Korišćenje interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih u Srbiji

Rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu

Dvojica adolescenata koriste mobilni telefon
UNICEF Srbija/2019/Pančić

Učenici provode na internetu, u proseku, više od 3 sata dnevno, najstariji i do 4 i po sata., dok dve trećine njih vikendom provodi između 4 i 7 sati, pokazalo je istraživanje EU Kids Online[1].

Internet se, primarno koristi za zabavu i komuniciranje sa drugim ljudima.

Više od dve trećine dece i mladih (74%) ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video- od toga, 41% njih uzrasta 9-10 godina kao i 72% njih uzrasta 11-12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina.

Približno trećina ispitanih učenika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i obaveze (npr. školske zadatke), loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe (potrebu za hranom, snom).

kompjuter

Digitalne veštine učenika

Prema Evropskom okviru ključnih kompetencija, digitalna kompetencija ima status jedne od osam ključnih kompetencija u obrazovanju . Definisana je kao sposobnost kritičkog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji.

Učenici iz Srbije vlastite veštine digitalne pismenosti procenjuju kao iznadprosečne.

 Na skali od 1 do 10 prosečne ocene dobijene u pet grupa veština:

Socijalne (ukloniti kontakt na društvnoj mreži, znati šta treba deliti šta ne, itd.) (9,2) - najviša ocena

Operativne (čuvanje slike, podešavanje privatnosti itd.) (8,6)

Veštine korišćenja mobilnih uređaja (instaliranje aplikacija, praćenje troškova korišćenja aplikacije itd.) (8,0)

Informacione i veštine pretraživanja informacija (odabir kljucnih reči za pretragu na internetu, proveravanje istinosti informacija nađenih na internetu itd. (7,7),

Najniža prosečna ocena jeste na veštinama kreiranja sadržaja u digitalnom formatu (kreiranje muzike, videa, editovanje postojećih sadržaja itd.) (6,7)

 

internet

Uznemirujuća iskustva i vršnjačko nasilje na internetu

 Svaki treći učenik tokom poslednjih godinu dana, doživeo je neko uznemirujuće iskustvo na internetu.  

Broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13-14 godina.

U takvim situacijama, skoro četvrtina učenika nije razgovarala ni sa kim o svom problemu, ignorisala je problem misleći da će nestati sam od sebe, ili je pak zatvorila prozor ili aplikaciju, a skoro trećina blokirala je osobu koja je uznemirava. Najveći broj učenika koji je razgovarao o uznemirujućem iskustvu  razgovarao je sa prijateljem ili prijateljicom slične starosne dobi (45%), 31% kažu da su razgovarala sa roditeljem ili starateljem. Veoma mali procenat (3%) razgovarao je sa učiteljima ili nastavnicima.

Digitalno vršnjačko nasilje doživelo je 16% učenika, dok je 15% doživelo nasilje u interakciji uživo. Učenici znatno češće priznaju da su bili žrtve, nego da su sami vršili digitalno nasilje.

 Rizično ponašanje na internetu odlikuje 13% do 51%, učenika, u  zavisnosti od vrste ponašanja. Reč je najčešće o deljenju ličnih podataka, „prijateljstvima” na društvenim mrežama i kontaktima (najpre preko interneta a kasnije i uživo) sa nepoznatim osobama, skrivanju iza lažnog identiteta.

stop znak

Izloženost seksualnim sadržajima

U uzrastu od 9-17 godina svaki drugi učenik u proteklih godinu dana susreo se sa sadržajima seksualne prirode, znatno češće u digitalnim nego u štampanim medijima.

Televizijski sadržaj je najčešći i izgleda sasvim normalizovan izvor seksualnog sadržaja za mlade gde i u poslepodnevnim i ranovečernjim terminima na nacionalnim televizijama mogu videti eksplicitno seksualni sadržaji.

