Na Međunarodni dan mladih, UNICEF objavljuje izveštaj koji ukazuje na sve veće izazove u oblasti mentalnog zdravlja dece i adolescenata na Kosovu

Priština, 12. avgust 2026. – Povodom Međunarodnog dana mladih, UNICEF na Kosovu objavio je izveštaj Mapiranje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške (MZ-PSP) za decu i adolescente na Kosovu, koji ukazuje na sve veće izazove u oblasti mentalnog zdravlja sa kojima se suočavaju deca i mladi, kao i na potrebu za snažnijim i bolje koordinisanim sistemima podrške na Kosovu. Studiju je sproveo Institut za psihologiju Univerziteta u Prištini, u partnerstvu sa UNICEF-om na Kosovu i pod vođstvom Tehničkog komiteta, kojim su kopredsedavali Kancelarija za dobro upravljanje pri Kancelariji premijera i UNICEF.

Vršilac dužnosti premijera Kosova, g. Albin Kurti, i vršilac dužnosti ministra sporta i omladine, g. Blerim Gashani, održali su uvodna obraćanja tokom predstavljanja izveštaja, ističući značaj ulaganja u dobrobit mladih, zajedno sa predstavnicima institucija, akademske zajednice, razvojnih partnera, organizacija civilnog društva i mladih.

Na globalnom nivou, procenjuje se da 10–20 odsto dece i adolescenata ima probleme sa mentalnim zdravljem, a Kosovo nije izuzeto iz ovog globalnog trenda. Sa više od 423.000 dece mlađe od 18 godina i jednom od najmlađih populacija u Evropi, ulaganje u mentalno zdravlje, otpornost i dobrobit dece od ključnog je značaja za budućnost Kosova.

Izveštaj ukazuje na sve veću zabrinutost u vezi sa anksioznošću, depresijom, emocionalnim stresom, traumom, vršnjačkim nasiljem, nasiljem, upotrebom psihoaktivnih supstanci i rizicima povezanim sa digitalnim okruženjem. Jedan od najhitnijih nalaza odnosi se na suicidalne misli i pokušaje samoubistva među učenicima uzrasta od 15 i 16 godina. Samoprijavljeni pokušaji samoubistva značajno su porasli, sa 3,4 odsto u 2011. godini na 10,0 odsto u 2024. godini među učenicima na Kosovu.

Deca iz ranjivih grupa, uključujući decu sa smetnjama u razvoju, decu iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, kao i decu koja žive u siromaštvu ili ruralnim područjima, suočavaju se sa dodatnim preprekama u pristupu uslugama podrške.

„Mentalno zdravlje postalo je jedan od najhitnijih izazova sa kojima se deca i adolescenti danas suočavaju. Više ne možemo da ga tretiramo kao sporedno pitanje. Ono mora biti u središtu naših napora da svakom detetu omogućimo da se razvija i ostvari svoj puni potencijal“, rekla je Veronika Vashchenko, šefica Kancelarije UNICEF-a na Kosovu.

Iako usluge postoje u sektorima zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, porodice često doživljavaju sistem kao fragmentisan i težak za snalaženje. Pristup specijalizovanim javnim uslugama i dalje je koncentrisan u Prištini, dok mnoge škole nemaju dovoljnu psihološku podršku.

Istovremeno, izveštaj ukazuje na značajne mogućnosti. Kosovo ima snažan okvir za prava deteta, posvećene stručnjake i aktivne organizacije civilnog društva. Nadovezujući se na ove prednosti, izveštaj preporučuje uspostavljanje mehanizma za koordinaciju, razvoj posebne Strategije za mentalno zdravlje dece i adolescenata, jačanje mehanizama upućivanja, proširenje usluga zasnovanih u školama, integrisanje skrininga mentalnog zdravlja u primarnu zdravstvenu zaštitu, kao i unapređenje sistema podataka i praćenja.

Povodom Međunarodnog dana mladih, UNICEF na Kosovu je takođe potvrdio svoju posvećenost podršci učešću mladih, razvoju njihovih veština i dobrobiti kroz inicijative kao što su Kosovo Generation Unlimited, UPSHIFT, PONDER, Podium, programi razvoja veština za 21. vek, pomažući mladima da izgrade otpornost, samopouzdanje i mogućnosti za budućnost.

1. Evropski projekat školskog istraživanja o alkoholu i drugim drogama (ESPAD).