Ako ne možeš u školu, škola će kod tebe

Beograd, februar 2022 - „Učili smo bajku o belom konju. Napravila sam reljef“. Tako nam, vrlo jasno i ponosno, na pitanja šta uči i šta je radila za domaći, odgovara preko Zoom-a trinaestogodišnja Dunja.

„Dunja je jedno srećno dete. Drugačije, ali ipak srećno“.  Tako priču o uvek nasmejanoj devojčici započinje njena mama. Dunja ima celebralnu paralizu. Svaki dan, po nekoliko sati, ona provodi u Dnevnoj bolnici za dečju paralizu i razvojnu neurologiju. Tamo joj u učenju pomažu Jelena i Andrijana, učiteljice škole „Dr Dragan Hercog“.  Ali kada je bilo vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa, i kada je u odeljenju bilo zaraženih, Dunja i još četvoro dece, nastavu su pratili onlajn.

„Onoliko koliko Dunja provede sa svojim ukućanima, toliko vremena provede u školi sa učiteljicama i drugarima, tako da su za nju oni porodica. Vrlo sam zahvalna zbog toga što je bila omogućena ta onlajn nastava, prvenstveno učiteljicama koje su to organizovale, jer se Dunja radovala svakom tom utorku i četvrtku jer može da vidi svoje drugare. Bilo je to, ne samo učenje, nego i ljubav na daljinu“,  priča nam Zorana, Dunjina mama.

Dunja je samo jedna od oko 200 dece koja pohađaju bolničku, kućnu ili onlajn nastavu koju organizuje beogradska osnovna škola „Dr Dragan Hercog“. Kada je osnovana, davne 1969. godine, imala je za cilj da radi sa učenicima koji se nalaze na dužem bolničkom i kućnom lečenju. Tada su nastavnici išli u 3 bolnice i imali su vrlo malo kućnih nastava. Danas, kada na hiljade dece zbog bolesti odsustvuje sa nastave, škola radi u 12 beogradskih bolnica i ima preko 47 kućnih nastava. Na široj teritoriji Beograda čak 78 nastavnika i defektologa dnevno predaje deci u bolnicama, kod kuća ili onlajn. 

„Naša misija je  – ukoliko dete ne može u školu, škola dolazi kod učenika. Za decu koja su kod kuće, koja su bolesna, koja su u bolnici, škola je uvek bila tu da dođe, da im otvori vrata, da bude ta spona sa svetom iz kojeg su izopšteni“, objašnjava nam Zoran Aleksić, direktor škole. Kaže i da je onlajn nastava za učenike te škole odavno bila nasušna potreba.

„Te 2010. godine došli smo do zaključka da mi gubimo neku decu, da jednostavno neki učenici nakon bolničkog lečenja nestaju iz sistema, da nisu obuhvaćeni nastavom u svojim matičnim školama, niti su obuhvaćeni kućnom nastavom“, tvrdi Zoran.

Upravo zbog njih škola je pokrenula program „Učenje na daljinu“. „Kada se pojavila korona kod svih ljudi je nastupila drama, a mi smo mogli veoma lako da se pregrupišemo. Mogli smo odmah u taj sistem da ubacimo učenike i da nastavimo kao i do sada. Kod nas se onlajn nastava odvijala u realnom vremenu sve vreme“, kaže Zoran.

U jednoj učionici u školi zatičemo nastavnicu biologije Maju Bajagić Baranj kako drži onlajn nastavu Lazaru, Maši, drugom Lazaru i Aleksi. Oni su 6. razred. Dugo su na kućnom lečenju.

Dvanaestogodišnji Lazar, voli prirodu i pecanje i zato su mu omiljeni predmeti biologija i geografija.

„Važno mi je ovako da imam drugare zato što mi pomažu i zato što kada nemam ni sa kim da pričam mogu njih da pozovem“, kaže nam Lazar.

Njegov imenjak i najbolji drug, koji nam kroz smeh kaže da ga često podseća da uradi domaći, deli njegovo mišljenje. 

