Zašto su obrazovanje i briga u ranom detinjstvu važni

Decenije dokaza pokazuju da su prvih nekoliko godina detetovog života kritične u dugoročnom podržavanju njegovog fizičkog, mentalnog i emocionalnog razvoja. Zbog toga koliko brzo dečiji mozak i tela rastu – posebno u prve tri godine života – iskustva koja imaju mogu imati doživotne posledice. Jedno od iskustava koje može pomoći je visokokvalitetno obrazovanje i briga u ranom detinjstvu (ECEC).

Ovo može biti posebno važno za decu iz siromašnih sredina. Na primer, siromaštvo može imati široke efekte na dugoročni razvoj deteta, od većeg rizika od problema mentalnog zdravlja do lošijih kognitivnih veština. Kada krenu u školu, deca koja dolaze iz porekla sa nižim primanjima ili iz nevećinskih zajednica su u većem riziku od kašnjenja u učenju i zaostajanja za svojim vršnjacima iz imućnijih sredina. Dugoročno gledano, oni imaju veći rizik od ponavljanja razreda i da ne završe srednju školu.

Pokazalo se da visokokvalitetni ECEC nadoknađuje mnoge od ovih nedostataka. Dok su dobro osmišljene, dugoročne eksperimentalne studije koje pružaju definitivne uzročne dokaze o njegovom uticaju na odrasli uzrast retke, one koje su rađene su otkrile da kada deca iz siromašnih sredina koji pohađaju visokokvalitetni ECEC, doživljavaju niz dugoročnih koristi.

Jedan od najjasnijih je u smislu akademskih i kognitivnih rezultata. Nekoliko nasumično kontrolisanih studija otkrilo je da kada deca iz siromašnih sredina pohađaju visokokvalitetni ECEC, ona su bolje pripremljena za polazak u školu, sa boljim kognitivnim razvojem i više akademskih veština. Dugoročno, postižu više obrazovne kvalifikacije i veću zaradu na poslu. Oni takođe imaju smanjenu verovatnoću uključenosti u sistem krivičnog pravosuđa.

Pohađanje visokokvalitetnog ECEC-a takođe može dugoročno poboljšati fizičko zdravlje. Jedno nasumično  kontrolisano ispitivanje, na primer, pokazalo je da kada su deca učestvovala u redovnim, visokokvalitetnim ECEC programima u prvih pet godina života, zdravstvene beneficije su trajale i u odrasloj dobi. Kada su imali 21 godinu, oni koji su bili upisani u ECEC imali su manje šanse da ispolje rizično zdravstveno ponašanje, kao što je pušenje marihuane ili nevezivanje pojasa; imali bolje zdravlje; i imali su nižu stopu depresije od dece koja nisu bila upisana. U dobi od 30 godina, imali su niže stope različitih faktora rizika za srčana oboljenja, kao što su bolje očitavanje krvnog pritiska.

Istraživanje takođe jasno navodi, međutim, da je kvalitet ECEC-a ključan. Kada je ECEC uveden u širokim razmerima bez osiguravanja da svaki program sadrži nizak odnos dece i nastavnika, komponente podrške porodici, bolje obučene nastavnike i nastavu usmerenu na dete, koristi su bile više mešovite ili nejasne. UNICEF-ov izveštaj naglašava potrebu ne samo da se obezbedi pravičniji i pristupačniji pristup ECEC-u, već i da se osigura da je visokog kvaliteta. Zaista, UNICEF-ova analiza otkriva da u Evropi i centralnoj Aziji, od ECEC centara koji izveštavaju svoje brojke, postoji odnos deteta i nastavnika od deset prema jedan – visok odnos koji može inhibirati koliko kvalitetnog vremena i pažnje član osoblja može pružiti svakom detetu. Kvalifikacije takođe imaju tendenciju da budu niže za članove osoblja koji rade sa mlađom decom, uprkos tome koliko znamo o tome koliko su rane godine važne.