a učenici zaista vole da dolaze. I bez obzira što smo završili sa projektom, mi smo Klub za učenje uvrstili u godišnji plan rada škole” objašnjava Jelena.

U Klubu za učenje nastavnici i đaci su raznim aktivnostima obeležavali Međunarodnji dan tolerancije, Dan ljudskih prava, Božić. Organizovali su radionice na temu empatije i tolerancije, a vršnjački edukatori su, između ostalog, vodili radionice vezane za prevenciju od nasilja, očuvanje reproduktivnog zdravlja.

„Bea je prošla obuku za vršnjačke edukatore i lepo se uklopila sa učenicima. Ona je inače po karakteru dete koje želi da priča, da učestvuje na radionicama, nema strah od javnog nastupa. Ja sam joj dala podršku da se uključi i u ostale vannastavne aktivnosti, i mislim da je to mnogo doprinelo da bude to što jeste” kaže Jelena.

A da je Bea stvarno dete o kome se priča samo u superlativu potvrđuju i njene drugarice iz odeljenja, Helena, Teona, Kristina i Nina. Opisuju je kao pametnu, snalažljivu, duhovitu drugaricu koja voli da pomogne i ume da sluša.

„Možete uvek da se oslonite na nju. Lepo se snašla i super komunicira sa svima. Nas dve smo se zbližile na UNICEF-om projektu UPSHIFT. Tim nam se zove Antiperon, a bavili smo se sprečavanjem požara” kaže Helena.

Kristina se sa Betris druži od druge godine srednje škole.

„Uglavnom ona nama sada pomaže iz svih predmeta”  kaže Kristina uz glasan smeh.

I Nina i Teona potvrđuju da je Bea aktivna na časovima i da puno toga zna. Ponekad im, kažu, pomaže kada imaju testove iz matematike, ali i iz srpskog jezika.

„Veoma je pametna i nekada se čudim kako ona ima veliki vokabular na srpskom u odnosu na nas koji živimo ovde. Veoma je entuzijastična i kreativna, i ume da se šali. Baš volimo da se družimo sa njom” kaže Teona.

I mama Elvira prezadovljna je Beinim uspehom u školi i kako se slaže sa vršnjacima.

Beatris je zavolela Vranje, školu, drugare, ali želi posle srednje škole na studije u Beograd ili Češku.

„Sad sam malo ušla i u IT struku i vidim da mi dobro ide, da me zanima, tako da idem na kurseve u kampu i onlajn. Vrlo rado vidim sebe i u međunarodnim odnosima. Još od petog razreda sam planirala da postanem pravnik i pomažem ljudima” kaže Bea.

Od Beatris se ništa manje i ne očekuje nego da nastavi da pomaže drugima. Sigurno neće zaboraviti koliko je njoj značila ispružena ruka.