Negovanje zelenih navika za održiviju budućnost

Dečji smeh i veseli glasovi ispunjavaju hodnike Zelene škole u Prištini, prostora u kojem se energija, kreativnost i briga o životnoj sredini osećaju na svakom koraku. Unutrašnjost škole više podseća na živu botaničku baštu nego na običnu obrazovnu ustanovu. Zelene biljke krase prostorije, dok poruke o zaštiti prirode i učionice koje podstiču odgovorno ponašanje prema životnoj sredini prate učenike tokom celog dana.

U središtu ove inicijative nalazi se Drilona Behrami, nastavnica izbornog predmeta „Zaštita životne sredine“, koja posetioce dočekuje sa osmehom i posebnom strašću prema ekološkom obrazovanju. Već skoro devet godina pomaže učenicima da razumeju kako i najmanje svakodnevne aktivnosti u školi, kod kuće ili u zajednici mogu dati veliki doprinos zaštiti planete. Ona veruje da svako dete treba ne samo da upozna svet koji će naslediti, već i da razvije osećaj odgovornosti za njegovo oblikovanje na pozitivan način.

„Na Kosovu deca i mladi najmanje doprinose klimatskim promenama, ali su među onima koji najviše osećaju posledice zagađenja vazduha i ekstremnih temperatura. UNICEF, zajedno sa svojim partnerima, radi na tome da učenike opremi znanjem i veštinama koje su im potrebne kako bi zaštitili svoju budućnost“, izjavila je šefica UNICEF-a na Kosovu, Veronika Vashchenko.

Drilona je jedna od 300 nastavnika i nastavnica koje je obučio Fakultet obrazovanja kroz priručnik „Uči zeleno“, razvijen uz podršku UNICEF-a i akreditovan od strane Ministarstva obrazovanja i nauke. Program se sprovodi u saradnji sa Univerzitetom u Prištini i Ministarstvom životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, uz velikodušnu podršku Vlade Švedske preko SIDA-e. Do sada je ovaj program obuhvatio više od 8.000 učenika širom Kosova.

Ova inicijativa odražava zajedničku posvećenost osnaživanju dece i mladih znanjem, vrednostima i alatima koji su im potrebni za izgradnju zdravije i održivije budućnosti. Dugogodišnja podrška Švedske pravima dece, kvalitetnom obrazovanju, klimatskim akcijama i osnaživanju mladih stvorila je prilike da oni postanu aktivni učesnici u izgradnji zelenijeg i otpornijeg društva.

Ambasador Švedske na Kosovu, Jonas B. Westerlund, istakao je: „Ova inspirativna inicijativa na najlepši način pokazuje kako usvajanje zelenih navika kod dece danas može prerasti u doživotnu posvećenost zaštiti naše planete.“

Upravo je ova filozofija inspirisala jednu od Driloninih najjednostavnijih, ali i najuspešnijih inicijativa – „školske inspektore“. Na kraju svake smene, odabrani učenici obilaze hodnike i učionice sa kontrolnim listama u rukama. Oni posmatraju promene, identifikuju šta treba zameniti, prijavljuju oštećeni materijal i proveravaju da li su učionice ostavljene čiste i uredne.

Umesto da održivost predstavlja samo kao teorijski koncept, Drilona je povezuje sa svakodnevnim životom učenika. Ovakav praktičan pristup jedan je od razloga zbog kojih toliko ceni priručnik za Zelene veštine.

„Ovaj priručnik je izuzetno praktičan“, kaže ona. „Sadrži desetine primera koje nastavnici mogu odmah primeniti u učionici, pretvarajući ekološke koncepte u konkretne svakodnevne aktivnosti.“

Povodom Svetskog dana voda u martu, pokrenula je jednostavan, ali veoma značajan izazov.

Počev od januara, učenici su postavili tabele za praćenje na vrata svojih domova. Tokom tri meseca, članovi porodica beležili su vreme provedeno pod tušem, podstičući decu da razmisle o količini vode koja se svakodnevnim navikama može nesvesno rasipati.

Kada su se u martu vratili u učionice, učenici su uporedili rezultate i razgovarali o tome koje su promene uspeli da uvedu u svoje navike.

„Kada deca mogu sama da prate i mere svoje ponašanje, učenje postaje mnogo praktičnije i smislenije“, ističe ona.

Obuka je uticala i na način na koji Drilona organizuje nastavu. Njeni časovi često uključuju eksperimente, grupne diskusije, igre i projekte koji su direktno povezani sa naseljima i domovima učenika.

„Na taj način teme postaju zanimljivije. Deca treba da vide vezu između onoga što uče u učionici i svog svakodnevnog života“, objašnjava ona.

Ipak, prema njenim rečima, uvek postoji prostor za unapređenje.

„Volela bih da imamo više video sadržaja i vizuelnih materijala prilagođenih deci. Proces učenja je mnogo efikasniji kada se kombinuju različite metode i pristupi nastavi“, naglašava Drilona.

Rezultati ovog rada već su jasno vidljivi.

Ona veruje da ovaj model treba da se proširi daleko izvan granica jedne škole. Kako kaže, nastavnici su među najvažnijim pokretačima podizanja svesti i društvenih promena. Vrednosti koje se danas razvijaju u učionicama oblikovaće način na koji će buduće generacije brinuti o svojim zajednicama, životnoj sredini i sopstvenom blagostanju.

„Ako ih tome učimo od najranijeg uzrasta, ove navike postaju sastavni deo njihove ličnosti“, zaključuje ona.

Za Drilonu, pomoći učenicima da razumeju ove izazove znači opremiti ih znanjem i veštinama koje su im potrebne da zaštite svoju budućnost.