Sve je moguće kada veruješ u sebe

Od početka migrantske krize, UNICEF radi na poboljšanju bezbednosti i sveukupnog blagostanja dece izbeglica i migranata

UNICEF Srbija
24 Mart 2021

Loznica/Beograd, mart 2021 – Podne je i devojčice koje žive u skloništu za devojčice bez pratnje i razdvojene devojčice u Loznici upravo su završile prepodnevne aktivnosti.

Sedamnaestogodišnja Aja* iz Demokratske Republike Kongo gleda kroz prozor – mašta o tome kako će uskoro moći da provodi više vremena napolju i igra fudbal jer je vreme sve lepše i toplije.

Aja već godinu dana, nakon što je u Srbiju stigla sama, živi u skloništu za devojčice bez pratnje i razdvojene devojčice kojom upravlja nevladina organizacija BorderFree, a uz podršku lokalnog Centra za socijalni rad.

Sve je moguće kada veruješ u sebe
UNICEF Srbija/2021

U poslednje dve godine, UNICEF dobija izveštaje partnera koji rade sa izbeglicama i migrantima na terenu o devojčicama koje putuju same migrantinskim rutama koje su veoma opasne za adolescentkinje.

Bilo da putuju kako bi pronašle nove prilike za posao ili obrazovanje, ili putuju da bi se pridružile porodicama ili beže od nasilja, uključujući i beg od dečijih brakova, razdvojene devojčice i devojčice bez pratnje se na migrantskim rutama suočavaju sa većim rizicima, uključujući i rizik od rodno zasnovanog nasilja.

Uprkos tome, one često ostaju „nevidljive“, skrivene unutar tuđih porodica ili grupa sa kojima putuju, a često se izjašnjavaju kao odrasle. Zbog svega toga, njihova identifikacija je otežana, što dalje vodi do toga da nisu adekvatno predstavljene u zvaničnim statistikama i tako ostaju van zvaničnih mehanizama zaštite.

Od početka migrantske krize, UNICEF radi na poboljšanju bezbednosti i sveukupnog blagostanja dece izbeglica i migranata, na poboljšanju identifikacije ranjivih grupa i podizanju svesti o problemima sa kojima se suočavaju, a od nedavno, taj rad se naročito tiče razdvojenih devojčica  i devojčica bez pratnje.

U okviru regionalnog projekta Akcija protiv rodno zasnovanog nasilja nad izbeglicama i migrantima u Bugarskoj, Grčkoj, Italiji i Srbiji (faza 3) uz podršku Vlade Sjedinjenih Američkih Država, i u saradnji sa partnerima, UNICEF je objavio analizu „Kako učiniti nevidljivo vidljivim“. 

Analiza proučava iskustva i izazove sa kojima se razdvojene devojčice i devojčice bez pratnje susreću na migrantskim rutama kroz Evropu.

Sve je moguće kada veruješ u sebe
UNICEF Srbija/2021/Pančić

Zajedno sa lokalnim partnerom, nevladinom organizacijom Info park, UNICEF je iskoristio analizu kako bi, uz saradnju sa drugim partnerima i radnicima na terenu, poboljšao kapacitete pružanja pomoći devojčicama bez pratnje i razdvojenim devojčicama u specifičnim situacijama, a naročito kada su u pitanju problemi sa rodno zasnovanim nasiljem.

Aja je prešla dug put od doma u Demokratskoj Republici Kongo do Srbije. Njen san je da postane medicinska sestra.

Želim da pomažem drugima“, kaže Aja.

Devojčice bez pratnje i razdvojene devojčice su posebno osetljiva kategorija migranata zbog visokog rizika od rodno zasnovanog nasilja koje mogu doživeti pre napuštanja zemlje porekla, tokom puta, kao i u zemlji destinacije. Devojčice bez pratnje i razdvojene devojčice su u visokom riziku od nasilja, zloupotrebe, zlostavljanja, seksualne eksploatacije, a često su žrtve trgovine ljudima”, kaže Nataša Pavićević, koordinatorka socijalnih radnika pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

Saradnja sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od velikog je značaja jer su profesionalci iz sistema za socijalnu zaštitu ministarstva ključan faktor za zaštitu razdvojenih devojčica i devojčica bez pratnje.

