Pod uticajem sve većih vrućina širom Evrope i Centralne Azije strada skoro 400 dece godišnje

ŽENEVA, 24. jul 2024. godine - Povećanje temperature širom Evrope i Centralne Azije ubilo je oko 377 dece tokom 2021. godine – prema novoj analizi podataka iz 23 zemlje koju je danas objavio UNICEF.

Pobedite vrućinu: zdravlje dece usred toplotnih talasa u Evropi i Centralnoj Aziji otkriva da je polovina ove dece umrla od bolesti izazvanih toplotom u prvoj godini života. Većina dece je umrla tokom letnjih meseci.

„Oko polovine dece širom Evrope i Centralne Azije – ili 92 miliona dece – već je izloženo čestim toplotnim talasima u regionu gde temperature rastu najbrže na svetu. Visoke temperature koje i dalje rastu mogu izazvati, čak i za kratko vreme, ozbiljne zdravstvene komplikacije kod dece, posebno kod najmlađe dece. Bez adekvatne nege, ove komplikacije mogu biti opasne po život“, rekla je Regina De Dominicis, regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju.

Izloženost toploti ima akutne efekte na decu, čak i pre nego što su rođena, i može dovesti do prevremenih porođaja, niske porođajne težine, mrtvorođenosti i urođenih anomalija. Toplotni stres je direktan uzrok smrtnosti odojčadi, može uticati na rast odojčadi i izazvati niz pedijatrijskih bolesti. U izveštaju se takođe navodi da je ekstremna vrućina izazvala gubitak više od 32.000 godina zdravog života među decom i tinejdžerima u regionu.

Kako temperature nastavljaju da rastu, UNICEF poziva vlade širom Evrope i Centralne Azije da:   

1. Integrišu strategije za smanjenje uticaja toplote, i kroz nacionalne utvrđene doprinose (NDC), nacionalne planove adaptacije (NAP) i politike smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja katastrofama sa fokusom na decu u ovim planovima
2. Ulažu u akcione planove za zdravlje tokom toplotnih talasa i primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se adekvatnije lečile bolesti povezane sa toplotom među decom
3. Investiraju u sisteme ranog upozoravanja, uključujući sisteme upozoravanja na toplotu
4. Prilagode obrazovne objekte kako bi se smanjila temperatura u delovima u kojima se deca igraju i osposobe nastavnike učeći ih veštinama kako da reaguju na toplotni stres
5. Prilagode gradsko projektovanje i infrastrukturu, kao i da obezbede da zgrade, posebno one u kojima žive najugroženije zajednice, budu opremljene tako da se smanji izloženost toploti
6. Obezbede snabdevanje bezbednom vodom, posebno u zemljama sa pogoršanim kvalitetom i dostupnošću vode.

UNICEF radi sa vladama, partnerima i zajednicama širom regiona na izgradnji otpornosti na toplotne talase. Ovo uključuje osposobljavanje nastavnika, zdravstvenih radnika u zajednici i porodica kako bi imali dovoljno veština i znanja da odgovore na toplotni stres.

Izazovi klimatskih promena u Srbiji: Uticaj na zdravlje dece

Srbija se suočava sa značajnim promenama u klimatskim obrascima, sa projekcijama koje ukazuju na porast temperatura, obilnije padavine i češće ekstremne vremenske događaje. Nedavni talas vrućine u julu je istakao ove promene, pogađajući skoro sve regione Srbije, uključujući i planinske oblasti.

Srbija je doživela i najtopliji jun u istoriji merenja, sa rekordnim brojem tropskih dana i noći širom zemlje.

Prema Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije (RHMZS), u periodu od 8. do 14. jula 2024. godine, dnevne maksimalne temperature su značajno premašile prosečne vrednosti. U poređenju sa referentnim periodom od 1991. do 2020. godine, temperature su bile od 7 do skoro 10º C više.

Uticaj na zdravlje dece

Talasi vrućine predstavljaju ozbiljnu pretnju za decu, posebno za najmlađe. Visoke temperature mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su prevremeni porođaji, niska porođajna težina, kao i povećan rizik od urođenih anomalija. Novorođenčad je posebno osetljiva, izložena većem riziku od toplotnog stresa koji može prouzrokovati ozbiljne komplikacije i negativno uticati na njihov rast i razvoj.

Trudnice koje su izložene talasima vrućine takođe se suočavaju sa većim rizikom od komplikacija tokom trudnoće i porođaja.