Šta je postporođajna depresija?

Šta je "bejbi bluz" (postporođajna depresija)?

Dva do tri dana nakon porođaja, osećanja tuge i anksioznosti su česta pojava. Možete se suočiti sa plakanjem bez jasnog razloga, problemima sa spavanjem ili preispitivanjem svoje sposobnosti da brinete o bebi. „To je uglavnom posledica naglog pada nivoa progesterona“, objašnjava dr Alison Stju. Međutim, hormonske promene verovatno nisu jedini uzrok. Pored toga, osećanja tuge i nesigurnosti mogu biti pojačana i produženim umorom, iscrpljenošću, poteškoćama u dojenju i drugim postporođajnim komplikacijama. 

Drugi faktori koji mogu doprineti ovim osećanjima uključuju: 

• Prethodno iskustvo narušenog mentalnog zdravlja
• Biološki uzroci
• Nedostatak podrške
• Teško detinjstvo
• Iskustvo nasilja ili zlostavljanja
• Nisko samopoštovanje
• Stresni uslovi života
• Veliki životni događaji

Uz dobru podršku od strane porodice, partnera i prijatelja, ova osećanja obično nestaju u roku od dve nedelje i ne zahtevaju lečenje. 

Šta je postpartalna odnosno postporođajna depresija?

Postporođajna depresija se razlikuje od stanja poznatog pod nazivom „bebi bluz“, odnosno postporođajne tuge. Obično se javlja u periodu od dve do osam nedelja nakon porođaja, ali može nastupiti i u prvih godinu dana od rođenja deteta. „Jedna od važnih stvari kod postporođajne depresije je to što se ona ne svodi samo na osećanje tuge”, objašnjava dr Alison Stju. Intenzivna anksioznost je takođe česta karakteristika ovog stanja. 

Neki simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju: osećaj preplavljenosti, učestalo plakanje, nemogućnost da se povežete sa svojom bebom i sumnja u sopstvenu sposobnost da brinete o sebi i bebi. 

„Svi brinemo za svoju decu, ali osobe koje pate od postporođajne depresije su toliko zabrinute da ih to sprečava da uživaju u svojoj bebi i svom životu.” Postporođajna depresija može otežati brigu o sebi i detetu. „Mislim da je važno da ljudi shvate da se ne radi samo o tome da osoba oseća tugu ili često plače. To može da podrazumeva osećaj potpune paralizovanosti od straha da bi se vašem detetu moglo nešto loše desiti – a to je neverovatno bolno za roditelja.” 

Još jedan znak upozorenja jeste nesanica, čak i kada beba spava. „Ako ste iscrpljeni, ali ležite budni jer vam misli neumorno rade, vaš mozak vam ne pomaže”, kaže dr Stju. 

Da li postoji način da se zaštitimo od postporođajne depresije?

Psihološko obrazovanje koje pomaže u razvijanju pozitivnih strategija suočavanja i prevladavanja stresa i izgradnji podržavajuće mreže može da pomogne da se prevenira postporođajna depresija. To podrazumeva učenje o mentalnom zdravlju i blagostanju. Slično je fizičkom obrazovanju, gde učite kako vaše telo funkcioniše, kako da se o njemu brinete i kakve posledice mogu imati različiti napori ili stresori – samo ovoga puta to primenjujete na um. Veoma je važno imati sistem podrške kod kuće koji brine o vašem mentalnom zdravlju. Uključite svog partnera, prijatelje i voljene osobe u proces učenja o tome kako vam mogu pomoći tokom postporođajnog perioda. Pre nego što beba stigne, obratite se prijateljima i porodici i razgovarajte o tome na koji način biste želeli da vam pruže podršku. 

Za one sa značajnim faktorima rizika, kao što su lična ili porodična istorija depresije, niski prihodi, nasilje u porodici, neželjena trudnoća ili aktuelni stresni životni događaji, postoje različite savetodavne intervencije – poput kognitivno-bihejvioralne terapije i interpersonalne terapije – koje su pokazale efikasnost u prevenciji postporođajne depresije. 

Razgovarajte sa svojim lekarom kako biste saznali koje opcije bi za vas bile najbolje. 

Kako da sami sebi pomognete ako doživljavate postporođajnu depresiju?

