Konferencija za Zapadni Balkan poziva na snažnije delovanje protiv zagađenja zraka radi zaštite dece

Sarajevo, 4. juni 2026 – Regionalna konferencija održana od 3. i 4. juna u Sarajevu poslala je jasnu poruku: čist vazduh je od životne važnosti za svako dete. Ipak, loš kvalitet vazduha i dalje je vodeća pretnja po zdravlje dece na Zapadnom Balkanu, pri čemu 99 posto dece udiše zagađen vazduh u svojim domovima, školama, bolnicama i na igralištima, s potencijalno smrtonosnim posledicama.

Dvodnevna konferencija Od podataka do delovanja: kvalitet vazduha, pristupanje EU i mladi kao nova generacija lidera zaštite okoline na Zapadnom Balkanu imala je za cilj da ubrza delovanje protiv zagađenja vazduha, ojača usklađivanje sa standardima EU i podržati učešće dece i mladih u donošenju odluka o životnoj sredini. Konferencija je označila završnicu četverogodišnjeg programa Partnerstvo za unapređenje kvaliteta vazduha na Zapadnom Balkanu (2022–2026), koji provode Švedska agencija za zaštitu životne sredine (SwEPA), UNICEF i Švedski meteorološki i hidrološki institut (SMHI), uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).

Konferencija je predstavila rezultate Partnerstva i okupila predstavnike vlasti, institucija nadležnih za životnu sredinu i obrazovanje, opština, zagovarače prava mladih i stručnjake iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*[i], Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Od praćenja do implementacije: podrška pristupanju EU

Jedan od ključnih fokusa Partnerstva bio je usklađivanje regiona i sa Poglavljem 27 pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena i sa Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Učesnici konferencije razgovarali su o tome kako podaci, monitoring i institucionalni kapaciteti podržavaju praktičnu usklađenost, uključujući planove kvaliteta vazduha koji štite decu i druge grupe koje su najviše izložene riziku.

Mladi kao pokretači promena: od zagovaranja do lokalnog delovanja

Konferencija je istakla rad mladih širom Zapadnog Balkana na unapređenju kvaliteta vazduha u svojim zajednicama. Uz obuku kroz Partnerstvo, više od 11.000 mladih predvodilo je 200 inicijativa za zaštitu životne sredine u 97 opština, dosegnuvši 500.000 ljudi. U Bosni i Hercegovini, mladi su doprineli Akcionom planu kvaliteta vazduha Tuzlanskog kantona, koji prepoznaje decu kao ranjivu grupu i uključuje mere poput zamene peći na ugalj i promocije solarne energije.

Na Kosovu* su konsultacije sa mladima oblikovale prvi dobrovoljni nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) i Strategiju prilagođavanja klimatskim promenama. U Srbiji su mladi volonteri informisali više od 480 porodica o čistijim i efikasnijim opcijama za grejanje, kao i o dostupnim subvencijama. U Albaniji su mladi učestvovali u javnim konsultacijama o Planu kvaliteta vazduha za Tiranu, zagovarajući snažnu primenu, smanjenje saobraćaja i više zelenih površina. U Crnoj Gori, referentna grupa mladih sarađivala je sa Agencijom za zaštitu životne sredine na unapređenju javne komunikacije o podacima o kvalitetu vazduha.

Marc Lucet, predstavnik UNICEF-a u Bosni i Hercegovini, izjavio je: „Kroz ovo partnerstvo, UNICEF je radio sa vladinim institucijama kako bi obrazovanje o klimi i kvalitetu vazduha prešlo iz projektnih aktivnosti u formalne sisteme. Ugrađivanjem novih materijala, obuke nastavnika i mehanizama za učešće mladih u zvanične platforme, nastavne planove i institucionalne procese, pomažemo da deca i mladi steknu znanje, vjštine i prilike da doprinesu čistijem vazduhu i zelenijoj budućnosti.“

Izgradnja trajnih kapaciteta: jačanje obrazovanja i profesionalnog učenja

Partnerstvo je, u saradnji sa institucijama, doprinelo konkretnim rezultatima u obrazovanju. To uključuje podršku za 85 obrazovnih sadržaja o životnoj sredini, koji su obuhvatili gotovo 40.000 nastavnika i više od 620.000 dece. U Severnoj Makedoniji, 28 novih nastavnih planova i programa o pitanjima životne sredine, zajedno sa pratećim materijalima za učenje, obuhvatilo je oko 9.000 učenika srednjih stručnih škola, dok je 308 učenika završilo zelene prakse.

U Albaniji su Priručnik za nastavnike o klimatskim promenama za VI–IX razred i Smernice za integraciju zelenih kompetencija u preduniverzitetsko obrazovanje dostavljeni za više od 200.000 dece. U Srbiji je UNICEF podržao Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u proceni klimatske i ekološke pismenosti učenika sedmog razreda, stvarajući osnovu za unapređenje kvaliteta obrazovanja i podsticanje informisanog i odgovornog ponašanja u oblasti životne sredine. Na Kosovu* su moduli obuke nastavnika o održivosti, klimatskim promenama i kvalitetu vazduha akreditovani za uključivanje u zvanične nastavne planove i programe. U Bosni i Hercegovini razvijen je sadržaj o obrazovanju vezano za životnu sredinu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje, zajedno sa digitalnim kursom o zagađenju vazduha za studente dodiplomskih studija na Univerzitetu u Sarajevu.

Ovo partnerstvo takođe je uključivalo EU Akademiju za životnu sredinu, dugogodišnji program obuke koji je razvila SwEPA radi jačanja kapaciteta javnih službenika i mladih stručnjaka u upravljanju životnom sredinom, i evropskim integracijama na lokalnom i nacionalnom nivou. Njenih 35 učesnika takođe se fokusiralo na revidiranu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha, kombinujući političke rasprave sa praktičnim studijama slučaja o upravljanju i implementaciji. Oni su se sada pridružili rastućoj regionalnoj mreži alumnista od približno 150 stručnjaka sa celog Zapadnog Balkana, koji će nastaviti da razmenjuju znanja i iskustva kako bi podržali dalju regionalnu saradnju.

Stefan Nyström, šef Odjela za klimu i zrak u SwEPA, izjavio je:

„Kroz naše partnerstvo sa javnim institucijama širom regiona, UNICEF-om i SMHI-jem, ulagali smo u novu generaciju stručnjaka za životnu sredinu i donosilaca odluka. Stvaranjem prostora za dijalog, zajedničko učenje i saradnju, program je pomogao u izgradnji zajedničke vizije čistijeg vazduha, zasnovane i na dokazima i na stvarnom iskustvu. Ovo zajedničko razumevanje će biti ključno za unapređenje delotvornih politika i održavanje napretka prema čistijem vazduhu širom Zapadnog Balkana.“

Regionalno priznanje i naredni koraci

Veće za regionalnu saradnju prepoznalo je Partnerstvo kao doprinos sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan. Učesnici konferencije razmotrili su i načine da se ostvareni napredak održi i nakon 2026. godine kroz kontinuirana ulaganja u zelene veštine, klimatsko obrazovanje i snažnije institucije.

Konferencija je zaključena 4. juna zajedničkom obavezom da se produbi regionalna saradnja i ubrza delovanje radi zaštite zdravlja dece, jačanja institucija i podrške sprovođenju pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena.

[i] *Sve reference na Kosovo treba shvatiti u kontekstu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.