Podrška koja počinje od razumevanja
Kako zdravstveni, obrazovni i socijalni sektor podržavaju nenasilno roditeljstvo
- Srpski
- English
Zrenjanin, novembar 2025 - Soba je zamračena, čuje se tiho gugutanje, vreme je za popodnevnu dremku. Petar ima tek četiri meseca i ponekad je pred spavanje uznemiren. Mama Olga pridržava bebu u naručju i lagano je ljulja, dok tata Nenad proverava da li je Petrova omiljena igračka u krevecu.
Petar je ušuškan, a Olga i Nenad po njegovom disanju, glasnom protezanju i uzdahu, znaju da je zaspao. Petrovi roditelji su slepi, ali im to nije prepreka da budu posvećeni roditelji. Uz pomoć i savete patronažne sestre Slađane Stanić iz Doma zdravlja u Zrenjaninu, veštinama roditeljstva učili su se dok je Petar još bio u maminom stomaku.
„Sa sestrom Slađanom sam se upoznala tokom trudnoće, mislim da je bio neki šesti mesec“, priseća se Olga. „Došla je da se upoznamo pre porođaja, da nam objasni kako će to posle izgledati. Jedna od najvažnijih tema bila je kako da prepoznamo reakcije bebe kada dođe kući.“
„Kod njih je bilo važno da usavršimo dodir i glas, zvuk. Pričale smo o tome koje signale beba šalje, kako zvuči kada je gladna, kada traži blizinu, kada je samo uznemirena. Važno je da se smanji roditeljski stres, da znaju da je sve to prirodna faza i da to ne znači, kako se nekad kaže, da je beba ,bezobrazna’ i da se ,inati’“, kaže patronažna sestra Slađana, za koju je taj susret bio je važan i profesionalno i lično.
Petar je još bio u maminom stomaku kada su mama Olga i tata Nenad počeli da uče kako da svoje dete vaspitavaju s ljubavlju i razumevanjem.
„Naučili smo da postoje različite vrste plača“, kaže Olga. „Nekad je gladan, nekad je mokar, nekad mu samo treba da oseti da smo tu. Tada ne treba vikati, nego ga uzeti, pomaziti, pričati mu, da zna da smo uz njega.“
U Srbiji telesno kažnjavanje dece još nije izričito zabranjeno u porodici. Iako se praksa fizičkog nasilja u vaspitanju smanjila u poslednjih petnaestak godina, istraživanja pokazuju da je skoro polovina dece izložena nasilnom disciplinovanju kod kuće. Mnogi roditelji, u trenucima umora, straha ili bespomoćnosti, posegnu za onim što i sami pamte iz detinjstva - za vikom ili udarcem.
„Kod nas su duboko ukorenjena uverenja da je kažnjavanje prirodno, da ,ne možeš detetu sve da dopustiš’“, kaže Slađana. „Roditelji su često preplavljeni i iz nemoći posegnu za onim što poznaju: lupkanje po prstima, vikanje, čupkanje… Nažalost, ponekad i kod veoma male dece.“
Zato UNICEF, zajedno sa partnerima, razvija programe koji roditeljima nude znanje, podršku i praktične savete kako da odgovore na detetove potrebe bez primene nasilja. Program UNICEF-a „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“, ima upravo taj cilj: da pokaže da postoje pozitivne, negujuće i rodno osetljive prakse roditeljstva.
U Zrenjaninu su se na obuci okupili stručnjaci iz tri sistema – zdravstvenog, obrazovnog i socijalnog. Među njima je bila i Slađana, koja je sa kolegama delila iskustvo rada sa Olgom, Nenadom i malim Petrom.
„Jedan sistem ne može sam“, objašnjava Olivera Lisica, direktorka Centra za socijalni rad Zrenjanin. „Kada socijalna zaštita, zdravstvo i obrazovanje rade zajedno i govore istim jezikom, roditeljima je lakše da razumeju potrebe svoje dece, da preispitaju svoj stil vaspitanja i da unaprede svoje roditeljske veštine.“
Kroz program podrške stručnjacima razvijen je originalni 5P preventivni model. To je način da se pozitivno roditeljstvo objasni jednostavno, jasno i dosledno, u svim sistemima koji rade sa porodicama.
5P model stručnjacima nudi okvir za razgovor sa roditeljima: da krenu od razumevanja detetovih potreba (Pruži), da pomognu roditeljima da prepoznaju sopstvene reakcije (Preispitaj), da izbegnu neadekvatne nasilne prakse (Preskoči) da umesto kazne ponude druge, pozitivne načine učenja veština i pravila (Primeni) i da ih ohrabre da zatraže podršku kada im je potrebna (Potraži pomoć). Umesto „kazne“, stručnjaci sa roditeljima prave niz malih koraka koji detetu donose sigurnost i kompetentnost, a roditelju osećaj da nije sam.
5P preventivni model UNICEF-a pomaže stručnjacima da roditeljima, korak po korak, približe ključne stubove pozitivnog roditeljstva, od razumevanja detetovih potreba i preispitivanja sopstvenih reakcija do traženja podrške umesto primene sile.
Jelena Drašković Lazin, vaspitačica iz Predškolske ustanove u Zrenjaninu, kaže da joj je ovaj pristup promenio način razgovora sa roditeljima.
„Kada roditelji dođu na savetodavni razgovor, prvo pokušavamo da razumemo njihovu priču, kakvi roditelji žele da budu, a kakvi su roditelji u praksi, šta im je teško, šta ih plaši.. Ponašanje i osećanja dece su uvek poruka, a ne etiketa,‘dobro’ ili ‘loše’. Na obuci smo učili kako da zajedno sa roditeljima te poruke čujemo i da na njih reagujemo mirno i podržavajuće.“
Tokom prvog ciklusa programa 2022, kroz obuke je prošlo nekoliko stotina stručnjaka iz sistema socijalne zaštite širom Srbije. U drugoj fazi, koja se realizuje tokom 2024/2025. godine, program je proširen i na stručne saradnike u predškolskom vaspitanju i obrazovanju i na stručnjake iz primarne zdravstvene zaštite. Ideja je da, ma gde roditelj potraži pomoć, bilo da je to u domu zdravlja, vrtiću ili centru za socijalni rad, čuje istu poruku: nasilno vaspitanje je štetno i nepotrebno, a podrška postoji.
Slađana kaže da je nju obuka ohrabrila da više vremena posveti razgovoru.
„Više radim sa roditeljima na tome da se opuste i da razumeju da je u redu da ne znaju sve u svakom trenutku. Ali poruka je ista, nikad nije rešenje nasilno ponašanje ili nasilno disciplinovanje, već ljubav, razumevanje i strpljenje.“
Program podrške stručnjacima za nenasilno vaspitanje razvijen je u okviru projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnost”, koji zajednički sprovode agencije UN-a u Srbiji, UNDP, UNFPA, UNICEF i UN Women u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske. Projektom se doprinosi stvaranju društva u kome su rodno zasnovana diskriminacija i nasilje neprihvatljivi, prava žena su zaštićena, a žene i muškarci ravnopravno učestvuju i doprinose svim sferama života.