• Osigurajte da kod kuće imate dovoljno podrške. Da li dovoljno spavate? Da li jedete redovne i kvalitetne obroke? „Mnogi novi roditelji brinu o bebi, ali ne jedu kako treba,” kaže dr Stju.„Hranljivi obrok bogat proteinima može vam pomoći da se osećate makar malo bolje.”
• Psihoterapija (terapija razgovorom). „Postoji više vrsta psihoterapija, kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija i interpersonalna terapija, koje su veoma efikasne kod postporođajne depresije i anksioznosti.” Razgovarajte sa svojim lekarom o tome kako da pronađete stručnjaka za podršku mentalnom zdravlju koji će vam pomoći da se izborite sa ovim osećanjima.
• Primena lekova. Postoje lekovi koji su efikasni u upravljanju i ublažavanju simptoma postporođajne depresije. Iako se male količine antidepresiva mogu preneti detetu kroz majčino mleko, njihov uticaj na proizvodnju mleka i zdravlje bebe je uglavnom minimalan. Pošto dojenje donosi mnogo koristi vašoj bebi, važno je razmotriti te koristi u odnosu na moguće izlaganje deteta leku putem dojenja. „U odsustvu jasnog znaka potencijalne štete, ima mnogo smisla lečiti depresiju i nastaviti sa dojenjem,” savetuje dr Stju. Pre nego što započnete bilo kakvu terapiju lekovima, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o opciji koja bi za vas bila najbolja.
• Razgovarajte sa ljudima koji imaju slična iskustva. Često se može desiti da osećamo kako smo jedini koji se tako loše osećaju. Razgovarajte sa svojim lekarom o grupama za podršku i savetima gde možete podeliti svoje misli, osećanja i iskustva. Takođe je važno da otvoreno pričate sa prijateljima i članovima porodice o tome kako se osećate.
• Budite nežni prema sebi. Možda imate velike zahteve i očekivanja od sebe kao roditelja, ali niko od nas ne može stalno ispunjavati sve svoje ciljeve. Nemojte se brinuti ako nešto ne uspete da uradite ili ako se ponovo osećate lošije. Pokušajte da se ophodite prema sebi kao što biste se ophodili prema prijatelju — nežno i blagonaklono. 
   

Kako partner može da mi pruži podršku kod kuće?

Kroz istoriju, zajednice su zajedno brinule o bebama. „Za brigu o bebi potrebno je celo jedno selo, i izuzetno je važno da osobe koje su upravo rodile imaju nekoga ko se brine o njima dok one brinu o svojoj bebi,” kaže dr Stju. Dr Stju preporučuje da partneri ili druge drage osobe mogu pružiti podršku na sledeće načine: 

• Vodite računa da vaša partnerka jede dovoljno često i u dovoljnoj količini
• Osigurajte da vaša partnerka ima vremena da se istušira i neguje
• Pomozite joj da dovoljno spava tako što ćete se smenjivati u čuvanju bebe tokom noći. 

Kada treba potražiti pomoć?

„Roditeljima volim da kažem: čim pomislite ‘nešto mi ovde ne izgleda kako treba’, tada bilo bi korisno da se obratite pouzdanom zdravstvenom radniku,” savetuje dr Stju. „Baš kao što biste zatražili pomoć ako imate visoku temperaturu. Organizacija „Postpartum Support International” kaže, a ja to jako volim: ‘Niste sami, niste krivi i, uz podršku, bićete bolje.’"

Ako vam se bilo koji simptomi pojačavaju nakon dve nedelje ili traju duže od dve nedelje, trebalo bi da razmislite o traženju podrške. Iako postoji stigma oko traženja pomoći, najvažnije je da se brinete o sebi i stavite svoje zdravlje — i zdravlje vaše bebe — na prvo mesto. Postoji mnogo pouzdanih zdravstvenih profesionalaca koji će vam sa ljubaznošću i poverljivošću odgovoriti na sva pitanja. 

Prolazite kroz mnogo promena trenutno. 
„Budite blagi prema sebi. Shvatite da možda niste tako smireni i sabrani kao obično,“ kaže dr Stju. 
„Takođe, imajte na umu da ako se ova osećanja duže zadrže, to ne znači da niste dobar roditelj, već da vaš mozak sada mora da uradi malo gimnastike.”