Ako brinemo o roditeljima, brinemo i o deci
UNICEF i partneri, uz podršku LEGO fondacije, testiraju novi paket za obuku „Čuvajmo roditelje, negujmo roditeljstvo“
- Dostupno na:
- Srpski
- English
Beograđanka Aleksandra Ignjatović je mama trogodišnjeg Kana. Radoznalog dečaka dugih, smeđih uvojaka i pametnih, krupnih očiju. Aleksandra je i vaspitačica. Na poslu, svakodnevno brine o desetinama dečaka i devojčica. Ali kod kuće, osećala je krivicu. Bila je umorna.
„Stalno sam bila pod stresom. Nervirala sam se oko najmanjih stvari. Mislila sam da sve mogu i moram sama. Nalazila sam vremena za dete, ali i tada sam razmišljala šta sve treba da uradim. Nikada nisam mogla da se opustim“, priseća se Aleksandra.
Umorni, iscrpljeni i pod stresom, bez podrške, roditelji ne uspevaju da obezbede odgovarajuću negu i podsticajno okruženje za dete. A pandemija COVID-19 stavila je dodatni pritisak na porodice.
UNICEF i partneri, uz podršku LEGO fondacije, testiraju novi paket za obuku „Čuvajmo roditelje, negujmo roditeljstvo“, kao deo šireg programa „Podsticajno roditeljstvo kroz igru“, UNICEF-a i LEGO fondacije, koji pomaže roditeljima poput Aleksandre da uvide da nisu sami i da se roditeljstvo uči.
Paket „Čuvajmo roditelje, negujmo roditeljstvo“ praktičarima nudi alate da pomognu roditeljima i starateljima da prevladaju stres, da se fokusiraju na brigu o sebi, da rešavaju konflikte, organizuju dnevne rutine i dele roditeljske obaveze. Kada su podržani u brizi o mentalnom zdravlju i emotivnom blagostanju, roditelji su u mogućnosti da obezbede bolju negu i podsticajne odnose kroz igru sa svojom decom, da pomognu deci da se razvijaju i uče kroz dnevne aktivnosti pune ljubavi, povezanosti i uživanja. Podrškom roditeljima, paket „Čuvajmo roditelje, negujmo roditeljstvo“ takođe pomaže boljoj povezanosti sa decom, daje podršku i osnažuje veze roditelja i dece. U Srbiji, novi paket stavljen je na probu u saradnji sa vaspitačima, patronažnim sestrama i socijalnim radnicima kako bi se obezbedila podrška roditeljima i njihovim porodicama.
„Uvidela sam da nisam loša majka zato što ne mogu sama da se izborim sa svime. Naučila sam da stavim sve obaveze na papir i da štikliram - ovo može tata, ovo može baka“, govori Aleksandra. „To mi je značilo da vizualizujem šta mogu, šta ne mogu, a šta može neko drugi.“
Aleksandru i Petrita su, kroz program brige o dobrobiti i mentalnom zdravlju roditelja, provele praktičarke iz Predškolske ustanove „Boško Buha“, iz beogradske opštine Palilula. Najpre su im, u sagledavanju izazova, pomogle Kartice dnevnih rutina. Jednostavan, slikovni prikaz dnevnih aktivnosti, kroz koje roditelj lako uvidi kako da organizuje dan i pronađe vreme za sebe.
„Pitale su me da li sam imala hobi pre deteta. Rekla sam da sam slikala“, kaže Aleksandra. „Pomoću kartica sam videla da, ako tata povede Kana u popodnevnu šetnju, da tu imam pola sata-sat da crtam. A kada se oni vrate, mogli smo zajedno.“
„Trudim se da budem što više uz dete. Trudim se da budem što više uz Aleksandru, da joj pomažem u bilo kom segmentu“, opisuje svoju podršku Aleksandrin suprug Petrit Bashiri, Kanov tata.
„To je velika dobrobit za njihov odnos, ona je više fokusirana na igru, ima strpljenja, zadovoljnija je sobom“, tako na ishod saradnje sa Kanovom porodicom gleda stručna saradnica u unapređenju zdravstvene zaštite Zorica Cmolić.
Za praktičare, najvažnije novo polazište je da - ako brinu o roditeljima, brinu i o deci. Oni se obučavaju da pružaju roditeljima podršku na prirodnom putu roditeljstva, od porodilišta, preko patronaže u prvim danima, u kući sa bebom, dečijeg pedijatra, koji prati rast i razvoj deteta, do vrtića i usluga u zajednici.
