Znanjem o vazduhu dišemo dublje

Raška, april 2023 - Na jugozapadu Srbije, u centru grada Raške, nedaleko od pešačke zone nalazi se istoimena osnovna škola. U prohladnim podnevnim satima, malo pešaka prolazi pored nje. Daleko je više automobila. 

Đaci koji idu u starije razrede Osnovne škole Raška, od nedavno su kroz istraživanje otkrili odgovor zbog čega imaju neprijatan osećaj u grlu dok trče po hladnom vremenu. 

Dvanaestogodišnji Simon Ćirković voli da igra fudbal. Kaže da nije isto kada za loptom trči leti i zimi. I veruje da za nelagodnost koju oseća nije razlog hladan vazduh. 

„Kada se loži ugalj vrlo je teško da se diše zbog teškog i neugodnog mirisa. Teže mi je tako da igram fudbal, kada je vazduh zagađen“, kaže Simon.

Globalno, svakog dana oko 93% dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh koji je štetan po njihovo zdravlje. Zagađenje vazduha se dovodi u vezu sa pojavom hroničnih oboljenja respiratornog sistema kod dece, kao što su bronhitis i astma. Deca mlađa od pet godina su najugroženija, jer unose više vazduha u odnosu na svoju telesnu masu nego odrasli. 

Simon kao i njegova drugarica Helena Pribanović ima 12 godina. Oboje idu u peti razred.  Kroz programe nastave i učenja  grupe prirodno-matematičkih predmeta, takozvanih STEM predmeta, doprinosi se sticanju znanja i razvijanju svesti učenika o važnosti praćenja kvaliteta vazduha i posledicama zagađenja po okolinu i zdravlje ljudi.

Helena kaže da joj je mnogo lakše da shvati koliko je vazduh zagađen, ali i šta je tome razlog kada u školi imaju eksperimente kojima to istražuju.  

„Uzeli smo pločicu koja je bila providna i na njoj smo namazali vazelin, i ispod strehe smo stavili i tamo smo držali 24 sata. Kada smo uzeli tu pločicu, na njoj smo našli čestice prašine i čestice čađi“, kaže Helena. 

Simon se dok Helena priča slaže sa njenom tvrdnjom. Dodaje da je još jedna od prednosti sticanja znanja eksperimentima to što se rade timski. 

„Putem eksperimenata meni je zanimljivije da učim zato što lakše se pamti i kada radimo timski vrlo je zanimljivije“, smatra dvanaestogodišnji Simon. 

UNICEF je u okviru projekta „Škole za bolji kvalitet vazduha“ koji realizuje uz finansijsku podršku Vlade Norveške za potrebe razvijanja funkcionalnih znanja o štetnim posledicama zagađenja vazduha i značaju očuvanja životne sredine donirao u 46 škola u Srbiji, među kojima je i škola u Raški, komplete nastavnih sredstava za realizaciju nastave STEM predmeta. Koristeći ova nastavna sredstava, učenici istražuju i izvode eksperimente, čime je nastava postala interesantnija i životnija, a znanja koja učenici u tom procesu stiču postaju trajnija. 

Treći učenik koji sa Helenom i Simonom radi na eksperimentu otkrivanja čestica koje zagađuju vazduh, je dve godine stariji od njih. To je Lazar Denić. On objašnjava kako merači kvaliteta vazduha koje je UNICEF dao na korišćenje školama pomažu učenicima da imaju uvid u to koliko je i da li je vazduh zagađen i utiču na roditelje da u svom domaćinstvu doprinesu smanjenju zagađenja. 

Nastavnica koja predaje jedan od predmeta koji pripadaju grupi STEM predmeta, tehniku i tehnologiju - Olivera Panović Sočanac, kaže da je interdisciplinarni pristup kada je više predmeta uključeno u celovito sagledavanje problema lakši, kako deci za razumevanje, tako i nastavnicima koji su podrška tom procesu. 

„Razlika između teorijskih znanja i praktičnih znanja je jako velika. Ja deci mogu da pričam pet puta jednu istu stvar, ali tek onda kad vide, oni postanu svesni onoga što sam ja pričala,“ kaže Olivera i dodaje: „onog trenutka kada vide te čestice, u njima se nešto promeni. Prvo, svest bude drugačija, svesni su sredine, posle toga počinju da utiču na svoju sredinu, a u budućnosti trudiće se da zamene nečim boljim ono što nas danas zagađuje.“ 

Jedan od važnih načina profesionalnog razvoja i osnaživanja nastavnika iz 46 škola bilo je mentorstvo - odnosno saradnja sa kolegama koji imaju bogato iskustvo u interdisciplinarnom pristupu problemu i realizaciji projektne nastave kroz STEM nastavne predmete. 

Za sada, nastavnici razmenjuju iskustva i primere svoje prakse kroz onlajn savetovanja. Razmena primera je dragocena jer su škole iz čak 15 opština uključene u projekat UNICEF-a, i svaka je od njih u odnosu na svoj geografski, demografski i drugi kontekst realizovala aktivnosti i istraživanja koja se odnose na sprečavanje zagađenja vazduha. Ti primeri su bili inspiracija za ostale  da pokrenu nove školske projekte  ili da neke svoje aktivnosti i istraživanja modifikuju i primene u svom kontekstu i okruženju. 

Jedna od roditelja, majka učenika petog razreda, Olivera Đoković Raković, kaže da su znanja koja su deca sticala praktično, kasnije prenosila i na porodicu. I to sa strašću i energijom svojstvenom samo deci. Upornom i jakom. 

„Ova generacija za razliku od moje, kada saznaju da problem postoji, žele da dođu do saznanja i rešenja odmah. Moj sin, kada je uradio jedan od eksperimenata, shvativši koliko je vazduh zagađen, nije prvo pomislio kako da pomogne ljudima koji ga udišu, već drveću koje proizvodi kiseonik i čisti vazduh koji dišemo“, kaže Olivera.

 Ovim projektom UNICEF i Vlada Norveške, uz podršku Ministarstva prosvete i Ministarstva turizma i omladine,  i u partnerstvu sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča”, Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), Inicijativom „Digitalna Srbija” (DSI), Internet društvom Srbije, Fondacijom „Petlja”, Centrom za promociju nauke (CPN) i organizacijama „Connecting” i „Dostignuća mladih u Srbiji“, a u saradnji sa lokalnim zajednicama, pomažu da  se podigne  svest dece i mladih školskog uzrasta, i njihovih roditelja i nastavnika o nivoima zagađenja vazduha i njihovom štetnom uticaju na zdravlje i dobrobit ljudi.