Socijalni radnici koje Pavićević koordiniše imaju težak zadatak da identifikuju devojčice bez pratnje i razdvojene devojčice poput Aje.

Postoje teškoće u identifikaciji ove kategorije migrantkinja zbog načina na koji putuju – ,sa porodicom, suprugom, srodnikom’ ili se prijavljuju kao starije nego što jesu, boje se da zatraže pomoć zbog straha od krijumčara, pa neretko ostanu ,nevidljive’ za sisteme podrške“, kaže Pavićević.

Sara Ristić iz nevladine organizacije Info park blisko sarađuje sa UNICEF-om i regionalnim partnerima i radila je na razvoju alatke koja se koristi za poboljšanje identifikacije razdvojenih devojčica i devojčica bez pratnje.

Sve je moguće kada veruješ u sebe
UNICEF Srbija/2021/Pančić

„Alatka se sastoji od opisa različitih situacije, uključujući fizički izgled, ponašanje i tako dalje. Ona nam pomaže da identifikujemo razdvojene devojčice i devojčice bez pratnje“, kaže Ristić.

Ristić naglašava da je, od kada se alatka koristi, broj razdvojenih i devojčica bez pratnje počeo da raste.

Ispostavilo se da smo bili rodno slepi kada smo govorili o deci bez pratnje i razdvojenoj deci, govorili smo samo o dečacima jer je dečake lako uočiti – obično su u velikim grupama muškaraca i lako je uočiti da su maloletni“, objašnjava Ristić.

Socijalni radnici sada koriste alatku koju je UNICEF razvio uz pomoć partnera.

Alatka je od velike pomoći socijalnima radnicima koji rade na terenu i koji su desna ruka Ministarstva. Alatka im pomaže da započnu proces zaštite devojčica u okviru državnog sistema zaštite“, kaže Pavićević.

Kada su devojčice identifikovane kao razdvojene devojčice ili devojčice bez pratnje, one dobijaju staratelja, žensku socijalnu radnicu koja vodi računa o svim aspektima njihove bezbednosti i sa kojom razvijaju odnos poverenja.  

Dok Aja čeka da se upiše u školu uz pomoć starateljke, zaokupirana je učenjem engleskog i srpskog  jezika i radionicama koje pohađa unutar skloništa.

Ne znam da kuvam, ali se nadam da ću ovde naučiti. Volela bih da devojčicama sa kojima živim pripremim afričko jelo fufu“, kaže Aja.

Pandemija virusa korona donela je Aji dodatne izazove. Međutim, ona kaže da joj mere koje su na snazi u skloništu ulivaju sigurnost.

Često perem ruke, a kada izlazim napolje, koristim sredstvo za dezinfekciju ruku“, kaže.

Aja slobodno vreme provodi održavajući kontakt sa porodicom i prijateljima preko interneta, ali takođe uživa u igri sa drugaricama sa kojima živi – kaže da devojčice najviše uživaju u pravljenju novih frizura.

Jedna od Ajinih drugarica je Sakina*, petnaestogodišnja devojčica koja uskoro upisuje poslednju godinu osnovne škole.

Volim da pletem i slušam francusku muziku i Bijonse“, kaže Sakina.

Sakina voli i da crta. Zbog mnogobrojnih interesovanja još nije odlučila čime želi da se bavi kada odraste.

Možda ću postati pevačica, možda advokatica, a možda i stilistkinja jer volim da crtam haljine“, kaže Sakina.

I Aja i Sakina su sigurne kada je jedna stvar u pitanju – sve je moguće kada veruješ u sebe.

Devojčice danas mogu da postignu i više nego dečaci ukoliko imaju samopouzdanja i ukoliko se fokusiraju na to što žele“, kaže Aja.

Sakina se slaže.

Devojke moraju da veruju u sebe i da ne slušaju one koji im govore da nešto ne mogu“, dodaje.

UNICEF radi sa mladim ženama izbeglicama i migrantkinjama, kao i devojčicama, kako bi im obezbedio sigurnost, zaštitu, dobrostanje i pomogao da se izbore za svoja prava. Sa podrškom koju su Aja i Sakina dobile, verovati u sebe trebalo bi da bude makar malo lakše.

*Imena devojčica su promenjena radi njihove bezbednosti