Uz podršku zajednice do stabilnije budućnosti

Apatin, februar 2026. -  „Nekako mi se ostvarila prilika da ispunim možda svoj san, jer ja to stvarno jako volim. Čak se i žena na kursu začudila kao da sam ja to radila godinama. Išlo mi je lako i brzo na kursu, verovatno zato što sam imala želju za to“ uzbuđeno govori Dajana Balog, opisujući svoje iskustvo na kursu za manikir.

Pre pohađanja kursa, ova dvadesetčetvorogodišnjakinja bila je jedna od mnogih mladih osoba koje imaju između 15 i 29 godina i nisu u sistemu obrazovanja, zaposlenja ili obuke, odnosno nalaze se u takozvanom NEET statusu. 

Te mlade osobe, a posebno Romi i Romkinje, suočavaju se sa brojnim preprekama prilikom pokušaja pronalaska posla ili samozapošljavanja: od institucionalnih prepreka koje se pre svega  odnose se na neadekvatno prilagođene mere, ograničenu dostupnost obuka i usluga, kao i sistemske uslove koji mladima, posebno Romima i Romkinjama, otežavaju pristup zapošljavanju i samozapošljavanju, do drugih prepreka poput nedostatka radnog iskustva i ograničenog pristupa informacijama i mrežama podrške, kao i društvenih predrasuda i diskriminacije. 

Projekat „Moja karijera na putu do heroja 3.0“ doprineo je ciljevima Programa „PRO“ kroz ciljane mere usmerene na mlade iz romskih zajednica. Ove mere kombinuju karijerno vođenje, razvoj veština i povezivanje sa lokalnim uslugama socijalne zaštite i zapošljavanja, kako bi tranzicija ka formalnom tržištu rada bila održiva i inkluzivna,

Kroz projekat „Moja karijera na putu do heroja 3.0“ koji je sproveo Centar za omladinski rad (CZOR) uz podršku UNICEF-a, Dajana je napravila prve korake ka samozapošljavanju: završila je kurs za manikir, dobila materijal za rad, i sada u svojoj kući, u Apatinu, radi posao o kojem je oduvek sanjala. 

Tokom celokupnog procesa, podršku joj je pružala Milica Lekić, omladinska radnica Centra za omladinski rad, koja ističe da je Dajana od samog početka bila veoma motivisana i odlučna.

„Mislim da sve što je bilo potrebno je neko ko će joj biti podrška u postizanju njenih želja i ciljeva. Bila je vrlo istrajna, iako su bile neke situacije gde je bila testirana ta motivacija i istrajnost, ali ceo proces je zapravo bio za mene lično uživanje“ kaže Milica.

Dajana ističe da je veoma zadovoljna  pristupom koji je doneo program od dosezanja preko obuke do otpočinjanja sopstvenog posla, a posebno prijateljskom komunikacijom i podrškom koju joj je omladinska radnica  Milica pružila.

„Najviše mi je značila Milica, njeno pomaganje oko toga, savetovanje kroz priče, pa me to motivisalo stvarno da odem na taj kurs i završim obuku“.

Inovativni model za dosezanje i aktivaciju teže zaposlivih lica sa fokusom na mlade Rome i Romkinje, povezuje različite aktere - mlade, omladinske radnike, institucije i poslodavce, odnosno privatni sektor, pružajući mladima sveobuhvatnu podršku: od motivacije i karijernog usmeravanja, preko obuka i razvoja praktičnih veština, do praćenja prvih koraka ka zaposlenju ili samozapošljavanju. Takav pristup pokazuje da uz adekvatnu podršku zajednice koja je u ovom pristupu uključila omladinske radnike, porodične asistente i samu porodicu, svaka mlada osoba može da izgradi stabilniju budućnost. 

Aktivnosti na ovom projektu deo su programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. Program doprinosi poboljšanju kvaliteta života građana, jačanju socijalne uključenosti i promociji održivog razvoja zajednica širom Srbije.

„Integrisani model ,sve na jednom mestu’ jeste važan samim tim i što se prilagođava kontekstu i situaciji mlade osobe, a ne obrnuto. Takođe, to je jedan proces, ne završava se samo povezivanjem sa jednom institucijom ili završetkom neke obuke i povezivanjem sa poslodavcem, već je zapravo proces praćenja da ta mlada osoba bude već stabilna u novoj situaciji ili u novom okruženju, gde onda kada bivamo svesni da može samostalno da nastavi dalje, onda se podrška smanjuje ili se zatvara” naglašava Milica.

Dodaje i to da su prepreke sa kojima se mladi suočavaju ponekad i lične ili porodične prirode, ali u Dajaninom slučaju porodica joj je bila velika podrška.

„Moja porodica me je podržala, suprug, svekrva, svekar - svi su zajedno radili na tome, pomagali oko dece, čuvali decu, on me je čak i vozio na kurs, a imala sam i mesečnu kartu za autobus, tako da sam to brzo završila“ ističe Dajana.

Kaže da se kroz manikirski posao upoznala i bliže sprijateljila sa komšinicama iz naselja koje su postale korisnice njenih usluga, a rad od kuće doneo joj je veću finansijsku stabilnost i olakšao svakodnevni život.

„Mnogo je lakše kad imaš neku karijeru kod kuće i kada možeš da radiš nešto kod kuće zajedno sa decom, pošto kod nas u naselju Romkinje sve imaju po troje-četvoro dece, tako da bi im to bilo mnogo lakše da su kod kuće sa decom i da istovremeno i zarade nešto.“

Dajana ima velike planove za budućnost i sigurna je da će joj obim posla, kao i zarada, vremenom još rasti.

„Sebe vidim da ću uspeti u svemu ovome, da će biti mnogo bolje, da ću imati više klijenata, i da ću moći posao da proširim, da možda na godinu uzmem i neki lokal, da to stvarno zvanično uradim kako treba. Ja se stvarno nadam.“