„Kroz ovaj program, roditeljima nudim alate, koji ne nude univerzalna rešenja, nego im pomažu da pronađu sopstvene snage, da se na njih oslone, da pronađu osobe od poverenja u neposrednoj okolini, pa onda i u lokalnoj zajednici i da tako prevaziđu situacije koje mogu da budu potencijalno stresne“, objašnjava pedagoškinja ustanove Ana Kojić.
Da i po rođenju drugog deteta mora da uči, ali kako da postane mama dvoje dece, shvatila je Milana Medojević iz Novog Sada. Njen stres zbog brige o bebi Kasji i energičnom trogodišnjaku Makariju, primetila je Bojana Jokić, vaspitačica Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ iz Novog Sada.
„Uputila me je na to da treba da imam više vremena za sebe i više vremena provedenog samo sa Makarijem. Rekla mi je, uzmi 15 minuta, za početak. Sada je već drugačije, sa starijim sinom prošetam psa, čitamo priče, kuvamo ručak“, objašnjava Milana, dok Makarije sa Petrom, svojom najboljom drugaricom iz vrtića pravi kućice za puževe.
I Petrini roditelji suočili su se sa izazovom da razumeju ponašanje deteta. „Bilo je samo ne, neću, ne mogu“, kaže Petrina mama Olja Prodanović.
„Posle razgovora sa Bojanom, već posle nekoliko dana, video se pomak.“
Roditelji i deca zajedno uče da kroz igru planiraju dnevne aktivnosti. Olja i Petra su, po Bojaninom savetu, zajedno pravile dnevne rasporede. „Njoj se posebno svidelo to što smo zajedno pravile rasporede, pošto je bio u vidu slika, da crta, da seče papir, tu smo provele vreme zajedno na jedan kreativan način, a plus je meni omogućilo da, kad se zasiti, da ja imam malo slobodnog vremena.“
„Moje vreme sa Petrom je sve vreme“, kaže ponosni tata Bojan Petković. „Naša igra se svodi na praćenje. Ona ide, ja pratim, da dijete stvori svoje osjećaje za dobro, loše, opasno.“
Fokus na roditelje je, prema rečima vaspitačice Bojane Jokić, novi fokus u praksi predškolskih ustanova. Uverena je da je jako važno da oni dobiju podršku i budu osnaženi, jer su mama i tata najvažniji učitelji za ceo život svojoj deci. A prema programu koji im tu podršku nudi, briga o porodici počinje još kod njenog planiranja i dok mama i tata iščekuju novog člana.
Patronažna sestra iz Novog Sada Svetlana Vučković mamu Magdalenu upoznala je još dok je, sada osmomesečnu bebu Helenu, nosila u stomaku. Zbog pandemije COVID-19, prvi kontakt bio je kroz televideo savetovanje. Ali to nije umanjilo značaj prvog susreta. Upoznavanje pre Heleninog rođenja, izgradilo je odnos poverenja. Sada su Magdalena i Nikola roditelji sa mnogo samopouzdanja.
„Savez koji su oni zajednički stvorili treba da bude primer svima - da mama treba ima vreme za sebe, tata treba da ima vreme za sebe, kao i zajedničko vreme sa detetom“, tako porodicu Govorčin vidi patronažna sestra.
Kada roditelji dobiju podršku da se brinu o sebi i da upravljaju uzrocima stresa, oni su sposobniji da se bolje povežu sa svojom decom i da im daju podršku kroz negu i grade odnose kroz igru, a u tome je i ključ podrške deci da rastu i razvijaju se.
Njihov dan počinje osmehom, a onda, prema rečima Heleninog tate, počinje žurka.
„Nikada ne znamo gde će nas igra odvesti, nekada je to kašika obična. Kad slažem veš, ona je uvek oko mene“, opisuje kroz osmeh Helenina mama. „Zajedničkim snagama prolazimo kroz sve, i želimo da je zajedno učimo svemu!“
Svaki roditelj ima snage i talente. Paket „Čuvajmo roditelje, negujmo roditeljstvo” se fokusira na nadgradnju tih snaga i prepoznavanju jedinstvenih rešenja i prilikama da se prevaziđu izazovi. Osnaživanjem roditelja, stvaramo najbolje polazište za svako dete!
