Druga šansa vodi Uroša u svetliju budućnost

Program „Druga šansa” ima za cilj da se deca vrate na pravi put tako što ih umesto ulaženja u postupak pred pravosudnim organima usmerava ka rešenjima u okviru lokalne zajednice.

Guy De Launey
Ivan i Uroš igraju košarku
UNICEF Srbija/2016/Shubuckl

13 April 2016

Uroš Savkovic je u duelu jedan na jedan sa Ivanom Đorđevićem. Saginju se, vrdaju jedan drugom i lažiraju napade po betonskom košarkaškom terenu, boreći se za loptu.

Sa svojih 18 godina, Uroš ima mladost na svojoj strani. Ali, Ivan iza sebe ima iskustvo, te ležerno parira svom protivniku – koš za koš.

To stvara jasan uvid u odnose izmedu njih dvojice. Igraju u Centru za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica” u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, gde Ivan radi kao specijalni pedagog, a Uroš je jedan od njegovih šticenika.

 

Vaspitni nalog

Do njihovog prvog susreta je došlo zahvaljujući pravosudnim organima.

Umesto pokretanja postupka protiv Uroša, a zbog krivičnog dela krađe, sudija za maloletnike je odredio vaspitni nalog – obavezno redovno pohađanje škole i posete Centru svake nedelje.

Mladi igrač priznaje da u početku ni najmanje nije bio oduševljen ovom šansom.

„U početku nisam imao nikakvu želju da promenim svoje ponašanje, nisam želeo čak ni da dođem ovamo”, kaže Uroš.

Link ka videu
UNICEF Srbija

Druga šansa

Ivan i ostali zaposleni u Centru se često suočavaju sa ovakvim opiranjem.

Sudija i tužilac za maloletnike su ove godine uputili na desetine maloletnih prestupnika u ovaj Centar, u okviru programa „Druga šansa”.

Ovaj program je deo jednog šireg, trogodišnjeg projekta za unapređenje prava deteta kroz jačanje sistema pravosuđa i sistema socijalne zaštite, koji sprovodi UNICEF u partnerstvu sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, zahvaljujući finansijskim sredstvima koje je obezbedila Evropska unija.

Program „Druga šansa” ima za cilj da se deca vrate na pravi put tako što ih umesto ulaženja u postupak pred pravosudnim organima usmerava ka rešenjima u okviru lokalne zajednice koja bi mogla unaprediti njihove dugoročne perspektive.

Umesto zakazivanja datuma za dolazak na sud, pravosudni organi mogu prepisati drugačiji – konstruktivniji – lek. Vaspitni nalozi najčešće uključuju društveno koristan rad, redovno pohadanje škole i savetovanje – ili objedinjavanje sva tri vaspitna naloga.

 

Savetovanje

U Centru „Kneginja Ljubica”, Ivan i njegove kolege i koleginice drže grupna i pojedinačna savetovanja. Međutim, deca koja su upućena ovamo takođe mogu da učestvuju u raznim aktivnostima, kao što su sport, umetnost i kuvanje.

„Primetili smo da se raspoloženje dece stabilizovalo – češće se smeju”, kaže Ivan.

„Kasnije pokušavamo da ih motivišemo – da budu dobri u školi, da poboljšaju porodične odnose i uspostave dvosmernu komunikaciju. UNICEF je prepoznao značaj vaspitnih naloga u resocijalizaciji dece koja su u sukobu sa zakonom ili one koja imaju probleme u ponašanju.”

 

Maloletni učinioci krivičnih dela

Predstavnici pravosudnih organa u Kragujevcu dele entuzijazam pedagoga Centra u vezi sa projektom „Druga šansa”.

Ne samo da je smanjen broj maloletnih učinilaca krivičnih dela koji ulaze u sudski postupak, već prvi rezultati ukazuju na to da je malo verovatno da će se učinioci kojima je određen vaspitni nalog, i na taj način su uključeni u sprovođenje ovog projekta, u budućnosti naći sa pogrešne strane zakona.

„Program je odličan,” kaže Nenad Jovanović, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

„Ovo je prilika da deca preispitaju svoje ponašanje. Deca koja ucestvuju u ovom projektu nikada više ne ponove krivicno delo, cak ni najmanji incident”.

 

Prilika za iskupljenje

Predstavnici pravosudnih organa i zaposleni u centrima za socijalni rad se slažu da je rad sa maloletnim učiniocima van sudskog postupka presudno ako očekujemo da se razviju u produktivne članove društva.

Projekat „Druga šansa” i primena vaspitnih naloga pružaju priliku za rad na sebi i postizanje željene promene, koja im ranije nije bila dostupna.

„Deca dobijaju drugu šansu da shvate da je ono što su uradili pogrešno”, kaže Nenad Jovanović.

„Ovim putem izbegavaju sudske postupke i prateće negativne posledice na njihovo psihičko zdravlje. Shvate gde su pogrešili i kako da isprave svoje ponašanje i da se preusmere u budućnosti.”

 

Preobraženi

Ivan tvrdi da su se mnoga deca upućena u Centar „Kneginja Ljubica” preobrazila ovim iskustvom.

Savetovanje pruža deci priliku da razmisle o tome kako da promene svoje ponašanje, dok im sportski i kreativni programi omogućuju da sarađuju sa drugima i otkriju ono najbolje u sebi.

„Neka deca su želela da ucestvuju u lokalnom fudbalskom turniru kao ekipa koja bi predstavljala Centar. Pokazali su sve dobre osobine koje pokušavamo da im prenesemo – kao što su fer igra i lepo ponašanje. Izgubili su sve utakmice, ali su se predstavili na najbolji mogući način,” kaže Ivan, ponosno se osmehujuci.

 

Stabilizirajući faktor

Specijalni pedagog takođe naglašava da porodice maloletnih učinilaca igraju ključnu ulogu, ne samo svojim prisustvom na savetovanjima, već radeći na tome da postanu stabilizirajući faktor.

 

Završetak srednje škole

Što se Uroša tiče, on je prebrodio svoje prvobitno opiranje i ispunio odredbe svog vaspitnog naloga, ne samo redovnim pohađanjem škole, vec i uspešnom maturom. Kaže da su njegove nedeljne posete Centru bile presudne.

„Cela atmosfera ovde je veoma prijatna – podstiču nas da uradimo nešto sa svojim životima, da damo sve od sebe – a to je najvažnije.”

 

Radikalna promena

Uroš i dalje provodi vreme u Centru, iako ga vaspitni nalog više ne obavezuje na takve posete.

Kaže da se „dogodilo nešto u njegovoj glavi” što je radikalno promenilo njegov pogled na svet – od mrzovoljnog dečaka, koji se nije osećao kao pripadnik društva, do mladića koji želi da uspe – za tu promenu odaje priznanje svom mentoru Ivanu.

„Video sam kako neko ko mi nije nikakav rod toliko brine o meni – želeli su da se promenim i uspem. Od tog trenutka sam promenio svoje ponašanje – prosto se promenilo nešto u mojoj glavi.”

 

Budućnost

Dok se Uroš i Ivan spremaju da nastave svoj košarkaški okršaj, misli se okreću ka budućnosti – i mladić daje, možda, najlepši kompliment svom mentoru.

„Voleo bih da budem specijalni pedagog i nadam se da ću ostvariti taj cilj u narednim godinama,” kaže Uroš.

„Da li postoji nešto čega se plašiš?” pita Ivan.

„Sada nemam nikakve strahove,” odgovara Uroš uz osmeh.