Novi početak: Putovanje Ane i njene porodice ka nadi i podršci

 Ana[1] je živahna osam-godišnja devojčica koja se, zajedno sa petoro braće i sestara, već suočila sa značajnim izazovima u svom mladom životu. Pronađena na ulici, Ana nije bila sama; bila je sa četvoro svoje braće i sestara – dva brata koji su prali stakla automobila na semaforima i dve starije sestre koje su molile za novac i prodavale male čokolade. Porodica, koja se borila samo da preživi, ​​živela je u teškim uslovima, radeći sve što je mogla kako bi preživela.

Globalno, UNICEF i druge organizacije za zaštitu dece procenjuju da 150 miliona dece doživljava neki oblik učešća na ulici širom sveta, pri čemu broj raste u područjima koja se suočavaju sa siromaštvom, urbanizacijom i raseljavanjem zbog sukoba i kriza. Situacija je naročito ozbiljna u regionima istočne Evrope i centralne Azije (ECAR), gde ekonomski izazovi i socijalna isključenost utiču na decu iz marginalizovanih zajednica, poput Roma, gurajući mnoge u situacije na ulici. Napori da se ovo reši uključuju višestruki pristup, fokusirajući se na socijalnu zaštitu, inkluzivno obrazovanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i zaštitne politike kako bi se pogođenoj deci pružio izlaz iz uličnih situacija.

Anino putovanje je dobilo nadu kada su se ona i njena porodica povezali sa dnevnim centrom u Prištini koji je posvećen podršci deci koja se nalaze na ulici i njihovim porodicama. Ovaj centar je postao svetionik nade, pružajući Ani i njenoj braći i sestrama osnovne usluge, uključujući psihosocijalno savetovanje, obrazovne aktivnosti i osnovne potrepštine poput odeće i školskog pribora. Holistički pristup centra osigurao je da svako od Anine braće i sestara dobije potrebnu podršku, naglašavajući sveobuhvatan put ka svetlijoj budućnosti cele porodice.

[1] Ana je izmišljeno ime.

Deca na ulici su među najmarginalizovanijima. Oni doživljavaju teška kršenja svojih prava pre i tokom boravka na ulici, suočavaju se sa višestrukim lišavanjem, uključujući nedostatak pristupa osnovnim uslugama, nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje i eksploataciju, kao i ranjivost na zloupotrebu alkohola i supstanci. Rešavanje njihovih potreba zahteva pristup zasnovan na pravima deteta, usklađen sa Opštim komentarom Komiteta za prava deteta br. 21 o deci na ulici (2017).

Nedavna studija Deca na ulici na Kosovu UNICEF-a na Kosovu otkriva zabrinjavajuću statistiku: samo 1 od 4 dece na ulici trenutno pohađa školu. Iako je više od polovine od 130 intervjuisane dece u nekom trenutku bilo upisano u školu, oko 75% sada navodi da ne pohađa školu, što je cifra konzistentna i za dečake i za devojčice. Ana je jedno od dece koju je Terre des hommes identifikovao na ulici i sada prima osnovnu podršku koja joj je potrebna kroz ovu inicijativu koju podržava UNICEF.

Tokom boravka u centru, svaki član porodice je dobio individualnu podršku prilagođenu njihovim specifičnim potrebama. Ana je počela da dobija psihosocijalnu i nutritivnu negu prilagođenu uzrastu, a sa pet godina počela je osnovno obrazovanje, učila je slova, brojeve i bavila se praktičnim aktivnostima. Centar joj je obezbedio osnovne školske potrepštine i odeću, što je bilo ključno za njenu pripremu za ulazak u formalni obrazovni sistem. Uz podršku svojih predanih nastavnika i ponuđenih resursa, Ana je ubrzo postala jedan od najboljih učenika u svom razredu.

U istom centru, uz Anu, dnevnu podršku prima oko 40 dece, a ukupno je registrovano oko 200 dece. Ovde deca dobijaju prilagođene obrazovne lekcije na osnovu njihovog nivoa znanja i imaju koristi od individualnog i grupnog psihološkog savetovanja. Centar takođe kontinuirano radi sa svakim detetom i njegovom porodicom kako bi olakšao reintegraciju u školu, pomažući im tokom procesa registracije. Osim toga, neka djeca su imala priliku pohađati kurseve robotike u “BoneVet” koji su osmišljeni da im pomognu da razviju veštine programiranja i robotike.

Anina braća i sestre takođe su dobili ogroman doprinos od podrške centra. Njena starija sestra, M.B., dobila je dodatnu obrazovnu pomoć u vokabularu, čitanju i pisanju, što joj je omogućilo da akademski napreduje uprkos prethodnim smetnjama. Druga sestra, E.B., pridružila se programu neformalnog obrazovanja i uz intenzivnu podršku naučila čitati i pisati, savladavajući prepreke koje su je sprečavale da pohađa školu. Takođe je učestvovala u stručnoj obuci za frizere, inicijativi osmišljenoj da joj pomogne da izgradi veštine za buduće zaposlenje i postigne finansijsku nezavisnost.

Prepoznajući važnost podrške celoj porodici, projekat je pružio esencijalnu pomoć, uključujući hranu i higijenske potrepštine, kako bi im pomogao da prebrode izazovna vremena. Anina majka, koja se suočila sa problemima mentalnog zdravlja i traumama iz prošlosti, dobila je individualne sesije savetovanja. Kroz ove sesije počela je raditi na svom emocionalnom blagostanju, gde je na kraju stekla svest o neprihvatljivosti nasilja u porodici. Uz podršku centra, našla je hrabrost da prijavi zlostavljanje, što je dovelo do pozitivnih promena i sigurnijeg okruženja za porodicu.

Uticaj centra nadilazi obrazovnu i materijalnu podršku. Uz podršku UNICEF-a i blisko sarađujući sa Centrom za socijalni rad, dnevni centar u Prištini neguje bezbedno, inkluzivno okruženje u kojem se deca osećaju podržano, a porodice dobijaju savetovanje. Ova inicijativa ne samo da teži reintegraciji dece u školski sistem, već i radi sa roditeljima kako bi prepoznali dugoročnu vrednost obrazovanja njihove dece.

Anino putovanje ilustruje transformativnu moć podrške zajednice i važnost rešavanja potreba cele porodice, utirući put svetlijoj budućnosti ispunjenoj nadom i prilikama. Njena priča nije samo svedočanstvo o uticaju ovakvih programa već i poziv na akciju za podršku sličnim inicijativama koje pomažu deci u situacijama na ulici.

“ Kao službenik za zaštitu dece, zalažem se za prava dece u situacijama na ulici kroz holistički pristup koji daje prednost njihovom dostojanstvu, sigurnosti i dobrobiti. Ovo uključuje rešavanje osnovnih uzroka njihovih okolnosti – kao što su siromaštvo, raspad porodice i socijalna isključenost – uz osiguravanje pristupa osnovnim uslugama kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i psihosocijalna podrška. Ključno je da slušamo glasove ove dece i uključimo ih u procese donošenja odluka koji utiču na njihove živote, osiguravajući da se njihova prava poštuju i da se njihove potrebe sveobuhvatno zadovoljavaju“, kaže Feride Dashi iz UNICEF-a na Kosovu.

Ana je sada deo školskig sistema i sanja da postane policijski službenik kako bi pomogla svojim prijateljima, sklonila ih sa ulice i uključila u školu.

„Zaštitu ugrožene dece na Kosovu“ finansijski podržava Evropska unija na Kosovu, a sprovodi UNICEF na Kosovu u partnerstvu sa Terre des hommes.