Zašto mentalno zdravlje dece ne može da čeka

Svakih devet minuta, negde u svetu, jedan adolescent uzrasta od 15 do 19 godina izgubi život usled samoubistva. Čak i kada se uzmu u obzir ograničenja podataka, poruka je jasna. Samoubistvo je među vodećim uzrocima smrti kod starijih adolescenata. Na globalnom nivou, svaki sedmi adolescent uzrasta od 10 do 19 godina živi sa poremećajem mentalnog zdravlja.

Iza svakog broja stoje porodica, škola i zajednica koje se pitaju šta je moglo da se učini. Samoubistvo retko ima samo jedan uzrok. Pritisak da se postigne uspeh u školi, usamljenost, porodične okolnosti, nasilje, diskriminacija i siromaštvo imaju svoju ulogu. Upravo zato ono može da se spreči i zato je prevencija odgovornost svih nas.

Znamo šta daje rezultate. Odgovorno medijsko izveštavanje, razvijanje životnih veština kod dece i adolescenata, rana podrška i kontinuirano praćenje osoba pod rizikom, kao i školski programi mentalnog zdravlja koji se bave anksioznošću i depresijom, neke su od delotvornih mera. UNICEF procenjuje da se svake godine izgubi 387,2 milijarde američkih dolara potencijalnog doprinosa privredi zbog poremećaja mentalnog zdravlja koji dovode do invaliditeta ili smrti među mladima.

Kosovo je deo ove slike. Sa više od 423.000 dece mlađe od 18 godina i jednim od najmlađih stanovništava u Evropi, njegova budućnost zavisi od njihove dobrobiti. U avgustu ove godine, Institut za psihologiju Univerziteta u Prištini i UNICEF, u partnerstvu sa Kancelarijom premijera, predstavili su mapiranje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i adolescente. Nalazi ukazuju na porast anksioznosti, depresije, traume, vršnjačkog nasilja, upotrebe supstanci i rizika u digitalnom okruženju.

Nalaz koji zahteva najhitniju pažnju odnosi se na učenike uzrasta od 15 i 16 godina: procenat onih koji su naveli da su pokušali samoubistvo porastao je sa 3,4 odsto 2011. godine na 10,0 odsto 2024. godine. To nisu apstraktni brojevi. To su deca, braća i sestre, učenici, komšije.

Pomoć postoji, ali je do nje teško doći. Porodice doživljavaju usluge u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti kao nepovezane. Nedostaju specijalizovane javne usluge, a mnoge škole nemaju dovoljno psihološke podrške. Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, deca iz ranjivih zajednica i ona koja žive u siromaštvu ili u ruralnim područjima suočavaju se sa dodatnim preprekama.

Kosovo ima važne oslonce za dalji napredak: snažan okvir za prava deteta, posvećene stručnjake, odlučne donosioce odluka i aktivno civilno društvo. Izveštaj nudi jasan put napred: nacionalni mehanizam koordinacije, akcioni plan za mentalno zdravlje dece i adolescenata sa obezbeđenim finansiranjem, snažnije mehanizme upućivanja, više usluga u školama, skrining mentalnog zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i kvalitetnije podatke.

Institucije to ne mogu same. Svako od nas može da sasluša dete bez osuđivanja, ozbiljno shvati zabrinutost prijatelja ili kolege i govori o mentalnom zdravlju bez stida. Mediji mogu da izveštavaju pažljivo, izbegavajući senzacionalizam i pokazujući da su pomoć i oporavak mogući. A mladi, koji najbolje znaju šta im je potrebno, moraju da učestvuju u oblikovanju rešenja.

Danas, na Svetski dan mentalnog zdravlja, pređimo sa podizanja svesti na delovanje. Svako dete ima pravo na najviši dostižni standard zdravlja, uključujući mentalno zdravlje. Učinimo to pravo stvarnim za svako dete na Kosovu.

Veronika Vashchenko je šefica Kancelarije UNICEF-a na Kosovu.