Zdrav život počinje majčinim mlekom

17 Jul 2019
Zdrav život počinje majčinim mlekom
UNICEF Serbia/2019/Shubuckl
Učesnici regionalne radionice

Beograd, 17. jul 2019 – Ishrana dece u Evropi i Centralnoj Aziji je sve bolja i to je napredak koji obećava.

Ipak, u nekim delovima regiona, 20 odsto dece i dalje zaostaje, a svedoci smo i da stopa dečje gojaznosti veoma brzo raste, kao i nezarazne bolesti koje su uslovljene konzumiranjem hrane sa mnogo masti, soli i šećera.

Gotovo 1,3 miliona dece godišnje ne hrani se isključivo majčinim mlekom, najboljim izvorom nutrijenata za novorođenčad.

Zapravo, ovaj region ima najveću i najbrže rastuću stopu upotrebe zamena za majčino mleko po detetu.

Nastojanje da se taj trend promeni do 2030. godine, imperativ je u Dekadi posvećenoj ishrani odojčadi i male dece u cilju prevencije neadekvatne uhranjenosti u Evropi i Centralnoj Aziji, u inicijativi regionalne kancelarije UNICEF-a. Svaka zemlja u regionu, razlikuje se po načinu za dostizanje tog cilja.

Zato su predstavnici 17 zemalja; od ministarstava zdravlja, predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i nevladinih organizacija učestvovali u radionici „Optimalna ishrana odojčadi i male dece u cilju prevencije neadekvatne uhranjenosti u Evropi i Centralnoj Aziji, koju su u Beogradu organizovali UNICEF, Svetska zdravstvena organizacija i Ministarstvo zdravlja Srbije.

Učesnici su došli u Srbiju da razmene iskustva, primere dobre prakse i zakonska rešenja koja mogu da primene u svojim zemljama.

Učesnici su se na terenu uverili kako Srbija promoviše zdravu ishranu odojčadi i male dece. Jedna od delegacija posetila je Dom zdravlja u centru Beograda gde su videli kakav je uticaj Škole roditeljstva u uspostavljanju veština roditelja za zdravu ishranu dece. 

Upoznali su Jelenu Đorđević, trudnicu koja očekuje prvu bebu. Njen najveći strah je da neće moći da doji svoju bebu. Tokom časova, sprijateljila se sa Mensurom Ferati, koja će uskoro postati majka trećeg deteta. Mensura je uspešno dojila prvo dvoje dece do druge godine. Isto planira i sa trećim.

„Moj prvi susret sa dojenjem u porodilištu bio je bolan, a onda mi je patronažna sestra u kućnoj poseti pokazala u kom položaju bi trebalo da držim bebu i kako da se oslobodim viška mleka. Posle toga, dojenje je bilo uživanje i za mene i za bebu“, objašnjava Mensura.

„Najkorisnije mi je bilo da vidim kako to rade mame, koje ovde dolaze sa bebama od nekoliko meseci. Od Mensure sam naučila dve stvari, da je najvažnije da majka bude uporna i rasterećena“, objasnila je Jelena Đorđević.

„Podrška majki majkama je veoma važna“, komentariše Lorens Gramer-Stroun, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije.

Prvi korak ka isključivom dojenju u prvih šest meseci života deteta su porodilišta „prijatelji beba“, koja bi takođe trebalo da pomognu u primeni Deset koraka ka uspešnom dojenju.

„Reč je o revidiranom programu koji je star više od tri decenije. Sastoji se od dva dela, u prvom se govori o propisima, poput zakonske regulative prema Međunarodnom kodeksu o reklamiranju zamena za majčino mleko. U drugom delu je reč o porodilištima koja su pripremljena da objasne majci kako da uspešno inicira dojenje. Najbolje je da zaposleni u zdravstvenom sistemu budu trenirani da odluku majke da doji, i način na koji bi to trebalo da radi, formiraju još tokom trudnoće“, objašnjava Frans Begin iz UNICEF-a u Njujorku. Begin dodaje da je za nastavak dojenja ključno da postoje grupe za podršku i konsultacije u mesecima posle porođaja. 

„Nastojimo da bodrimo mame, da izbegavamo dohranu. Pravilo je da se beba i mama nakon porođaja ne odvajaju, da ostane gola beba na golim grudima majke sat vremena. Taj prvi sat je najvažniji za samopouzdanje mame u kasnijem periodu“, objašnjava Ljiljana Stanković, nacionalna koordinatorka za podršku dojenju. 

