Preporuke konferencije "Ne ostavljajte nas za kasnije"

Konferencija „Podrška mentalnom zdravlju i psihosocijalnom blagostanju dece, adolescenata i mladih u Srbiji“ bila je domaćin zvaničnog potpisivanja Memoranduma o saradnji između 6 ministarstava: Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Srbije. Konferencija je okupila domaće i međunarodne stručnjake i stručnjakinje iz različitih oblasti, profesionalce iz četiri resora, donosioce odluka, zaposlene u zdravstvenim institucijama, školama, institucijama socijalne zaštite i organizacijama civilnog društva da bi razmenili najnovija saznanja i diskutovali o izazovima i najboljim praksama. Pored potpisivanja Memoranduma o saradnji, koji je definisao sektorske uloge i odgovornosti, ključne preporuke su pažljivo razmatrane i adresirane:

1. Podržavanje razvoja usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške usmerenih na decu, adolescente, mlade i negovatelje. Memorandum o saradnji (MOS) promoviše pozitivno mentalno zdravlje i blagostanje kao celovitu, doživotnu brigu koja utiče na svaki sektor razvoja. Vlada treba da obezbedi da usluge za decu i roditelje počnu rano u detinjstvu i traju kroz adolescenciju. Prioritet je rano otkrivanje rizika i nevolja u detinjstvu, uz brze intervencije. Osiguravanje mentalnog zdravlja roditelja i negovatelja trebalo bi da bude preduslov.
2. Obezbediti punu primenu MOS-a osnivanjem Nacionalne multisektorske radne grupe i razvojem Multisektorskog akcionog plana za primenu memoranduma. Vlada treba da formira ili ojača nacionalnu multisektorsku radnu grupu ili koordinacionu strukturu odgovornu za mentalno zdravlje i blagostanje dece i adolescenata. Ova tela treba da koordiniraju planiranje i sprovođenje dogovorenog MOS-a kroz multisektorski akcioni plan, obezbeđujući usklađen pristup zaštiti mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške. Na nacionalnom nivou, MOS bi trebalo da prati razvoj multisektorskog akcionog plana za sprovođenje istog, uključujući međusektorske pokazatelje praćenja radi podsticanja saradnje između različitih sektora.
3. Povećati i obezbediti alokaciju resursa za sveobuhvatnu primenu MOS-a na svim nivoima. Vlada mora garantovati alokaciju dovoljnih javnih i drugih resursa za usluge zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i adolescente u svim relevantnim sektorima i obezbedi efikasnu potrošnju. Prioritet treba da bude zajedničko prikupljanje sredstava sa ključnim partnerima za razvoj. Na lokalnom nivou, lokalnim vlastima treba pomoći u uspostavljanju ili jačanju prioriteta mentalnog zdravlja, podizanju svesti o potrebama dece i adolescenata u vezi sa njihovim mentalnim zdravljem i blagostanjem, te podržati razvoj lokalnih multisektorskih planova za sprovođenje, alokaciju resursa i koordinaciju, posebno tokom kriza.
4. Podržati pružanje i pristup uslugama mentalnog zdravlja zasnovanim na podacima, standardima i resursima. Relevantna ministarstva treba da omoguće potpunu integraciju usluga zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i adolescente u primarni sistem zaštite i kao sastavni deo usluga u zajednici za decu, adolescente i njihove porodice na osnovu minimalnog paketa usluga u oblasti mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške. To uključuje ponovno aktiviranje savetovališta na primarnom nivou zdravstvene zaštite, integraciju usluga u škole i socijalne službe te primenu zajedničkih pristupa za zaštitu dece i podršku porodicama. Vlada, uz podršku profesionalnih udruženja, obrazovnih institucija i razvojnih partnera, mora osigurati jačanje kapaciteta multisektorskog kadra za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku u oblastima obrazovanja, zdravstva, omladine i socijalne zaštite, putem obuka pre i tokom rada koje u potpunosti uzimaju u obzir potrebe dece i adolescenata.
5. Ojačati sisteme za praćenje i prikupljanje podataka, i obezbediti dodatna istraživanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške. Vlada, u konsultaciji sa akademskim i razvojnim partnerima, treba unaprediti prikupljanje, korišćenje i dostupnost podataka na nacionalnom i lokalnom nivou. Ovo uključuje mehanizme za prikupljanje podataka i praćenje i evaluaciju kako bi se identifikovale potrebe za mentalnim zdravljem, podržalo planiranje i implementaciju, pratio napredak i usklađivali indikatori koji se odnose na decu i adolescente preko svih sektora. Identifikovati prepreke i preference za ugrožene grupe, posebno za decu i adolescente van škole i osobe sa invaliditetom, kako bi se obezbedilo da usluge budu dostupnije tim grupama.
6. Povećanje svesti o mentalnom zdravlju i izazovima vezanim za mentalno zdravlje radi prevazilaženja stigmatizacije i diskriminacije i unapređenja pismenosti u oblasti zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške. Vlada, u koordinaciji sa svim relevantnim akterima i medijima, treba da sprovede ciljane aktivnosti podizanja svesti na nivou zajednice koje se bore protiv stigme, diskriminacije i zloupotrebe povezane sa mentalnim zdravljem, i promovišu traženje pomoći. Ovaj pristup ima za cilj da mobilizuje zajednice da preduzmu pozitivne korake pružanjem jasnih informacija o potrebama dece i kako ih ispuniti.

