Determinante i faktori nasilja nad decom u Srbiji

Pregled nalaza

Nasilje nad decom
UNICEF Srbija/2019/Pančić

Cilj ove studije je da pruži dokumentovane uvide u one aspekte nasilja koji do sada nisu bili u središtu politika posvećenih prevenciji i zaštiti decedeterminante i faktore koji pokreću nasilje, radi definisanja novih nacionalnih politika.

Nalazi istraživanja pokazuju da je nasilje prema deci u Srbiji široko rasprostranjeno u različitim oblicima. Tipovi nasilja prema deci mogu se podeliti prema dve osnova: vrsti povrede koja se nanosi detetu i prema kontekstu u kome se nasilje odvija.

Prema vrsti povrede razlikujemo: fizičko psihološko/emocionalno, seksualno nasilje, zanemarivanje koje detetu uskraćuje zadovoljenje potreba i sprečava njegov razvoj, eksploataciju (štetnu upotrebu deteta u svrhe profita, rada, ili seksualnih i drugih aktivnosti) prinudni brak i strukturno nasilje.

Strukturno nasilje je posredno nasilje utkano u društvene strukture koje odlikuju nejednakost i diskriminacija, uključujući neravnopravne mogućnosti za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu ili zapošljavanje, glad, siromaštvo, rasizam, rodnu neravnopravnost, kao i druge institucionalizovane forme nepravde koje nanose štetu deci i sprečavaju njihov razvoj.

Vrste nasilja razlikujemo i u zavisnosti od toga u kakvom kontekstu se nasilje odvija:

  • Nasilje nad detetom u porodici obuhvata sve oblike nasilja kojima je dete izloženo u domaćinstvu i/ili od članova porodice i srodnika, uključujući i prisustvovanje nasilju između odraslih.
  • Nasilje u školi obuhvata sve oblike nasilja koji se odvijaju između dece, tzv. vršnjačko nasilje, kao i nasilje koje prema deci vrše odrasli (nastavno i/ili nenastavno osoblje).
  • Nasilje u institucijama obuhvata sve oblike nasilja koji se odvijaju prema deci smeštenoj u rezidencijalne ustanove za brigu o deci (vršnjačko kao i nasilje odraslih prema deci)
  • Digitalno nasilje predstavlja sve oblike nasilja koji se odvijaju putem digitalnih sredstava komunikacije i na internetu.
  • Nasilje u zajednici obuhvata različite oblike direktnog nasilja koje prema deci vrše nepoznata lica ili poznanici, ali i strukturne oblike nasilja koji se manifestuju kao društveno isključivanje i diskriminacija.

Nasilje je “zarazno” – prenosi se iz jednog konteksta u drugi (od porodice ka školi, od zajednice ka porodici, od škole i zajednice ka virtuelnom prostoru) ali i kroz vreme (sa jedne na drugu generaciju).

 

Šta pokreće nasilje prema deci i zbog čega je to važno?

  • Determinante = faktori institucionalnog i strukturnog nivoa koji stvaraju uslove u kojima je manje ili više verovatno da će doći do nasilja.
  • Faktori rizika i zaštitni faktori odražavaju verovatnoću da se nasilje desi usled karakteristika koje se javljaju na individualnom, interpersonalnom i nivou zajednice.

Utvrđivanje i mapiranje determinanti i faktora može pomoći kreatorima politika, profesionalcima i praktičarima da pruže bolju podršku deci i smanje verovatnoću da će postati počinioci ili žrtve nasilja. Jednako je važno da se ojačaju zaštitni faktori koji će osnaživati decu, porodicu i zajednicu.

 

mental health

Specifični vidovi nasilja nad decom u Srbiji

Nasilje koje u većoj meri pogađa devojčice, dečiji brakovi, seksualna eksploatacija i nasilje i trgovina ljudima.

Nasilje koje u većoj meri pogađa dečake: dečiji rad u ruralnim sredinama i vršnjačko fizičko nasilje u urbanim.

Dve grupe dece posebno su izložene rizicima od nasilja: deca koja žive i rade na ulici (I lako postaju žrtve eksploatacije, posebno seksualne, i rizika od trgovine ljudima) i deca koja žive u ustanovama socijalne zaštite.

