„Naučio sam kako sam sebe ohrabriti.“
Škole podrške - dojmovi učenika, učitelja i stručnih suradnika
"Naučio sam da se ne trebamo bojati straha. Da su sve emocije dobre i da nam je svaka emocija potrebna“, rekao nam je David (10) kad smo ga upitali što je naučio na radionicama u sklopu programa Škole podrške.
Jelena (11) iz istog razreda kaže da joj pomaže kad čuje iskustva drugih učenika. Spoznaja da svi imaju slične strahove i brige pomaže im, kaže nam, da svi skupa budu mirniji. Slaže se s tim i Kristijan (10): „Kroz radionice smo naučili da svi imaju neke brige i strahove, čak i učitelji. Također, naučili smo da strahovi mogu biti i korisni, primjerice u prometu nam to pomaže da budemo sigurni i da se držimo pravila. Naučio sam i tehnike disanja koje pomažu kod ispitivanja u školi i slično.“
„Radionica koju smo danas imali je bila zanimljiva i zabavna, a najdraža mi je bila ona kada smo razgovarali o osobinama“, rekao nam je Ognjen (11).
Sve su ovo učenici OŠ Gvozd naučili na radionicama Škole podrške koji UNICEF provodi u suradnji s Forumom za slobodu odgoja. Kad brinu zbog treme na priredbi ili na sportskom terenu, kad se boje ispita ili ih nešto muči, koriste tehnike koje su naučili na radionicama.
„Ja imam tremu kad imam neku važnu nogometnu utakmicu. Bojim se da nešto ne pogriješim i osramotim se pred gledateljima, trenerom i igračima. Radionice su mi pomogle jer sam naučio kako sam sebe ohrabriti“, podijelio je s nama Kristijan (10).
Cilj programa Škole podrške je jačanje emocionalne otpornosti i mentalnog zdravlja djece i mladih, ali i odgojno-obrazovnih djelatnika. Program se provodi od 2021., a pokrenuli smo ga nakon potresa u školama Sisačko-moslavačke županije. Uz brojne škole, u programu sudjeluje i Osnovna škola Gvozd.
„Djeca se jako vesele jer vole taj tip radionica, vole govoriti o osjećajima, vole raditi u skupinama. Jedni druge bolje upoznaju, saznaju neke stvari jedni o drugima pa i o samima sebi. Uvijek je zanimljivo i zabavno, a učenici kroz radionice stvaraju pozitivnu sliku o sebi, grade svoje samopouzdanje i to im je jako korisno“, kaže učiteljica Barbara Ljubišić.
„Program Škole podrške je zaista prekrasan i jako koristan. Samim tim što sam vidjela kako osnažiti učenike tako da i mi krenemo iz svoje uloge, dakle , da smo i mi osobe, koje se bojimo, koje dijelimo sreću, tugu, radost, s njima, toliko su i oni bili jači, snažniji i otvoreniji što nam je jako važno“, kaže Ankica Rakas Drljan, pedagoginja u Osnovnoj školi Gvozd i dodaje: „Djeca su se otvorila prema nama, otvoreno i iskreno podijele svoje mišljenje, bez zadrške da će im se netko rugati, smijati na njihov strah, na njihovu tugu. Osjećaju podršku, a to nam je najvažnije.“
Program „Škole podrške“ provodi se u suradnji s Forumom za slobodu odgoja i uz podršku Agencije za odgoj i obrazovanje.
