Kako da znam da moja beba dobija dovoljno majčinog mleka?

Majkama koje doje, ponekad može biti teško da znaju kada ili da li beba unosi dovoljno mleka. 

Kao i odrasli, bebe se razlikuju po obliku, veličini tela i metabolizmu. Jednoj bebi može biti potrebno više odnosno manje mleka nego drugoj. Kod odraslih, apetit i nivo žeđi se menjaju u zavisnosti od toga šta smo tog dana radili, koliko smo se kretali ili bili aktivni, da li je napolju toplo ili hladno, pa čak i od toga kako se osećamo. Isto važi i za bebe. Zapravo, budući da bebe rastu vrlo brzo, njihove potrebe mogu varirati iz dana u dan, mnogo više nego kod odraslih. Prolaze kroz faze rasta i nagle promene koje znače da ponekad mogu iznenada želeti da sisaju veoma često (što se često naziva i „klaster dojenje”). 

Bebe se, takođe, razlikuju po tome koliko su efikasne tokom dojenja. Neke bebe mogu uneti sve što im treba za pet minuta. Drugima za to može biti potrebno trideset minuta. Neke će sisati četiri do pet puta dnevno, dok će druge voleti da sisaju i po jedanaest ili dvanaest puta. Ono što je još više zbunjujuće jeste da ista beba može tražiti različite količine mleka iz sata u sat, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju. 

Zbog toga može biti izazovno pronaći objektivne načine da se „izmeri” da li vaša beba unosi dovoljno mleka. 

„Ne možete se voditi time koliko često beba sisa. Ne možete se voditi ni time koliko dugo traje podoj. Ne možete se voditi time da li plače ili je nemirna, jer to može biti iz dvadeset različitih razloga”, kaže Ema Piket, međunarodno sertifikovana savetnica za dojenje iz Velike Britanije (sa IBCLC sertifikatom). 

Čak ni drugi znaci koje mnogi uzimaju kao pokazatelj da je beba još gladna – kao što je prihvatanje flašice nakon podoja – ne znače nužno to, kažu stručnjaci za dojenje. 

Pa kako onda znati kada je beba unela dovoljno mleka tokom podoja? Koji su znaci da želi da promeni dojku ili da završi sa dojenjem? 

I najvažnije pitanje: kako znati da li vaša beba dobija dovoljno mleka da bi lepo rasla i napredovala? U nastavku je devet saveta koji vam mogu pomoći da to procenite. 

1. Hranite bebu na zahtev, a ne prema utvrđenoj satnici. 

Istraživači i stručnjaci za dojenje se slažu: veoma je važno hraniti bebu na njen zahtev, i nuditi dojku ili flašicu onda kada beba pokazuje znake gladi, a ne u unapred utvrđeno vreme ili prema procenjenoj količini mleka. Kada je reč o dojenju, ovakav pristup je ključan kako bi se obezbedilo da beba unosi dovoljno hrane i tečnosti, ali i da bi se istrajalo u dojenju i očuvala proizvodnja mleka onoliko dugo koliko majka želi. Takođe, ovo omogućava snažnije povezivanje majke i deteta. 

Međutim, znati kako hraniti bebu u skladu sa njenim potrebama i prepoznati znake gladi nije uvek jednostavno. To zahteva pažljivo posmatranje bebe, kako pre, tako i tokom podoja. 

„Ako beba više ne želi da sisa, ona nam time nešto poručuje”, kaže savetnica Piket. To ne znači nužno da beba želi potpuno da završi sa dojenjem; možda jednostavno želi da pređe na drugu dojku. 

2. Prepoznajte signale svoje bebe koji pokazuju kada je gladna i kada je sita. 

Koje signale možete pratiti da biste znali da je beba završila sa dojenjem? Neke bebe mogu početi da odguruju dojku ili da okreću glavu u stranu kada im se dojka ponudi. Može se desiti da često ispuštaju i vraćaju se na dojku, ili da počnu da se vrpolje i postanu nervozne i nemirne. Ili, može se desiti da budu na dojci, ali da ne vuku mleko aktivno. 

Kod novorođenčadi, neka od ovih ponašanja mogu imati više veze stanjima poput gasova, nego sa time da su završile sa dojenjem. Možete skinuti bebu sa dojke i pokušati da joj pomognete da podrigne uz maženje. „Ali, ako i dalje ne žele da budu na dojci, time nam nešto poručuju – i nema ništa loše u tome da ponudite drugu dojku”, kaže savetnica Piket. 

Ako se ponudi druga dojka, a ponašanje i dalje ukazuje na to da beba nije zainteresovana, verovatno je u tom trenutku završila sa hranjenjem. 

