Važno je i mentalno zdravlje – niste same

Mahdie je jedna od 63 žena i devojčica koje su, u okviru projekta, od septembra 2020. godine, pohađale radionice za psihosocijalnu podršku koje drže Aleksandra i Milica iz Info parka.

Ivana Miljković
17 Jun 2021

Vranje, maj 2021 – „Naši problemi su veliki, nemamo kuću, normalan život i ne vidimo svoju budućnost. Ja često plačem jer brinem za svoju decu. Ipak na radionicama u centru nađem mir, ne mislim na probleme, osećam se dobro i korisno”, priča nam tridesetpetogodišnja Mahdie koja već dve i po godine sa mužem, osmogodišnjim sinom Samom i dvogodišnjom ćerkom Selenom boravi u Prihvatnom centru u Vranju.

Četiri godine, koliko je na putu, daleko od rodne zemlje, porodice i karijere poljoprivrednog inženjera, ostavile su posledice na njeno fizičko i mentalno zdravlje. Nažalost, njenu sudbinu dele i druge porodice izbeglica i migranata.

Mahdie često na kreativne radionice dovodi svoju dvogodišnju ćerku Selenu.
©UNICEF Srbija/2021/Živojinović

Zato UNICEF, kroz projekat Unapređivanje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi, podržava aktivnosti partnerske organizacije Info park u Prihvatnom centru Vranje koji organizuje radionice usmerene na unapređenje zdravlja žena, devojčica i dece, posebno u oblastima očuvanja mentalnog zdravlja i prevencije i odgovora na rodno zasnovano nasilje.

Mahdie je jedna od 63 žena i devojčica koje su, u okviru projekta, od septembra 2020. godine, pohađale radionice za psihosocijalnu podršku koje drže Aleksandra i Milica iz Info parka. Ove edukativne i kreativne aktivnosti  se uvek dešavaju u okviru sigurnog kutka za žene i devojke.   

„Baš smo danas pričale o tome kako se izboriti protiv stresa. Učimo i kako da prepoznamo nasilje. Sada znamo da ono nije uvek fizičko i vidljivo, nego da može da bude i psihičko. Često i same biramo teme o kojima želimo da razgovaramo. Na radionice ne mogu da dolaze muškarci, i ja volim što je tako jer pred njima ne bismo mogle slobodno da pričamo”, objašnjava Mahdie.  

Žene i devojčice učestvuju u radionici uz podršku Aleksandre i Milice iz Info parka.
©UNICEF Srbija/2021/Živojinović

Strah od koronavirusa, briga za zdravlje i posledice karantina i nemogućnosti napuštanja centra takođe su bile teme na radionicama.    

„Tokom pandemije bilo nam je teško i stresno. Nismo izlazili iz soba. Muž i ja smo odmah primili vakcinu protiv koronavirusa zato što smo hteli da zaštimo i sebe i druge. I dalje pratimo situaciju i čuvamo se. Deca su nam redovno vakcinisana. Selena je, zbog pandemije, samo jednu vakcinu primila sa malim zakašnjenjem”, priča nam Mahdie.

Milica i Aleksandra brinu i o fizičkom zdravlju korisnica prihvatnog centra pa ih upućuju na redovne preglede kod zubara, oftamologa, ginekologa. Ipak psihosocijalna i savetodavna podrška, čini se, nekada više znači.

„One su uplašene i zbunjene. Pate od anksioznosti, nesanice, nervoze, stresa, bezvoljnosti. Često su povučene, ne komuniciraju mnogo sa drugima. Mi pratimo njihovo ponašanje, kroz razgovor pokušavamo da dopremo do njih”, objašanjava nam Milica, koja kao facilitatorka radi već četiri godine.

Radionice imaju za cilj da osnaže žene i devojčice, i to kroz edukaciju i informisanje o rodno zasnovanom nasilju, o važnosti fizičkog i mentalnog zdravlja, ranom razvoju i dojenju dece, prevenciji kovid 19, konstruktivnom nošenju sa stresom. Osim predavanja i razgovora, korisnicama u prihvatnom centru su dostupne i brošure sa savetima na nekoliko jezika.

