Mali heroji velikog dodira

Lenka i Miona su jednojajčane bliznakinje. Rođene dva meseca pre termina. Devojčice su živahne i već sada je jasno, karakterom drugačije.

Jelena Obućina
Miona i Lenka uživaju sa mamom u kontaktu koža na kožu.
UNICEF Srbija/2019/Đorđević

13 Septembar 2019

Lenka i Miona su jednojajčane bliznakinje. Rođene dva meseca pre termina. Devojčice su živahne i već sada je jasno, karakterom drugačije, primećuju njihovi roditelji.

Ipak, u jednom su iste: vole kontakt „koža na kožu“.

Njihova majka, Milana Pašić, smeštena je na odeljenje za majke pratilje u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

Upoređuje odnos beba prema dodiru - od aprila, kada su rođene, do danas. Na početku su bile uzbuđene, sada, sa svakim dodirom su mirne.

„Silazim na svaka 3 sata i kontakt „koža na kožu“ je izvodljiv pri svakom mom silasku kod njih. S tim - da u početku, dok su bile u inkubatoru, je bio samo kroz otvore ali prisutan od prvog dana.  A svakim narednim danom kako se njihovo stanje poboljšavalo bio je moguć sve veći i veći kontakt. Došli smo do držanja na kraju”, presabira napredak beba njihova mama Milana.

Znajući da je kontakt presudan za emocionalno povezivanje i napredak - priliku da dodirne bebe ne propušta ni otac.

Obilazi ih svakoga dana već četiri meseca, koliko su na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

Institut posete dozvoljava dva puta dnevno, po dva sata. Otac beba, Dragan Kuprešanin, uglavnom iskoristi oba.

„Potrudim se da dođem i ujutru i posle podne, da ih sve vidim i uverim se da su dobro. Koristim i svaku priliku da dodirnem bebe. To mi mnogo znači, a mislim da i njima znači. Često se dešava da su uznemirene, ali kad ih uzmemo supruga ili ja, smire se“.

Lenka sa roditeljima, na fotelji za dodir koža na kožu.
©UNICEF Srbija/2019/Đorđević
Lenka sa roditeljima, na fotelji za dodir koža na kožu.

Šteta što praksa sveta nije ranije zaživela i u Srbiji smatra dr Slobodan Spasojević, načelnik odeljenja intenzivne nege i terapije.

„U našoj sredini tek poslednjih godina, a inače u svetu široko rasprostranjena, jeste pojava da i očevi učestvuju u kontaktu ,koža na kožu’, da budu prisutni na porođaju i u jedinicama intenzivne nege za terapiju“.

Roditelji bliznakinja su srećni jer na Institutu sprovode razvojnu i porodično orjentisanu negu.

Pored ostalog, ona posebnu pažnju poklanja fizičkom okruženju novorođenčeta - smanjenju svetlosti, buke, invazivnih procedura, ali i pravilno postavljanju bebe.

Kao ilustraciju ove nege, dr Slobodan Spasojević podvlači naizgled neobičan prizor.

„Vi ćete danas na odeljenju intenzivne nege i terapije videti neku situaciju koja nije uobičajena za zdravstvene ustanove. Da su sobe u kojima su pacijenti u mraku, da su pacijenti prekriveni debelim pokrivačima preko inkubatora, da leže savijeni da bi imitirali što više prirodni položaj.  Sve to da bi se stimulisao njihov nesmetani psihomotorni razvoj.“

Link ka videu
UNICEF Srbija

Na institutu smatraju da je uz medicinski tretman neophodno primenjivati i naučno dokazane strategije koje donose prednosti u lečenju, razvoju i oporavku deteta.  Isto to smatra i UNICEF.

Zato je u poslednje dve godine UNICEF, uz finansijsku podršku PhiAcademy, Institutu i Kliničkom centru Vojvodine pomogao sa milion i po dinara.

Novac je namenjen za nabavku opreme za razvojnu negu, frižidera za banku mleka i obuku zaposlenih.