Glavne slabosti sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja

  • Ne postoji funkcionalno centralno telo koje bi bilo odgovorno za koordinaciju, praćenje i ocenjivanje efekata politika i mera za prevenciju i zaštitu.
  • Ne postoji razvijena metodologija za sistematično praćenje primene postojećih protokola.
  • Ne postoji centralizovana baza podataka.
  • Procesi praćenja i evaluacije intervencija (zakona, politika, mera, programa, usluga) retki su i nesistematski
  • Intervencije ne uzimaju u obzir socio-ekonomski kontekst.
  • Sistem je više fokusiran na odgovor i zaštitu nego na prevenciju. Programi prevencije su retki, nisu redovni ni sistematski i najčešće nemaju veliki obuhvat.
  • Programi podrške roditeljstvu i porodicama su slabi ili nepostojeći.
  • Ne vrši se vrednovanje efekata izmeštanja dece iz porodica, niti procena mogućih alternativnih vidova zaštite pre primene ove mere. Mera hitnog smeštanja u hraniteljske porodice nije u dovoljnoj meri zakonski uređena ni dosledna.
  • I pored procesa deinstitucionalizacije, još uvek je značajan broj dece smešten u velike rezidencijalne ustanove.
  • Ustanove i organizacije koje štite decu od nasilja ne raspolažu dovoljnim ljudskim resursima ili finansijskim sredstvima, što otežava obezbeđivanje održivosti.
dečija zaštita

Ključni prioriteti za naredni ciklus politika usmerenih na intervencije

1. Uspostaviti bolju vezu među politikama i kontekstualizovati intervencije. Preporučuje se da u novom strateškom okviru doslednije i sistematičnije uzmu u obzir strukturne determinante i društveno-ekonomski, kulturni i institucionalni faktori.

2. Jačanje ključnih institucionalnih mehanizama. Preporučuje se jačanje glavnog centralnog mehanizma za koordinaciju, praćenje i evaluaciju  politika vezanih za nasilje prema deci. Savet za prava deteta, ukoliko ostane glavno nacionalno telo, treba ojačati izvršnim organom.

3. Jači i redovniji sistem praćenja sprovođenja protokola, efikasnosti međusektorskih timova u lokalnim zajednicama i funkcionisanja svakog pojedinačnog dela sistema prevencije i zaštite dece od nasilja, kao i razvoj i primena sistema ranog upozoravanja s jasnim indikatorima i mehanizmima uzbunjivanja.

4. Jačanje lokalnog nivoa sistema zaštite. Preporučuje se razvoj lokalnih akcionih planova i raspodele lokalnih budžeta, te razmena dobrih lokalnih praksi  prenošenje na nacionalni nivo.

5. Podizanje svesti i rad na promeni društvenih normi, vrednosti i stavova (nastavak kampanja nulte tolerancije prema nasilju, podsticanja nenasilne komunikacije, zabrane nasilnog disciplinovanja dece i podsticanja rodne ravnopravnosti i nediskriminacije.

6. Razvoj podrške porodicama sa nizom mera i usluga koje će omogućiti prevenciju, rano otkrivanje i reagovanje, uključujući i porodične saradnike; sistem ranog upozoravanja kroz pedijatrijsku i patronažnu službu; praćenje u sistemu obrazovanja; programi prevencije koji će ojačati roditeljske veštine i programi rehabilitacije za počinioce nasilja.

7. Razvoj usluga prevencije i direktne podrške, naročito ugroženoj deci (deca izložena dečjem radu, dečjim brakovima, deca migranti, a naročito maloletnici bez pratnje, deca koja žive i rade na ulici ili deca u sukobu sa zakonom)

8. Ubrzavanje deinstitucionalizacije, ali uz istovremeno jačanje nadzora nad ustanovama za smeštaj dece, kao i hraniteljskim porodicama.

9. Obezbeđivanje i jačanje finansiranja sistema prevencije i zaštite od nasilja prema deci i s njim povezanih programa. Država ima odgovornost da istraje u posvećenosti ovom pitanju i preporučuje se obezbeđivanje javnih sredstava radi uspešnog izvršenja preuzetih obaveza.

Pročitajte celu publikaciju na linku ovde.