3. Ako beba plače, to ne znači nužno da ne unosi dovoljno mleka. 

Naravno, razdražljivost ili nemir često su znak da je beba gladna – i stavljanje bebe na dojku je dobar način da se to proveri, kažu stručnjaci. 

Ali, plač ne znači uvek da je beba gladna. Najvažnije je znati da plač nakon dojenja ne znači nužno da beba nije unela dovoljno mleka. 

„Bebe na različite načine izražavaju emocije”, kaže Rafael Peres-Eskamilja, vodeći istraživač dojenja i profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl. „Plaču iz mnogo razloga – ne samo zato što su gladne. Možda je u sobi mnogo svetla. Možda žele da se odmore. Možda ih mnogo ljudi dira po obrazima. ” 

Iz tog razloga, on i drugi stručnjaci upozoravaju da sam plač nije pokazatelj da beba nije unela dovoljno mleka tokom dojenja – mada, opet, nema ništa loše u tome da joj se dojka ponovo ponudi kako biste bili sigurni. 

4. Imajte na umu da bebe mogu da se hrane i dok spavaju. 

Jedna od čestih zabluda je da hranjenje dok beba spava ne pruža bebi potrebnu ishranu. To može zabrinuti majke koje misle da, ako se beba često ili stalno uspava na dojci, ona ne dobija dovoljno mleka. Međutim, to nije tačno, i samo uspavljivanje na dojci nije razlog za brigu. 

Zapravo, vrlo je uobičajeno da se bebe uspavaju dok sisaju. Posebno mlađe bebe teško ostaju budne tokom dojenja. Štaviše, obično će zaspati već na prvoj dojci, kaže savetnica Piket. Kada se probude, možda će želeti da sisaju ponovo. Tada ima smisla ponuditi im i drugu dojku. 

Ali, ne morate da brinete da beba koja je zaspala ne unosi dovoljno mleka. Naprotiv, beba i dalje uzima mleka – ponekad iznenađujuće veliku količinu – čak i dok spava. 

„Refleksi hranjenja su nesvesni refleksi. Sisanje i gutanje su nesvesne radnje. Nije potrebno biti budan da bi se one odvijale”, kaže savetnica Piket. „Dok su u toj prvoj fazi sna, beba će i dalje aktivno sisati i gutati. Biće zadovoljna na dojci i dobijati ono što joj treba.” 

Kako beba ulazi u dublju fazu sna, njeni mišići se više opuštaju. Tada ćete videti da prestaje sa hranjenjem, da se odvaja od dojke i pada sa nje. Osim ako to nije medicinski preporučeno, nije potrebno buditi bebu da biste je podstakli da više sisa. A dojku joj uvek možete ponovo ponuditi kada se probudi. 

Problem sa brigom oko hranjenja tokom spavanja, kaže Piket, nije samo to što je ta briga nepotrebna. Skidanje sa dojke bebe koja spava može uticati na proizvodnju mleka i potencijalno dugoročno uticati na rast i napredovanje bebe. 

„Majke koje su veoma zabrinute zbog toga što se bebe uspavaju na dojci verovatno neće imati dobre dugoročne ishode sa dojenjem, jer će skidati sa dojke bebe koje su možda mogle da unesu još 20 do 30 odsto više mleka da su imale priliku da ostanu na dojci dok spavaju”, objašnjava ona. 

5. Ako beba prihvati flašicu nakon dojenja ne znači da nije dobila dovoljno mleka. 

Jedan od razloga zbog kojih mnoge porodice misle da njihova beba nije dobila dovoljno mleka sa dojke jeste taj što nakon dojenja ponude flašicu, a beba brzo popije svu količinu mleka iz nje. 

Zapravo, kao što bebe mogu da se hrane dok spavaju, mogu i da piju iz flašice i kada su već site. „Do otprilike trećeg ili četvrtog meseca, beba ima refleks sisanja pa će, bukvalno, sisati sve što joj stavite u usta,” kaže Olivija Hindž, sertikovana savetnica za dojenje i babica iz Velike Britanije. 

Istovremeno, mleko iz flašice izlazi mnogo brže nego sa dojke, čak i kada se koristi cucla sa sporim protokom. Zbog toga beba možda neće brzo pokazati da je sita, na primer tako što će gurati flašicu ili plakati. 

Nema razloga za brigu zbog prekomernog hranjenja kod dojenja jer dojenje zahteva aktivno učešće bebe. Beba, dok je na dojci, stimuliše dojku i pokreće tzv. „refleks izbacivanja mleka”. Ovaj refleks – kada mleko „prska” iz dojke – događa se samo kada beba pomera jezikom dojku i dešava se povremeno tokom podoja. Ako je beba sita, neće stimulisati dojku, te neće dobiti istu količinu mleka. 