„Kada beba i mama izađu iz porodilišta, program kućnih poseta, koje su zastupljene u nekoliko zemalja regiona Evrope i Centralne Azije, veoma je važan, kako bi, pre svega pomogli u laktaciji, jer prvi dani po napuštanju porodilišta su kritični i tada obično nastaju problemi sa dojenjem“, objašnjava Lorens Gramer-Stroun.

Učesnici u radionici razgovarali su kako da unaprede ishranu dece u najranijem uzrastu, kao i prepreke za ostvarivanje tog cilja.

Agresivna kampanja adaptiranih mlečnih formula je globalni problem.

Zakonodavna rešenja mnogim zemljama daju veliku moć, ali je malo njih koristi. Kompanije koje ih proizvode nastavljaju sa agresivnim marketingom prema bolnicama, majkama, jer se zakoni ne primenjuju.

Zato su se učesnici saglasili da je neophodan bolji monitoring –  komisije koje će stvoriti bolji sistem za prepoznavanje i kažnjavanje kršenja zakona.

Srbija je među zemljama učesnicama koje su se obavezale da će raditi na boljoj primeni Međunarodnog kodeksa o reklamiranju zamena za majčino mleko, pre svega kroz Pravilnik o hrani za odojčad i malu decu.

„Pravilnik bi trebalo da obuhvati sve odredbe Kodeksa koje se odnose na mlečne formule i dopunsku hranu i da prepozna sve učesnike u proizvodnji i distribuciji mlečnih formula“, kaže državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije Ferenc Vicko.  

Srbija se obavezala da do 2021. godine poveća stopu isključivog dojenja za decu do 6 meseci sa 13 na 20 odsto, a procenat pretežno dojene dece istog uzrasta sa 47 na 60 odsto. Porodilišta „prijatelji beba” mogu u tome da pomognu.

Kako dete raste, uspeh prevencije neuhranjenosti dece i gojaznosti oslanja se na odgovarajuće uvođenje dopunske hrane.

Neadekvatno reklamiranje hrane za odojčad i malu decu, uključujući i onu kojoj nedostaju neophodni nutritivni sastojci ili imaju previše šećera, soli i nezdravih masti, pretnja su za uspostavljanje zdravih navika u ishrani i mogu da rezultiraju brzorastućim stopama gojaznosti kod dece u regionu. Ovo naročito važi za marketing zamena za majčino mleko.

„Posle navršenih šest meseci, u ishranu deteta uvodi se dopunska ishrana i to je, posle isključivog dojenja, drugi važan korak koji osigurava da dete dobija hranljive, raznovrsne namirnice, a ne hranu u kojoj ima šećera, soli i masti. Suočavamo sa tihom krizom ogromnog talasa gojaznosti dece mlađe od pet godina.

Od 2000, tokom 17 godina, gojaznost se povećala stoprocentno kod najmlađe dece i to je signal onima koji odlučuju da imaju u vidu da gojaznost postaje veliki zdravstveni faktor rizika u Evropi i Centralnoj Aziji”, kaže Amirhosein Jarparvar regionalni specijalista za zdravlje i ishranu, iz UNICEF-ove kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju UNICEF-a.

Uzimajući u obzir zabrinjavajuću situaciju kada je reč o ishrani odojčadi i male dece, naročito o zastupljenosti dojenja, u regionu, i ogromnog talasa gojaznosti kod dece, ključno je da se unapredi ishrana dece u najranijem uzrastu.

Da bi to dostigle, zemlje učesnice izrazile su posvećenost u četiri glavne oblasti, koje bi trebalo da ispune do 2025. godine: 

  • Usvajanje zakona na nivou država ili dosledna primena postojećih propisa tamo gde regulativa o reklamiranju zamena za majčino mleko već postoji;
  • Unapređenje nivoa kvaliteta i zastupljenosti principa porodilišta „prijatelja beba”;
  • Unapređenje standarda za uvođenje dopunske hrane i uspostavljanje i pokrivenost stanovništva savetovalištima za ishranu;
  • Investicije i primena širokog pristupa u postizanju prethodne tri oblasti, kroz uključivanje zdravstvenog sistema, kao i sistema socijalne zaštite i zajednice. 

Kontakti za medije

Jadranka Milanović

Communication Officer

UNICEF Srbija

Tel: + 381 11 3602 104

Tel: +381 63 336 283

O UNICEF-u

Prisutni smo u više od 190 zemalja i teritorija, a kroz sve što radimo promovišemo prava i dobrobit dece, posebno one koja su najugroženija i isključena. U potpunosti se finansiramo od dobrovoljnih priloga pojedinaca, država i vlada, fondacija i kompanija.

Pratite UNICEF Srbija na: Facebook-uTwitter-uYouTube-uInstagram-u i LinkedIn-u.