Tamo gde detinjstvo počinje iznova

Samo nekoliko kilometara od grada Đakovice nalazi se selo Brekovac, dom mnogih porodica iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice. Vožnja traje svega nekoliko minuta, ali za mnogu decu koja ovde odrastaju, mogućnosti dostupne na početku života često su bile veoma različite od mogućnosti dece koja žive samo nedaleko od njih.

Za mnoge porodice u ovoj zajednici, siromaštvo, nezaposlenost i socijalna isključenost dugo su značili da je obrazovanje u ranom detinjstvu ostajalo van domašaja. Odlazak u predškolsku ustanovu u gradu često je bio nemoguć zbog troškova prevoza i drugih finansijskih prepreka. Dok su deca u drugim mestima započinjala svoje obrazovno putovanje u vrtićima i predškolskim ustanovama, mnoga deca u Brekovcu provodila su rane godine bez pristupa bezbednim prostorima za učenje, strukturisanoj igri ili kvalitetnom ranom obrazovanju.

Prema istraživanju UNICEF-a, samo 8% romske, aškalijske i egipćanske dece uzrasta od 36 do 59 meseci učestvuje u programima obrazovanja u ranom detinjstvu. Učešće iznosi 9% u urbanim sredinama, u poređenju sa 7% u ruralnim sredinama.

Nalazi takođe pokazuju da 98% dece iz opšte populacije na Kosovu pohađa osnovno obrazovanje. Međutim, pohađanje škole među romskom, aškalijskom i egipćanskom decom značajno je niže i iznosi 87%. Dok je oko 10% dece iz opšte populacije van škole na višem srednjem nivou, taj procenat dramatično raste na 58% među romskom, aškalijskom i egipćanskom decom.

Danas se, međutim, svakog jutra odvija drugačija priča.

Već na ulazu u Centar za rani razvoj dece u zajednici, kojim upravlja NVO „Bethany Christian Services“ uz podršku UNICEF-a na Kosovu, dečji smeh se razleže dvorištem. Mali glasovi dozivaju jedni druge. Sitna stopala trče preko igrališta. Šareni rančevi, mnogi veći od dece koja ih nose, poskakuju na malim ramenima dok žure unutra, željni da ne propuste nijedan trenutak dana koji je pred njima.

Kreću se poput vrednih pčelica, radoznali, energični i puni uzbuđenja.

Ovaj centar deluje u srcu Brekovca, donoseći obrazovanje u ranom detinjstvu direktno u zajednicu od decembra 2019. godine. Umesto da porodice putuju do usluga, usluge su došle njima, omogućavajući deci da svakog jutra bezbedno pešače od svojih domova. Roditelji više ne moraju da brinu o prevozu ili troškovima odlaska u grad. Centar je blizu, poznat i pristupačan, mesto gde svako dete ima priliku da uči, igra se i napreduje u okviru svoje zajednice.

„Program nudi mnogo više od predškolskog obrazovanja. Deca učestvuju u aktivnostima prilagođenim uzrastu, dobijaju svakodnevne hranljive obroke i imaju pristup bezbednim, podsticajnim učionicama opremljenim edukativnim materijalima“, kaže Dhurata Xhahnemi, vaspitačica u centru za rani razvoj dece u zajednici u Brekovcu. 

Roditelji učestvuju u sesijama učenja, vaspitači dobijaju kontinuiranu stručnu obuku, a budući nastavnici obavljaju praktičnu nastavu, pomažući da se ojača kvalitet obrazovanja u ranom detinjstvu u zajednici. Program takođe blisko sarađuje sa lokalnim institucijama kako bi zagovarao bolje usluge i veću uključenost dece.

Svakog dana deca dolaze spremna da uče, igraju se, pevaju, crtaju i grade prijateljstva koja ih pripremaju za školu i za život. 

 Zatim se vrata učionice otvaraju. Iz njih istrčava Edona.

Pozdravlja sve ogromnim osmehom, smejući se dok žuri da zagrli svoje vaspitačice. Njena radost se ne može ne primetiti. „Njen osmeh je zarazan“, kaže Dhurata, predškolska vaspitačica koja gotovo devet godina radi u centrima za obrazovanje u ranom detinjstvu u zajednici.

Još od veoma ranog uzrasta, oko druge godine, Edona je pokazivala tihu upornost. Šetala je porodičnu kravu sa bakom, prolazeći pored centra tokom njihove svakodnevne rutine. Čak i iz daljine, privlačili su je zvuci dečjeg smeha i žamor na igralištu. Sve je to ostajalo s njom dugo nakon što bi prošla pored centra. 

Vraćala bi se kući i iznova govorila majci da i ona želi da ide tamo, tražeći da poseti centar, radoznala i uporna na način na koji to samo mala deca mogu biti.

Dolazi iz proširene porodice, živeći zajedno sa bakom i dekom, roditeljima, tetkom, starijom sestrom i bratom.

Priča njene porodice oblikovana je teškim okolnostima. Njena majka se udala veoma mlada i, videvši kako su dvoje starije dece napustili školu, a starija ćerka stupila u brak sa 12 godina, bila je odlučna da Edonin put bude drugačiji. Nije želela da njena ćerka ponovi isti ciklus ranog napuštanja škole i ograničenih mogućnosti. Donela je odluku koja deluje jednostavno, ali je veoma značajna: Edona će ići u centar. 

Edona postaje jedno od najaktivnije dece u centru. Počinje da pomaže drugima, ohrabruje vršnjake, pa čak i da bude mala „tutorka“ deci koja se još prilagođavaju. Kuca na vrata u komšiluku, pozivajući drugare da pođu s njom kako bi zajedno pohađali centar.

Njena vaspitačica, Dhurata, predškolska vaspitačica sa više od devet godina iskustva u centrima za rani razvoj dece u zajednici, opisuje Edonu kao posebno dete.

 „Zbog Edone su mnoga deca došla u centar“, ističe ona. Zatim dodaje: „Centar je za svako dete, bez obzira ko je ono ili odakle dolazi. Bile su mi potrebne godine da izgradim poverenje sa porodicama i pokažem im koliko je rano ulaganje važno. Ali deca poput Edone podsećaju vas zašto je to važno.“ 

Dhurata takođe ističe: „Svedočila sam pozitivnim promenama ne samo kod dece, već i kod roditelja. Mnogi roditelji koji dovode decu u centar naglašavaju da su deca naučila o ličnoj higijeni i da sada na to podsećaju roditelje kod kuće. Postala su radoznalija, aktivno uče roditelje pozitivnim navikama i podstiču zdravije svakodnevne rutine.“

Edona je nastavila školovanje. Ona je najmlađa u porodici i posvećena je tome da postane liderka i donese promene u zajednicu.

Edonina priča odražava širu transformaciju koja se odvija u Brekovcu. Ona je podsetnik da rane godine nisu samo početak obrazovanja; one su početak svega. Ulaganje u rano detinjstvo znači pružiti svakom detetu, bez obzira na to gde je rođeno, priliku da uči, pripada i napreduje.