„Govorimo im da brinu o sebi, da moraju da znaju svoja prava, i koji mehanizmi su im raspoloživi da se zaštite od psihičkog i fizičkog nasilja. One ipak dolaze iz drugačijih kultura i žele da idu u Evropu gde je sasvim drugačija kultura. Zato ih ohrabrujemo da govore o svojim problemima i potraže pomoć ako im je potrebna. Moraju da budu svesne da mogu sve i da ne treba da se plaše”, kaže Milica.  

Na radionicama se dele edukativne brošure na arapskom, farsi, engleskom i srpskom jeziku.
©UNICEF Srbija/2021/Živojinović

Aleksandra Pantović šest godina radi na projektima koji pomažu izbeglicama i migrantima u Vranju. Za to vreme, naučila je kako da stekne njihovo poverenje i pomogne im. 

„Žene u centru su nam se najčešće žalile na rodnu neravnopravnost u partnerskim odnosima. Zato je i najbitnije to informisanje o rodno zasnovanom nasilju i osnaživanje žena da mogu same da ga prepoznaju. Mi sa njima uspostavljamo takav odnos poverenja da, ukoliko su u riziku od nasilja, mogu nama da se obrate za pomoć, a mi ih onda uputimo na Komesarijat za izbeglice i migracije, Centar za socijalni rad i psihologa”, kaže Aleksandra. 

Na radionice dolaze i devojčice starosti od 10 do 17 godina. Kada su shvatile da su u sigurnom prostoru, vremenom su počele da dele sa Milicom i Aleksandrom, ali i drugim ženama, svoje dileme, probleme i strahove, ali i da daju podršku jedna drugoj.

„Korisnice su, na primer, i same primetile da jedna žena trpi rodno zasnovano nasilje i pružile su joj podršku i ohrabrile je da prijavi nasilnika. Reagovali su Komesarijat za izbeglice i migracije i Centar za socijalni rad i žena je izmeštena iz prihvatnog centra u sigurnu kuću, tako da ima efekta”, kaže Aleksandra i objašnjava da se trude tim ženama i devojčicama da olakšaju sadašnjicu.

Aleksandra (prva sleva) pomaže ženama i devojčicama na radionicama da iskažu i svoju kreativnost.
UNICEF Srbija/2021/Živojinović

„A one nama kažu da im prija vreme koje provode sa nama, što zaborave na brige i porodične obaveze i imaju vremena za sebe. One čak i jedna drugu ohrabruju da dolaze. Neizvesnost im izaziva stres i depresiju pa im je potreban razgovor i podrška. Šale se i da im to vreme koje provedu kod nas izazove toliko smeha da im je nekada dovoljno za celu nedelju, zadovoljno priča Aleksandra. Posećenošću radionice zadovoljna je i Milica.

„Mi vidimo pozitivan efekat i rezultate. To se ogleda i u tome što žene redovno dolaze, i one starije od 50 godina i devojčice od 10 godina”, kaže Milica.

Milica smatra najbitnijim predavanja o rodnoj neravnopravnosti i prevenciji nasilja.
UNICEF Srbija/2021/Živojinović

I Mahdii sa početka naše priče, mnogo znače ove radionice jer joj, kaže, svakodnevicu, čine podnošljivijom. 

„Volela bih da ih bude više, pa da se šalimo, razgovaramo i bar nakratko opustimo i udaljimo od naših problema”, kaže Mahdie. 

UNICEF od početka krize u saradnji sa Vladom Republike Srbije i implementacionim partnerima, a od početka 2020. godine i uz podršku i sufinansiranje Programa Evropske unije za zdravstvo, radi na osiguravanju bezbednosti, zdravlja i sveukupnog blagostanja dece izbeglica i migranata i njihovih roditelja, od kojih je jedna i Mahdie, uključujući tu i podršku obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti.

DG Health i Infor Park - SR