Porodični asistent - karika za bolji život

Šid, maj 2026. – „Mi smo nekada radili na deponiji, skupljali sekundarnu sirovinu. Međutim deponija se zatvorila i posla više nismo imali. Ilija nam je pomogao kao porodični asistent da nam bude bolje u životu, da imam svoju platu redovnu, da se deca školuju“, priča nam tridesetčetvorogodišnji Miroslav Đurđević.

Do oktobra prošle godine ovaj otac četvoro dece, Siniše (14), Anđele (7), Ružice (3) i Emilije (1), nije imao stalne prihode da prehrani porodicu. Žena Dragana je nezaposlena.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 30.000 i 50.000 neformalnih sakupljača otpada, uglavnom pripadnika romske zajednice. Istovremeno, Srbija kroz „Program čvrstog otpada“ (SWP) zatvara opštinske deponije i otvara regionalne reciklažne centre, u skladu sa standardima i zelenim politikama Evropske unije. Iako je to važan korak ka unapređenju zaštite životne sredine, za neformalne sakupljače otpada i njihove porodice predstavlja rizik od gubitka jedinog izvora prihoda. Kako bi se porodice ekonomski osnažile i smanjio rizik od socijalne isključenosti, angažovani su porodični asistenti. To je inovativna usluga u sistemu socijalne zaštite koja podrazumeva angažovanje paraprofesionalaca koji dobro poznaju lokalnu sredinu i prilike, i koji uz kontinuiranu mentorsku i stručnu podršku, predstavljaju važnu sponu između porodica, institucija i zajednice.

Sve ove aktivnosti su realizovane u okviru programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji u Srbiji sprovode – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

Ilija Nanić je porodični asistent u opštini Šid. Četiri porodice dobijaju njegovu podršku.

Miroslavljeva porodica je, objašanjava Ilija, osim neredovnih prihoda, imala problem nagomilanih dugova i nerešenog stambenog pitanja. Miroslav nije imao ni vozačku dozvolu. Da bi sve te probleme rešili Ilija je podržao Miroslava da potraži stalan posao.

„Miroslav je prošao obuku na radnom mestu u JKP „Standard“ i pokazao se kao možda i najbolji od pet kandidata, i na osnovu toga je dobio zaposlenje. Njegova porodica više nije primalac socijalne pomoći i to smatram za početak jednim velikim uspehom u ovom projektu“, ponosno kaže Ilija.

Miroslav je, uz podršku konkursa Ministarstva za brigu o selu za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, obezbedio kuću za svoju porodicu, a uz pomoć PRO programa i Ilijinu podršku dobio je mašine i alate pomoću kojih može da zaradi dodatni novac.

„Pomogao mi je da dobijem motokultivator, prikolicu, motorku, mešalicu za lepak. Sem to što radim u firmi mogu posle posla, da upalim frezu, odem tako po kanalima naseć drva“, kaže Miroslav.

Ilijina uloga kao porodičnog asistenta bila je i povezivanje porodica i institucija, od Doma zdravlja, preko Centra za socijalni rad, do škola. Miroslav i njegova porodica bili su otvoreni za saradnju, što, kaže, nije slučaj sa svim porodicama.

 „Poverenje je bilo jako bitno i ključno i tek kad smo to uspostavili, mogli smo da gradimo kuću dalje. Temelj je zapravo poverenje.“ kaže Ilija.

U program je uključena 61 porodica iz 12 lokalnih samouprava. Kroz izazove tokom projekta nisu prošle samo ljudi kojima su Ilija i njegove kolege pomogli, već i sami porodični asistenti.

„Jednostavno ne postoji neki jasan priručnik, kurs, škola ili fakultet koji bi završili da bismo se ovim bavili. Zahtevao je da upotrebim sve što znam i umem. U tom smislu je bilo izazovno ali i zahvalno jer sam dobio priliku da svo svoje životno iskustvo iskoristim kako bi nekome pomogao da mu život bude bolji“, kaže Ilija.

Ipak, porodični asistenti nisu bili sami na tom putu. Kako bi ojačao ulogu porodičnih asistenata UNICEF je, u saradnji sa Centrom za socijalnu politiku, obezbedio obuke i intenzivnu, kontinuiranu mentorsku podršku za rad sa porodicama neformalnih sakupljača otpada.

Nataša Zečević je psihološkinja koja već 13 godina radi u oblasti socijalne zaštite. Posao porodičnog saradnika kvalifikovao je za ulogu mentora porodičnim asistentima jer, kako kaže, oba posla podrazumevaju podršku marginalizovanim porodicama sa višestrukim problemima.

„Ja sam mentor 8 porodičnih asistenata i ono što mogu da kažem da je meni najznačajnije na ovom projektu bilo, kako u stvari humanost i ljudskost mogu da donesu promene“, kaže Nataša.

Porodični asistenti su sa mentorima prošli pet obuka koje su se odnosile na razvijanje veština procene i komunikacije. Učili su ih i kako da prave Individualni porodični plan podrške (IPPP). Drugi deo bila je konkretna podrška kroz onlajn sastanke, telefonske pozive i što je najvažnije, podrška na terenu jer su često izloženi teškim i kriznim situacijama u radu sa porodicama.

Tako su im pomogle da steknu sigurnost i unaprede znanja i veštine za rad sa porodicama koje su višestruko ranjive, ali i sa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama.

„Ja moram da kažem da sam jako ponosna na te ljude. Mislim da postoje samo dve od 61 porodice na projektu gde nije bilo pomaka. Nekako smatram da je i moj uspeh kao mentora ono što su porodični asistenti uradili, i koliko su pomogli tim porodicama. Rad sa Miroslavljevom porodicom je bio veoma zadovoljavajući, nekako vrlo inspirišući zato što je pokazao kako “vetar u leđa“, odnosno kako neka konkretna podrška može da promeni celokupno funkcionisanje porodice“ priča Nataša.

Za Sanju Miloradović, mentorku i koordinatorku projekta, porodični asistenti su, ključna spona između porodice i spoljašnjeg sveta.

„Mi možemo njih smatrati nekim najspretnijim članom porodice. Oni rade informisanje porodice, oni motivišu porodicu, oni pomažu porodici da ostvari određena prava. Idu sa njima kroz te različite administrativne prepreke, a za porodice ljudi koji su nisko obrazovani, koji inače žive na margini, to jeste veliki problem“ kaže Sanja. 

Zato je bila važno da mentori porodične asistente osposobe da prepoznaju i šta je dobro i korisno za svaku porodicu. Sanja smatra da je za dve godine, koliko je trajao projekat, postignut veliki uspeh jer je kroz holistički pristup veliki broj ljudi dobio zaposlenje i ostvario svoja prava.

„Puno se radilo na zdravlju u porodici, na obrazovanju dece. Ali je pre svega važno da je napravljen taj sveobuhvatan pristup porodici, u kojoj različiti aspekti života podstiču jedan drugi“ objašnjava Sanja.

Miroslav nam na odlasku kaže da sve što danas ima – posao, sigurnost i krov nad glavom, ima zahvaljujući Iliji i sopstvenoj upornosti. Za Iliju je uspeh osmeh i bezbrižnost ove šestočlane porodice.

„Najveći uspeh ovog projekta zapravo biće, i već jeste, činjenica da su porodice dovoljno osnažene da samostalno rešavaju svoje probleme, nismo im potrebni mi kao porodični asistenti da ih zauvek vodimo kroz život, nego je ovaj period rada bio dovoljan da ih ohrabrimo i osnažimo i osamostalimo“ zaključuje Ilija.