Jačanje usluga zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške

Highlights

Deca i mladi koji dolaze u Srbiju kao izbeglice ili migranti često su prošli kroz rat, nasilje, gubitak doma i razdvajanje od porodice. Ova iskustva mogu ozbiljno uticati na njihovo mentalno zdravlje, posebno kada su praćena neizvesnošću, kratkim boravcima u
tranzitu i nedostatkom stabilne podrške. Iako Srbija ima razvijen pravni i strateški okvir koji prepoznaje prava dece i mladih iz
migrantskog i izbegličkog konteksta, uključujući pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu i obrazovanje, zaštitu od nasilja i trgovine
ljudima, kao i prava u okviru sistema azila i privremene zaštite, u praksi ova deca i mladi često nemaju pravovremen i kontinuiran
pristup psihološkoj i psihosocijalnoj pomoći (PIN, 2022; 2025b; Dimoski & Vukčević Marković, 2023).

U poslednje vreme sve više dece i mladih koji prolaze kroz Srbiju, u našoj zemlji borave vrlo kratko ili borave van prihvatnih centara, što otežava njihovu identifikaciju i zaštitu. Psihološka podrška često zavisi od projekata organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija, dok sistemske, trajne usluge nisu dovoljno razvijene. Posebni problemi uključuju nedostatak stručnjaka, nepostojanje prevodilaca u zdravstvenim ustanovama, nejasne procedure za upućivanje dece na pomoć i slabu saradnju između institucija.

Ovaj dokument predlaže konkretne korake kako bi se unapredila podrška mentalnom zdravlju dece i mladih iz izbegličke i migrantske populacije. Predložene mere uključuju ranu procenu potreba, jačanje saradnje između zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, obezbeđivanje prevodilaca i kulturnih medijatora, kontinuirane obuke za stručnjake i razvoj sistema koji prati kvalitet i dostupnost usluga.

Cilj je da svako dete, bez obzira na poreklo ili pravni status u našoj zemlji, ima pristup podršci koja mu je potrebna za bezbedan razvoj, oporavak i dostojanstven život.