88% onih koji su viđali takav sadržaj na internetu  videlo ih je u sadržajima koji iskaču na internetu (popup sadržaju)

Skoro trećina dece i mladih uzrasta 11-17 godina, u poslednjih godinu dana, pristupila je veb-sajtu pornografskog sadržaja.

devojčice

Medijacija od strane roditelja/staratelja i nastavnika

Što su deca mlađa, to odrasli, očekivano, više posreduju u njihovom korišćenju digitalne tehnologije i interneta. Kada posreduju, to je prvenstveno usmereno na zaštitu bezbednosti i prevenciju negativnog ponašanja, a mnogo manje na smislenu upotrebu digitalne tehnologije.

  • 44% učenika roditelji često objašnjavaju kako da bezbedno koriste internet
  • 41% roditelji pomažu kada im nešto zasmeta na internetu
  • 35% roditelji razgovaraju o tome šta rade na internetu.
  • 29% kaže da ih roditelji često ohrabruju da istražuju i uče na internetu,

Roditelji su više upućeni i češće posreduju u aktivnostima devojčica nego dečaka.

Čak i u mlađoj uzrasnoj grupi (9-12) više od polovine ispitanih učenika pomaže često roditeljima kada nešto ne umeju da urade na internetu, dok u starijoj uzrasnoj grupi (13-17) to čini tri četvrtine ispitanih učenika.

Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno „roditeljsku kontrolu” u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu (o ovome izveštava manje od petine ispitanih učenika), znatno ređe nego roditelji u drugim zemljama.

Sudeći prema odgovorima učenika, nastavnici ih nedovoljno podstiču na konstruktivno korišćenje interneta. Manje od trećine ispitanih učenika (28%) izjavljuje da su ih nastavnici u školi često podsticali da istražuju i uče uz pomoć digitalnih uređaja, 32% da to nastavnici rade povremeno, a čak 30% učenika izjavljuje da ih nastavnici u školi nikada ili skoro nikada ne podstiču da digitalnu tehnologiju koriste na ovaj način.

Zaključak istraživanja je da deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, na personalizovan način (sa vlastitih, mobilnih uređaja), bez odgovarajućeg uvida roditelja/staratelja u njihove aktivnosti, što ima važne implikacije za politiku i praksu.

 

Preporuke

  • Odrasli (roditelji/staratelji, a posebno zaposleni u obrazovanju) moraju steći odgovarajuće digitalne veštine, kako bi bili u stanju da pravovremeno pripreme decu za „ulazak” u digitalni svet.
  • Odgovornost odraslih, pre svega kreatora internet politike, jeste da osiguraju ne samo pristup, već i zaštitu dece u sferi digitalnog, kao i da im omoguće da nesmetano uživaju svoja prava u digitalnom okruženju
  • Zabrana korišćenja interneta nije preporučena mera, iz više razloga: prema Konvenciji o pravima deteta, deca imaju pravo na pristup razvojno primerenim medijskim sadržajima, uključujući i internet; uskraćivanjem pristupa internetu, uskraćuju im se brojne mogućnosti koje on pruža, kao izuzetno moćno informaciono i kognitivno oruđe; osim toga, uskraćuje im se mogućnost da steknu veštine koje su od presudne važnosti za uspešno funkcionisanje u digitalizovanim društvu.
  • Preporuka za odrasle jeste da njihov glavni fokus ne bude na količini vremena koju dete provodi ispred ekrana, već na kvalitetu tog vremena, odnosno sadržaju aktivnosti I kontekstu upotrebe. 
  • Učenike treba podržati, od najranijeg uzrasta, najpre u porodičnom kontekstu, a potom u školskom, da internet ne koriste isključivo za zabavu, već i za niz drugih smislenih i korisnih aktivnosti (sticanje različitih veština, pronalaženje korisnih informacija, školske zadatke, itd.).
  • Neophodno je posebnu pažnju posvetiti vulnerabilnijoj deci, odnosno omogućiti im da razviju strategije za prevladavanje stresa u svakodnevnom životu, što će doprineti I konstruktivnijoj upotrebi interneta.

