Koliko često treba hraniti bebu?

Koliko često treba hraniti bebu? Odgovor je, kažu stručnjaci za dojenje i istraživači, vrlo jednostavan: novorođenče treba hraniti kada god pokazuje znakove gladi – i to, obično, najmanje na svaka dva do tri sata – kako danju, tako i noću. 

To se zove „responzivno hranjenje“ (ili „hranjenje na zahtev“) koje bebi znači mnogo više od neophodne ishrane i hidratacije. Za majke koje doje, to je takođe najbolji način da istraju u dojenju onoliko koliko one to žele. Pokušaj da se „produže“ intervali između podoja, hranjenje prema utvrđenom rasporedu ili smanjivanje broja noćnih podoja mogu dovesti do slabijeg napredovanja bebe, smanjenja količine mleka, pa čak i do prestanka dojenja. 

Čak je i za bebe koje se hrane na flašicu, hranjenje na zahtev, prateći signale gladi, a ne satnicu, jednako važno, kažu stručnjaci. „Bebe se rađaju kao veoma nezrela bića”, kaže Rafael Peres-Eskamilja, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl i vodeći istraživač u oblasti ishrane odojčadi, sa više od 400 naučnih radova o dojenju. „One moraju da nauče kako da se hrane i da razumeju šta im izaziva nelagodu.” 

„Ovo je izuzetno važno za ostatak njihovog života, jer tako uče kako da samostalno regulišu unos hrane u budućnosti… i da prepoznaju kada su gladne, a kada nisu.” 

Responzivno hranjenje, na bebin zahtev, može delovati kao izazov bez odgovarajuće podrške. Zato UNICEF zagovara da vlade, društva i sistemi pruže više podrške kako bi žene koje žele da doje,  mogle i da doje – na primer, kroz veća ulaganja u programe podrške dojenju, sprovođenje politika kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo i pauze za dojenje, i savetodavnu podršku u dojenju u okviru redovne zdravstvene zaštite. 

Ako odlučite da dojite, evo šta istraživanja pokazuju da potrebno da biste osigurali uspešan početak dojenja i istrajali u tome. 

Zašto se bebe tako često hrane 

I majčino mleko i savremene mlečne formule sadrže puno šećera, a malo masti. To znači da bebe veoma brzo vare mleko. Bebe, takođe, imaju veoma male želuce – mogu u jednom navratu da prime samo oko 20 ml, što je otprilike četiri kašičice tečnosti – pa zato brzo ponovo ogladne (i ožedne). 

Neki istraživači, na osnovu fiziologije beba, procenjuju da bi one trebalo da se hrane najmanje na svakih sat vremena.  

Međutim, važno je napomenuti da će vrlo mali broj beba spontano tražiti podoj u pravilnim vremenskim intervalima. Može da se desi da posle podoja ne jedu naredna tri sata, a zatim da u narednom satu traže da jedu tri puta. Prema mišljenju stručnjaka, ovo je potpuno normalno i ne ukazuje na bilo kakav problem. 

Koliko često treba da dojite bebu? 

Za majke koje doje, postoji mnogo razloga da doje često: dojenje funkcioniše po principu potražnje i ponude – „naručivanje” više mleka je direktno povezano sa proizvodnjom hormona prolaktina. 

Tokom dojenja, nivo prolaktina kod majke raste. Međutim, najviši nivo prolaktina javlja se otprilike 30 minuta nakon što beba počne da sisa. Ovo povećanje se ne odnosi na trenutno hranjenje, već predstavlja „zahtev” za proizvodnju mleka za sledeći podoj. 

Zapravo, nivoi prolaktina rastu samo dok se beba aktivno doji. Kada se beba skine sa dojke, nivo majčinog prolaktina ponovo opada. 

Ovaj proces počinje odmah nakon porođaja. Kontakt bebe i dojke je ono što pokreće stvaranje mleka kod majke. 

„Što češće se beba stavlja na dojku, brže rastu nivoi prolaktina“, kaže Helen Bol, direktorka Centra za odojčad i spavanje u Daramu, istraživačica koja proučava dojenje i san novorođenčadi, i članica uredničkog odbora časopisa „Journal of Human Lactation”. „Kada prolaktin dostigne određeni prag, tada počinje proizvodnja mleka.” 

U narednim nedeljama, ovaj proces stvara receptore za prolaktin koji pomažu da se očuva kontinuitet proizvodnje mleka. 

To je možda i razlog zašto neke majke oko šeste do osme nedelje misle da nemaju dovoljno mleka, kaže istraživačica Bol. „Sumnjam da to često ima veze sa time što beba nije dovoljno često sisala tokom tih prvih šest nedelja”, dodaje ona. 

Da li treba hraniti bebu noću? 

Da. „Zapravo, dojenje je još važnije noću – jer tada telo proizvodi više prolaktina“, objašnjava stručnjakinja. 

To je verovatno jedan od razloga zašto se pokazalo da metode za uspostavljanje ritma spavanja kod beba mlađih od šest meseci, a koje podstiču bebe da „prespavaju noć” bez buđenja za hranjenje, osim što uglavnom nisu efikasne, mogu da povećaju rizik od prekida dojenja. 

Nakon šestog meseca života, savetuje se uvođenje čvrste hrane. Međutim, stručnjaci za laktaciju naglašavaju da to ne znači da treba odmah prestati sa noćnim podojima. Mnoge čvrste namirnice koje se daju bebama u tom periodu imaju manje kalorija i hranljivih sastojaka nego majčino mleko. 

Takođe, ako je majka tokom dana odvojena od bebe, mnoge bebe tada pokušavaju da nadoknade vreme tako što se češće hrane noću, objašnjava Bol. Ti dodatni podoji pomažu da se očuva kontinuitet proizvodnje mleka. 