„Danas, sutra kad se vratimo u školu nećemo zaostajati“. 
I dvanaestogodišnjoj Maši mnogo znači što neće propustiti gradivo.  
„Najviše volim engleski zato što volim jezike i hemiju zato što je zanimljiva.” 

Njen drug Aleksa ipak najviše voli likovno i slikanje.  

„Deca koja se uključuju u nastavu na daljinu pretežno su ona koja su završila sa onkološkim lečenjem ili su još uvek na lečenju, uglavnom su kod kuće i povremeno idu na kontrole. Ima slučajeva i da su deca negde u inostranstvu na lečenju i onda dok borave u bolnici uključuju se kod nas na časove. Što se tiče same organizacije nastave je po rasporedu časova kao u redovnoj školi i vreme trajanja časa je kao u redovnoj školi, 45 minuta. Nastavnici se smenjuju po stalnom rasporedu, realno je vreme i direktno jedan na jedan, odnosno u ovim odeljenjima radimo u grupi. To njima jako puno znači, da imaju svoje drugare kao da su u redovnoj školi i mislim da je to jako velika stvar u njihovom izlečenju”, objašnjava nam Maja, nastavnica biologije.

Da je važno što svaki dan imaju nastavu od 9 do 14 časova, što imaju svoje odeljenje, stvaraju prijateljstva, razmenjuju iskustva i komuniciraju jedni sa drugima, potvrđuje i ona. Tu važnu ulogu ima i digitalna i asistivna tehnologija.

„To što postoji ovakav vid nastave za jednu grupu dece u našoj školi je sve. Škola im je dostupna u tom nekom periodu koji je za njih i njihov život veoma osetljiv“, kaže Maja.  

U okviru projekta „Horizontalno učenje, razmena znanja i podrška nastavnicima iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju za razvoj metoda i pristupa za realizaciju nastave deci sa smetnjama u razvoju u digitalnom okruženju”, koji se sprovodi uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvija i UNICEF-a, pružena je podrška nastavnicima koji rade sa učenicima sa smetnjama u razvoju, da u radu primenjuju digitalne i asistivne tehnologije, digitalne alate i onlajn okruženje u većoj meri, u cilju boljeg uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u obrazovni proces.

„Vremenom kako se razvijala digitalna tehnologija, IKT tehnologija, mi smo sve to koristili i implementirali u naš rad. Koristili smo razne platforme, a onda smo i sami pravili filmove i edukativne i didaktičke sadržaje za decu koja rade po IOP-u 2 ili dolaze iz drugih škola“ kaže direktor škole.  

Korišćenje digitalnih alata služi za učenje, ali i razvoj digitalnih kapaciteta svakog deteta. Prilagođeno je njegovim razvojnim, saznajnim i motoričkim sposobnostima.

„Digitalne i asistivne tehnologije jesu pomoć u obrazovanju, ali nisu primarne. Treba ih koristiti za razvoj ličnosti i da bi se bilo u toku sa svim tehnološkim promenama, ali živu reč, komunikaciju na relaciji nastavnik - učenik, učenik - učenik, ne možemo da promenimo, to je najvažnije“, siguran je Zoran.  

Ponosan je na nastavnike koji godinama uspešno sprovode bolničku, kućnu i onlajn nastavu.

„Postoji ta horizontalna povezanost između njih - ono što ja znam, prenosim drugome. Jednostavno učimo jedni od drugih i nadograđujemo u tom učenju sebe.  Mi smo uvek spremni da delimo naše znanje, i 10 naših nastavnika, uz podršku UNICEF-a i Ministarstva prosvete, održalo je 10 radionica sa 60 nastavnika iz 12 škola sa teritorije Srbije“, kaže Zoran.

Škola na svom sajtu ima i „Onlajn biblioteku digitalnog sadržaja“ koja je razvijena u okviru projekta, a koja je značajan resurs informacija, znanja i primera dobre prakse za sve nastavnike u Srbiji.