6. Prepoznajte koji su (a koji nisu) znaci male količine mleka. 

Mnoge majke koje doje čule su od drugih da određeni simptomi znače da imaju malo mleka, ali stručnjaci za dojenje kažu da to nije tačno. 

Na primer, opuštene dojke nisu znak da imate manju količinu mleka. Isto tako, prestanak curenja mleka ili povratak menstruacije nisu pokazatelji male količine mleka. 

Jedna velika zabluda vezana je za izmlazavanje mleka pumpicom, kaže savetnica Hindž. Često radi sa majkama koje uspevaju da izvuku samo malu količinu mleka, pa se brinu da to znači da i njihova beba dobija malo mleka tokom dojenja. Međutim, ti procesi su potpuno različiti. „Mehanizam pumpice je vrlo grub u poređenju sa bebinim ustima”, objašnjava savetnica Hindž. „Izmlazavanje mleka zavisi od oksitocina. Zato držanje vaše prelepe, tople i nežne bebe sa nežnim, ritmičnim pokretima usta i savršenim ritmom sisanja i pokretima jezika stimuliše dojku tako sofiticirano i potpuno drugačije od pumpe. Možda vaše telo samo poručuje: ‘Ne volim pumpicu, volim bebu.’ ” 

7. Ako se pitate da li beba aktivno sisa, oslušnite da li guta. 

Posmatranje znakova gladi i sitosti kod vaše bebe i njihovo prepoznavanje je važno. Ali, još jedan znak može biti zvuk koji beba ispušta dok se hrani. 

„Ako čujete da beba guta, to je pokazatelj uspešnog dojenja”, kaže savetnica Piket. „Idealno, u tihoj prostoriji – posebno ako beba nije sisala neko vreme – trebalo bi da čujemo kako guta. ” 

Takođe je korisno znati kako gutanje izgleda. Obično podrazumeva da beba spušta bradu, i posle kratke pauze opet podiže bradu. Evo i video snimka koji pokazuje kakvo gutanje treba da prepoznate. 

8. Ako ste zabrinuti da li beba inače unosi dovoljno mleka, obratite pažnju na sledeće znake. 

Praćenje trajanja ili učestalosti podoja nije pouzdan način da se utvrdi da li beba unosi dovoljno mleka. Isto tako, ni to što beba prihvata flašicu, zaspi na dojci ili plače ne mora značiti da joj nedostaje mleka. Mnogi znaci koje povezujemo sa smanjenom količinom mleka, zapravo nisu pravi znaci. 

Pa kako onda znati da li beba unosi dovoljno mleka? 

„Potrebno je sagledati celu sliku”, kaže savetnica Piket – a posebno treba obratiti pažnju na broj mokrih pelena i napredovanje u telesnoj težini. 

Zapravo, jedini pravi način da se utvrdi da li beba dobija dovoljno mleka jeste praćenje njenog rasta i sadržaja pelena. Znaci da beba ne unosi dovoljno mleka uključuju gubitak telesne težine veći od 7%, manje od šest mokrih pelena dnevno i manje od tri stolice dnevno (nakon četvrtog dana života). 

„Bebu uvek, bez izuzetka, u pogledu rasta i razvoja treba da prati kvalifikovani zdravstveni radnik”, kaže Peres-Eskamilja. 

Ako ste zabrinuti iz bilo kog razloga, važno je da razgovarate sa pedijatrom ili drugim zdravstvenim radnikom koji prati vaše dete. 

9. Pre svega, osluškujte i pratite svoju bebu – a ne Gugl. 

Istina je, kažu stručnjaci za dojenje, da – osim opštih smernica kao što su broj mokrih pelena i napredovanje u težini – ne postoji jedna univerzalna lista znakova pomoću kojih sve bebe pokazuju da li unose dovoljno mleka ili su još gladne. Zato je osluškivanje i posmatranje bebe od velikog značaja. 

„Mnoga pitanja u vezi sa dojenjem nemaju jednostavne i precizne odgovore”, kaže savetnica Piket. „Primaćete mnogo signala podsvesno, čak i ne znajući da ih prepoznajete.” 

U UNICEF-u znamo da dojenje može biti izazovno. Verujemo da je uz podršku dojenje moguće. Zato se zalažemo da vlade, društva i sistemi pruže više podrške ženama koje žele da doje, kako bi mogle da doje – na primer, kroz ulaganja u programe podrške dojenju, sprovođenje politika kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo i pauze za dojenje, i savetodavnu podršku u dojenju u okviru redovne zdravstvene zaštite.