Da li treba da pokušate da „produžite” intervale između podoja? 

Ne, ne treba da pokušavate da produžite intervale između hranjenja. 

Ukoliko ne postoje problemi sa prekomernim dobijanjem na težini ili neki drugi zdravstveni razlog, nema potrebe za brigom ako beba prirodno u nekom trenutku počne da sisa ređe – naročito ako ima više od nekoliko nedelja. 

Ali, ni to ne treba podsticati i ohrabrivati. 

Za početak, ne postoji nikakva korist od toga. Iako je rašireno verovanje da veći razmaci između podoja pomažu da se dojke „napune”, da mleko bude „masnije”, ili da je potrebno čekati da bi beba imala „kompletan“ podoj – radi se o zabludama. 

„Dojka nikad nije potpuno prazna“, kaže Olivija Hinč, međunarodno sertifikovana savetnica za dojenje (sa IBCLC sertifikatom) i babica iz Velike Britanije. „U dojci uvek ostaje oko 30% mleka. To vam je kao aparat za led – jedna količina leda izlazi, nova se stvara… to nije sistem koji se pali ili gasi na dugme, već se radi o sistemu koji neprekidno radi.” 

Dojke same regulišu proizvodnju mleka: što se češće prazne, to se brže ponovo pune. A kada se pune češće, to novo mleko ima više masti – dakle, upravo suprotno od mita da treba praviti duže pauze između podoja. 

Pored toga što pokušaj da se intervali između podoja veštački produže ne donosi nikakve koristi, on može biti rizičan. Budući da dojke proizvode mleko kada se prazne, ređe pražnjenje šalje telu signal da mleko nije potrebno, što može dovesti do smanjenja proizvodnje mleka. 

Koliko dugo treba da traje podoj kod novorođenčeta?  

Svaka beba je drugačija. Među bebama postoje razlike u obliku tela, veličini i metabolizmu. To znači da svaka beba ima svoje jedinstvene potrebe za hranjenjem – ne samo u pogledu učestalosti hranjenja nego i u pogledu trajanja hranjenja. 

Neke bebe su efikasnije u izvlačenju mleka – bilo iz dojke ili flašice – od drugih. „Neke će imati više poteškoća i zbog toga će želeti da sisaju češće, jer ne uspevaju da izvuku dovoljno mleka pri svakom podoju”, objašnjava Helen Bol. „A neke će biti veoma efikasne i izvući veliku količinu mleka za kratko vreme.” 

Zbog toga često hranjenje, kao i hranjenje koje traje dugo ili kratko, nije znak da beba ne dobija dovoljno mleka. 

Iz istog razloga je netačno verovanje da beba mora biti na dojci 20 ili 30 minuta da bi se „dovoljno najela”. Jedini način da saznate da li je beba sita jeste da čitate bebine signale i znake sitosti. 

Dakle… koliko često beba treba da se hrani? 

Zbog velikih razlika među bebama i važnosti hranjenja na zahtev, prateći signale gladi, teško je precizno reći koliko puta beba treba da se hrani. 

„Dvanaest puta dnevno na početku nije ništa neuobičajeno“, kaže Rafael Peres-Eskamilja. „Kasnije to može da se svede na oko sedam puta dnevno. A kada se uvede mešovita ishrana, broj podoja obično opada.” 

Ali, neke bebe će se hraniti češće, a neke ređe. 

Pritom sve bebe prolaze kroz faze tzv. klaster dojenja – period kada bebe imaju potrebu za učestalim dojenjem, više nego inače, ponekad čak svakih nekoliko minuta, i to često uoči ili tokom naglog rasta. To dodatno otežava procenu „prosečnog” broja potrebnih dnevnih podoja. 

„Možemo govoriti o proseku, ali prosek uvek skriva ogromne razlike”, kaže Helen Bol. „Zato je zaista teško odrediti broj.” 

Umesto brojanja podoja, Helen i drugi stručnjaci za dojenje preporučuju da osluškujete bebu – i da, ako dojite, osluškujete i svoje telo. Vaše dojke će vam često dati signal da je vreme za podoj (npr. peckanje ili žmarci). 

Učestalo hranjenje samo po sebi nije automatski znak problema, ali, ako je praćeno simptomima kao što su bolne bradavice, prepunjene dojke, ili ako sumnjate na probleme kao što je skraćeni jezični frenulum, bilo bi dobro da se javite sertifikovanom savetniku ili savetnici za dojenje. 

Takođe, neke bebe mogu biti vrlo pospane – naročito ako su tokom porođaja bile izložene lekovima ili su primale lekove. U takvim slučajevima važno je voditi računa da se beba hrani bar na svaka dva do tri sata, i da se pažljivo prati broj pelena i dobijanje na težini. 

Nakon prvih nekoliko dana ili nedelja, ako beba dobro napreduje, i ako se sama ne budi noću na svaka 2 do 3 sata, obično nije potrebno buditi je, ali se uvek o tome treba konsultovati sa zdravstvenim radnikom. 

„Uvek, bez izuzetka, bebin rast i razvoj treba da prati kvalifikovani zdravstveni radnik”, kaže Peres-Eskamilja. 
Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa ishranom vaše bebe, obratite se sertifikovanom savetniku ili savetnici za dojenje. 

U UNICEF-u znamo da dojenje može biti izazovno. Verujemo da je uz podršku dojenje moguće. Zato se zalažemo da vlade, društva i sistemi pruže više podrške ženama koje žele da doje, kako bi mogle da doje – na primer, kroz ulaganja u programe podrške dojenju, sprovođenje politika kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo i pauze za dojenje, i savetodavnu podršku u dojenju u okviru redovne zdravstvene zaštite.