Svako dete zaslužuje topao dom
Volonterke u Kosjeriću pomogle socijalno ugroženim seoskim porodicama
- Srpski
- English
Makovište, Donja Pološnica, Kosjerić, decembar 2025 - „Treba da što više pomažemo u ovakvim situacijama i da što više budemo prisutni i svesni svega ovoga“, najjači je utisak koji osamnaestogodišnja volonterka Nevena Sredić nosi nakon što je u kosjerićkim selima obišla deset socijalno ugrožnih porodica sa više dece.
Sa vršnjakinjom i imenjakinjom Nevenom Jakovljević svedočila je sa kojim se izazovima suočavaju Mijajlovići koji u Makovištu, u dvospratnoj nezavršenoj kući, greju samo dnevnu sobu. U njoj zimi spava četvoročlana porodica.
„Zagrevam, imamo našu šumu i ložimo i ne gasimo nikako vatru” objašnjava Milisav dok sedi pored malog dušeka koji su blizu šporeta postavili da na njemu spava šestogodišnji Vuk. „Radim po šumama, s ljudima, u šumi svaki dan znaš kako je raditi. Po njivama, sejem krompir, povrće, plastenik. Zbog njih sve, i eto. Borimo se”, nastavlja Milisav, dok sa ponosom gleda u sina i sedmogodišnju ćerku Vanju.
U seoskim domaćinstvima, u kojima su prihodi neizvesni, a grejanje zavisi od drva i struje, zima pojača svaku poteškoću u kući. Sa tim se nosi i porodica Jovanović iz obližnjeg sela Donja Pološnica. Milka i Nenad imaju osmoro dece i deveto na putu. Na drva greju malu porodičnu kuću i čine sve da da deca borave, uče i igraju se u toplom.
„Izazovno je, ali s obzirom da živimo u selu, imamo svoju šumu, tako da sečemo naša drva pa se grejemo” kaže Milka. Sama cepa drva, jer je muža posao odveo u drugi grad. I nije joj teško, kaže, jer ima za koga i zbog koga da radi. Ipak, deo kuće Jovanovići moraju da greju na struju, što opterećuje porodični budžet. „Od države kao porodica sa više dece imamo 250 kilovata električne energije besplatno. Ali kad pređemo taj neki limit od 250 kilovata, to plaćamo. Ide račun na in a 500 kilovata preko zime, znači nije tu samo grejanje, tu je i veš mašina i bojler i svašta nešto što radi na struju. Troši se preko pet, šest hiljada mesečno struje”, objašnjava Milka.
Iz deset domova koje su obišle volonterke Crvenog krsta, toplota beži kroz prozore, vrata i zidove bez izolacije. To su videle i zabeležile, al i dale savete kako da porodice uštede energiju, smanje račune i deci obezbede zdravije okruženje. One su prethodno bile na obuci u okviru zajedničkog programa „Zelena budućnost, svetliji počeci: Lokalna akcija za prava deteta i energetsku efikasnost“ koji sprovode UNICEF, UNEP i UN-Habitat, u saradnji sa Crvenim krstom. Tim programom naglašava se da se energetska tranzicija ne može posmatrati van konteksta socijalne pravde i prava svakog deteta da živi u toplom domu i zdravom okruženju.
Dve osamnaestogodišnje Kosjerićanke pokazale su im i kako male promene mogu da naprave razliku. Kako donirane LED sijalice smanjuju potrošnju, dihtung trake za prozore i vrata promaju, kako folije koje se stavljaju iza radijatroa vraćaju toplotu u domove. Ali i da kvalitetan produžni kabl sa ugrađenim sigurnosnim merama povećava bezbednost ukućana.
“Takođe smo i sa decom isto pričali, davali smo im razne savete kako oni mogu tome da doprinesu”, naglašava Nevena Jakovljević.
Deset socijalno ugroženih porodica Crveni krst Kosjerić odabrao je u saradnji sa lokalnom samoupravom i Centrom za socijalni rad.
“Tim porodicama svaka pomoć znači i njima je sve potrebno”, kaže Silvija Petrović iz Crvenog krsta Kosjerić. Zato, dodaje, planiraju da nastave podršku. “Razgovaramo sa opštinom, planiramo da pišemo projekte. Trenutno smo jedan projekat podneli velikoj lokalnoj kompaniji i nadam se da ćemo dobiti podršku”, naglašava Silvija.
A podrška koju su porodicama pružile osamnaestogodišnje volonterke, oplemenila je i njih same.
“Kada sam se uključila u sve ovo želela sam se što više upoznam sa situacijom u mom okruženju, da se što više zbližim sa tim ljudima, da pomognem koliko mogu. Mnogo mi se sviđa što je mnogo dece i što su svi složni pored situacije u kojoj se nalaze, što ima puno ljubavi”, Nevena Sredić poručuje iz doma porodice Jovanović u Donjoj Pološnici.
A Nevena Jakovljević zaključuje: “Oni koji imaju dosta i koji sve imaju, ne znaju kako neki žive. I mislim da bi svi trebalo to da vide da bi postali humaniji.”