Ove preporuke su od suštinskog značaja za unapređenje mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške deci i adolescentima u Srbiji, fokusirajući se na rano intervenisanje, alokaciju resursa, saradnju i sveobuhvatno planiranje. Ove preporuke takođe se oslanjanju i na preporuke mladih koje su predstavljene u uvodnom delu.

Predkonferencijski događaj za mlade uključio je više od 40 mladih iz cele Srbije, sa osnovnim ciljem prikupljanja informacija, formulisanja preporuka i razmene znanja i deljenja najboljih praksi. Ove preporuke, proizašle iz perspektive mladih učesnika, kasnije su predstavljene tokom konferencije:

• Važno je da svi koji rade sa mladima znaju kako da prepoznaju i pomognu kad neko od nas ima neke poteškoće. Važni su psiholozi i pedagozi - ali oni nisu dovoljni. Zato je bitno da nastavnici dobiju dodatne obuke i resurse da bi bolje razumeli naše probleme i znali kako da nam pomognu. Takođe, smatramo da bi škole trebalo da nas uče kako da se brinemo o sebi, razumemo svoje emocije i gde da potražimo pomoć kada nam treba, odnosno da ove teme postanu obavezni deo nastavnog plana i programa.
• Želimo da znamo gde da potražimo pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem. Važno je da znamo ko su stručnjaci u našem okruženju koji mogu da nam pomognu. Predlažemo da se zdravstvene usluge učine dostupnijim mladima i da postoji siguran prostor za mlade sa stručnjacima kojima mladi mogu da se obrate.
• Mladima u sistemu socijalne zaštite, posebno mladima u hraniteljskim porodicama, je potrebna dodatna podrška jer se suočavaju sa specifičnim izazovima. Predlažemo da im se obezbede obavezne usluge savetovanja i podrške.
• Vrlo često zaboravljamo da svaka generacija ima svoj jezik, ima svoje potrebe i svoje izazove, zato se ponekad ne razumemo. Predlažemo da se iskoriste postojeći, ali i razviju novi mehanizmi koji će osigurati da mladi budu uključeni u kreiranje usluga koje se odnose na mentalno zdravlje, jer možemo bolje da razumemo svoje vršnjake.
• Predlažemo da postoji organizovan, kontinuiran sistem vršnjačke podrške na oflajn i onlajn nivou, koji neguju poverenje, anonimnost i usmerenost ka mladima. Vršnjaci su prva adresa kada postoji izazov, zato je važno da izgradimo kvalitetan sistem vršnjačke podrške.
• Mnogi od nas se plaše da pričaju o svojim problemima i da potraže pomoć. Predlažemo da se uspostavi edukacija o mentalnom zdravlju, koja bi potekla od nas mladih i stručnjaka. Treba da naučimo roditelje, medije i druge mlade kako da razgovaraju o ovim stvarima bez osude.