 

Neophodno je raditi na jačanju kompetencija učenika za :

  • zaštitu na društvenim mrežama
  • pronalaženje, selekciju i procenjivanje informacija na internetu, kao i generalno, razvoj veština kritičkog mišljenja
  • kreiranje sadržaja u digitalnom formatu, što je jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti.
  • razumevanje o tome šta su štetni sadržaji, koje su negativne posledice izlaganja ovakvoj vrsti sadržaja i kako da reaguju kada se sa njima sretnu putem digitalnih medija, kome i na koji način mogu da prijave bilo koju vrstu štetnog sadržaja na internetu

Važno je sistematski raditi na senzibilisanju učenika i osvešćivanju negativnih posledica digitalnog nasilja. Učenici 7. i 8. razreda osnovne škole predstavljaju najrizičniju uzrasnu grupu,  trebalo bi preventivne mere pojačati upravo u ovom uzrastu.

S obzirom na nalaz da se „žrtve” digitalnog nasilja najčešće obraćaju za pomoć svojim vršnjacima bilo bi korisno sprovoditi vršnjačku edukaciju u školi, organizovati vršnjačke grupe za podršku putem interneta ili onlajn savetovališta za mlade koji su doživeli digitalno nasilje.

Neophodno je ohrabrivati ih da se u ovakvim situacijama obrate za pomoć i podršku odraslima, bliskim osobama od poverenja, stručnim saradnicima i nastavnicima u školi.

Važno je kod mladih razviti svest o digitalnim tragovima koje ostavljaju prilikom korišćenja interneta. Deljenju ličnih podataka u javnom prostoru nisu sklona samo deca, već i njihovi roditelji, koji dele podatke o svojoj deci čak I kada ona to ne odobravaju (tzv. šerenting), trebalo bi i kod odraslih razviti svest o štetnosti ovakvog ponašanja, ne samo kada je reč o rizicima, već i o dečijih prava na zaštitu privatnosti.

Svi koji prikupljaju lične podatke o deci, moraju primenjivati odgovarajuće mere zaštite u skladu sa međunarodnim standardima i domaćim zakonodavstvom. Sve internet usluge (digitalne alate, platforme, aplikacije) koje koriste deca I mladi trebalo bi dizajnirati tako da pružaju maksimalnu zaštitu privatnosti dece.

Kada je reč o televizijskom programu neophodno je preduzeti dodatne mere u cilju većeg stepena zaštite dece i mladih. Po pitanju eksplicitnih seksualnih i pornografskih sadrža, treba imati na umu da postoje oruđa za onemogućavanje pristupa deci ovakvoj vrsti sadržaja.

Neophodno je preduzeti sistemske mere u cilju jačanja kapaciteta obrazovnih ustanova za preuzimanje ključne uloge u procesu razvoja digitalnih kompetencija učenika, počev od infrastrukturne podrške školama, obuka nastavnika, inoviranja nastavnih planova i programa, itd.

Iz rezultata ovog istraživanja proizilazi da su današnja deca i mladi  kada je reč o digitalnom okruženju, uglavnom prepušteni sebi. Stoga je veoma važno osnažiti odrasle da aktivno posreduju u razvoju digitalnih veština učenika koje su neophodne za odgovorno, bezbedno i smisleno korišćenje interneta i digitalne tehnologije.

Preuzmite celu publikaciju na linku ovde

 

[1] Glavni cilj istraživanja bio je da se prikupe kvalitetni naučni podaci o korišćenju interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih, kao i da se proširi naučna baza koja će služiti osnaživanju prava dece i mladih u digitalnom prostoru. Ovo je prvo istraživanje na nacionalno reprezentativnom uzorku u Srbiji koje obuhvata ovako veliki broj tema iz oblasti upotrebe digitalnih medija kod dece i mladih. Istraživanje je realizovano na uzorku učenika koji je reprezentativan za školsku populaciju uzrasta 9-17 godina (od 3. do 8. razreda osnovne i od 1. do 3. razreda srednje škole) i četiri glavna statistička regiona Srbije (Beograd, Vojvodina, istočna i južna Srbija, Šumadija i zapadna Srbija).