Kako da brineš o svom mentalnom zdravlju?

Mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko zdravlje. Rekli biste bliskoj osobi da ste uganuli skočni zglob ili da imate glavobolju, zar ne?

Niko ne bi trebalo da se sam nosi sa izazovima mentalnog zdravlja a previše dece i mladih to još uvek radi. Zajedno možemo promeniti to, a promena počinje jednim trenutkom, jednim razgovorom, jednim pitanjem.

Pitali smo 10 mladih osoba iz Srbije da li im je okej da pričaju o svojim osećanjima i izazovima sa kjima se susreću. #IzMogUgla Pogledajte njihove odgovore.

S obzirom na značaj mentalnog zdravlja kao problema u porastu koji je značajan i za roditelje i za mlade, i sve veću svest UNICEF-a o tome na globalnom nivou, glavni ciljevi UNICEF-a u Srbiji su osiguranje prisustva i dostupnosti usluga za mentalno zdravlje prilagođenih mladima, kontinuirano obrazovanje stručnjaka iz različitih sektora i smanjenje stigme. Imajući u vidu trenutni nedostatak usluga za mentalno zdravlje prilagođenih mladima na nacionalnom i lokalnom nivou, nedostatak relevantnih podataka i mehanizama za njihovo prikupljanje, kao i visok nivo stigmatizacije teškoća sa mentalnim zdravljem u srpskom društvu, UNICEF u Srbiji nastoji ne samo da razvije takve usluge i omogući mladima da potraže pomoć putem jasnih i sveobuhvatnih mehanizama, već i da podigne opštu svest i podstakne traženje pomoći kod adolescenata i mladih; stoga je zagovaranje izuzetno važno za dobijanje široke podrške.

Šta je problem?

• Mnogi adolescenti se suočavaju sa sličnim psihološkim problemima jer se adolescencija obično smatra teškim periodom u emocionalnom pogledu.
• Mentalno zdravlje se često ne smatra temom za razgovor, a postoji i značajna društvena stigma vezana za traženje stručne pomoći.
• Negativna iskustva, poput porodičnih sukoba ili vršnjačkog zlostavljanja u školi, štetno utiču na kognitivni i emocionalni razvoj i doprinose ukupnom porastu lošeg mentalnog zdravlja.
• Zbog nedovoljno razvijenih usluga za mentalno zdravlje i društvene stigme, mnogi adolescenti ne dobijaju potrebnu psihološku podršku ili pomoć; oni koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem ne dobijaju dijagnozu i lečenje.
• Oni koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem osećaju stres, anksioznost i nemaju motivaciju, što sve zajedno dovodi do lošijeg učinka u školi ili na fakultetu i dovodi ih u rizik od preranog napuštanja školovanja, upuštanja u rizična ponašanja, kao što su zloupotreba psihoaktivnih supstanci i rizični seksualni odnosi.
• Ako se ne prepoznaju u ranoj fazi, manje psihološke poteškoće se mogu razviti u probleme sa mentalnim zdravljem koji utiču na sve oblasti života.
• Pandemija COVID-19 je pogoršala situaciju jer su obustavljene mnoge stvari na koje se tinejdžeri oslanjaju za emocionalnu stabilnost i rast, poput društvenih aktivnosti, sporta, normalnog školovanja, izlazaka na sastanke i još mnogih drugih.

UNICEF u Srbiji je pokrenuo kampanju #IzMogUgla, posvećenu mentalnom zdravlju mladih i nastoji da razvije usluge, koje će omogućiti mladima da potraže pomoć putem jasnih i sveobuhvatnih mehanizama, kao i da kod ove populacije podigne opštu svest i podstakne traženje pomoći.

Traženje pomoći je znak snage – pokazuje samosvest i hrabrost da se traži podrška u teškim vremenima. Dobijanje prave profesionalne podrške i izlečenje postaje lakše kada se sa nekim podeli.

Kontakt sa najbližima, bilo da se radi i prijateljima ili porodici, odličan je način da ih ohrabrite da podele sa vama ukoliko se suočavaju sa bilo kakvim poteškoćama i da im date do znanja da ste tu da ih saslušate.

Često može biti teško znati šta da kažete, pitate ili uradite kada ste zabrinuti za nekoga ko vam je blizak ili osećate da se možda bori ili se oseća izolovano. Možete početi tako što ćete im dati do znanja da ste razmišljali o njima.

Ako ste zabrinuti za nekoga, nemojte se plašiti da razgovarate sa odraslom osobom ili profesionalcem.

Teško je pomoći nekome samostalno, ali biti dobar prijatelj je odličan početak.

Pokretanje razgovora je dobar prvi korak. Nekoliko jednostavnih reči ohrabrenja može pomoći vašim voljenima da se osećaju prijatno da se otvore i zatraže pomoć ako im je potrebna. Sjajan način da to uradite je da ih podsetite da ste tu ste za njih, bez obzira na sve, i da ćete im pomoći na način koji im odgovara.

Ukoliko ti zatreba, linije na kojima možeš potražiti stručnu pomoć su:

• Centar Srce za prevenciju samoubistva, broj je besplatan i dostupan svakog dana od 14 do 23 0800 300 303
• NADEL Nacionalna dečja linija 116 111
• NADEL Linija za roditelje 0800 007 000 broj je besplatan i dostupan svakog dana 16-22 sata
• Klinika dr Laza Lazarević Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800309 309 -opcija 3
• Klinika dr Laza Lazarevič Nacionalna linija za prevenciju samoubistva 0800309 309 – opcija 1
• SOS ženski centar 021 422 740 broj je besplatan i dostupan svakog dana 17-21 sat