Kosta, mama i tata – tri superheroja

Bor - „Od samog početka sam htela da dojim, to mi je bilo jako bitno zbog značaja mleka, zbog imuniteta, zbog bebe, zbog tog povezivanja sa bebom”, tim rečima mama Valentina počinje priču o svojoj trudnoći, porođaju, istrajavanju u dojenju i prvim mesecima odrastanja malog Koste.

Kosta sada ima sedam meseci. Razigrana beba, zainteresovana za igru sa mamom i tatom. Odrasta u Boru, a okružuju ga brojne igračke i srećni roditelji.

Ali od 27. nedelje Valentinine trudnoće, za nju i njenog supruga Marka počeo je izazovan period. Zbog gestacijskog dijabetesa i skraćenog grlića materice, trudnoća joj je bila rizična. U porodilištu u Beogradu  su nastojali da se beba što više približi terminu porođaja. Ipak, 

porođaj je usledio u 32. nedelji. Srećom i uz pomoć lekara i medicinskog osoblja, Kosta je, iako prevremeno rođen, bio zdrava beba.

„Naš prvi kontakt bio je čim sam se porodila, samo sam ga videla, doktorka je rekla evo vidi beba je dobro, zdrava je i, samo sam pipnula bebu i morao je da ide dalje kod pedijatra, da on nastavi sa bebom šta treba”, priseća se Valentina Miloševski: „Sledeći put, pošto sam ostala još nekoliko dana u bolnici, on je bio u inkubatoru, nismo imali kontakt, samo su mi dozvolili na izlazu da malo pipnem bebu, zato što izlazim, pa ćemo duže da budemo odvojeni.”

Naredna 34 dana, Kosta je bio odvojen od mame i tate. Usled pandemije kovida, nikakav kontakt sa bebom nije bio moguć. Nisu mogli čak ni da dostave majčino mleko. Ali Valentina nije odustala od namere da doji.

“Onda sam krenula sa izmlazavanjem, da probam da održim mleko, koliko mogu usled stresa, trudila sam se da spavam koliko mogu, da jedem redovno, da se hranim što zdravije.”

Za Kostine roditelje, bio je to period neizvesnosti. Mamu Valentinu održavala je jedna misao i aktivnost, i ona bi bila izazovnija da nije imala bezrezervnu podršku Kostinog tate.

„Valentina je zauzela taj stav da održi mleko kad Kosta dođe, da nastavi da doji, da kad dođe da može da pije njeno mleko i da tako odrasta. Bio sam joj podrška u tom periodu, kad je bio odvojen da mleko održi,“ priča Marko Brašanac. „Tako da se ona tih mesec dana redovno izmlazavala, da bi nastavila da ga doji. To je bilo stresno za nju, izmlazavala se na svaka tri sata, meni je bilo stresno gledajući nju, jer dete nije pored nas. Kupovali smo kese za čuvanje, zamrzavali mleko da mu dajemo, ako nestane, ali srećom uspela je, uspeli smo i taj period je sada iza nas.“

Osim na supruga i svoje bližnje, Valentina je imala još jedan važan oslonac. Još dok je bila trudna, u život Kostinih roditelja ušla je patronažna sestra Snežana.

Mama Valentina ističe da joj je najvažnije bilo da patronažnu sestru uvek može da pozove i pita za savet. I tokom duga 34 dana razdvojenosti od bebe, ali i kada je Kosta došao kući.

„Ja sam sa Snežanom imala otvoren odnos, da je pitam, bilo šta, bilo koju nedoumicu da sam imala. Nakon dolaska iz Beograda, ja sam prvo pozvala nju,  i ona je došla i rekla  ‘ako treba dolaziću svaki dan’“, kaže mama Valentina.

Kostini roditelji bili su jedan drugom najveća podrška.

„Bio je tu uz mene. Sve smo to zajedno prolazili u tom periodu, sve što je mogao da meni olakša“, objašnjava Valentina, dok Marko dodaje: „Pružao sam joj podršku, tako što sam uvek bio tu, završavao sve osnovne obaveze, i pružao maksimalnu podršku da će sve biti u redu sa bebom iako je došlo do prevremenog porođaja.“

Ali kada je Kosta već bio kod kuće, tri meseca nakon rođenja, usledio je novi izazov. Bili su kovid pozitivni. Srećom, sa blažim simptomima. Sa patronažnom sestrom Snežanom bili su u stalnom kontaktu. Dobijali su neophodne savete putem Teleworkinga, video poziva.

„Imamo platformu zahvaljujući programu Razigrano roditeljstvo i materijal koji smo dali trudnicama gde jasno stoji da mogu da doje i da dojenje je sasvim ok i u to doba“, objašnjava patronažna sestra.

„Nisam imala upalu pluća, nisam pila antibiotike, sve vreme sam mogla da ga dojim. Njemu je bilo sve vreme dobro i on je stekao imunitet preko mene”, kaže Valentina.

„Svaka patronažna sestra ostvari kontakt sa roditeljima, ostavi im svoj broj telefona da mogu da pozovu kad god im je potrebna pomoć. Ali ključno je poverenje, poverenje mora da se stekne. I kod ove i svake druge porodice, poverenje sam ostvarila svojom dostupnočću i savetima“, objašnjava Snežana. „Valentina je stvarno mama heroj. Bila je odvojena od bebe, a uspela je da održi mleko. Bili su kovid pozitivni i cela situacija sa kovidom nije uopšte bila naivna, ali je ona imala toliku želju, toliku volju da doji svoju bebu da je stvarno nastavila i održala mleko i doji svoju bebu  i dan danas“ .

Kosta sada ima i nemlečne obroke, obožava šetnje i jedva čeka da se tata vrati sa posla, jer onda slede priče i pesme, koje tata piše samo za njega.

„Učestvujem u svim segmentima njegovog odstanja, čuvanja, počev od presvlačenja do uspavljivanja. Sve više se igramo i čitamo, slikovnice, knjige za njegov uzrast“, priča tata Marko, a mama dodaje: „Sada je i tati i Kosti i meni baš lepo“.  

Tokom COVID-19 pandemije, na osnovu stručnih preporuka UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije, izrađeno je „Nacionalno Uputstvo za negu i ishranu novorođenčeta majki koje imaju sumnjivu ili potvrđenu infekciju COVID-19 u bolničkoj ili kućnoj izolaciji“, a ubrzo nakon toga i „Smernice“ i „Procedura za patronažne posete tokom COVID pandemije“. U okviru programa „Ublažavanje socijalno-ekonomskog uticaja COVID-19 na decu na zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji je dobio sredstva od Evropske unije  kroz Generalni direktorat Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju (DG NEAR),  za patronažne sestre su organizovane sesije učenja, kontinuirana supervizija i  onlajn razmena iskustava. Na taj način je ojačan kvalitet savetovanja na daljinu,  takozvani „Teleworking“, koje pružaju 143 patronažne sestre iz 18 centara primarne zdravstvene zaštite u zemlji.