Institucionalizacija socijalne zaštite otporne na šokove na Kosovu

Nakon uspeha u pružanju privremene podrške tokom pandemije COVID-19, Kosovo, kao i mnoga druga mesta širom sveta, razmatra kako da reformiše svoj sistem socijalne zaštite, ne samo radi smanjenja siromaštva, već i radi jačanja otpornosti i brze prilagodjene podrške kao odgovora na buduće šokove.

Međutim, na početku ovog procesa praktičari su se suočili sa jednostavnim pitanjem: kako institucionalizovati odgovor na šokove i koje su reforme potrebne? Godine 2025. preduzet je hrabar korak kako bi se odgovorilo na ovo pitanje i izgradio otporniji sistem socijalne zaštite, kroz pokretanje smernice za socijalnu zaštitu otpornu na šokove na Kosovu (SRSP) (link ovde).

Potreba za smernicom

Tokom 2024. godine, Ministarstvo finansija, rada i transfera (MFRT), uz podršku UNICEF-a na Kosovu, sarađivalo je sa stručnjacima na sprovođenju Procene spremnosti (link ovde), osvrćući se na iskustvo iz perioda COVID-19 i razmatrajući da li programi socijalne zaštite na Kosovu mogu da se prilagode budućim šokovima. Procena je postavila jednostavno, ali snažno pitanje: ako bi veliki šok pogodio Kosovo sutra, da li bi sistem socijalne zaštite mogao da reaguje dovoljno brzo kako bi pomogao porodicama kojima je pomoć potrebna?

Procena je obuhvatila stručnost opština, centara za socijalni rad i partnera iz humanitarnog i razvojnog sektora. Analizirano je kako se glavni programi novčanih davanja, kao što su Šema Socijalne Pomoći (SAS) i Šema Dečjih Dodataka (CAS), mogu prilagoditi u vanrednim situacijama, kao i da li su sistemi koji ih podržavaju spremni da obezbede brzu i ciljanu podršku.

Nalazi su pružili i ohrabrenje i smernice. Kosovo poseduje mnoge ključne elemente: snažno vlasništvo Vlade nad sistemom, univerzalnu pokrivenost ličnim dokumentima, digitalne kanale plaćanja i aktivnu radnu snagu u oblasti socijalne zaštite na opštinskom nivou. Tokom krize izazvane COVID-19, Vlada je pokazala fleksibilnost udvostručavanjem davanja i privremenim proširenjem kriterijuma podobnosti za socijalnu pomoć, što je jasan dokaz da je prilagođavanje moguće kada je potrebno.

Međutim, analiza je takođe ukazala na ključne izazove: nedostatke u obuhvatu domaćinstava koja su blizu granice siromaštva, ograničenu koordinaciju između institucija za upravljanje katastrofama i institucija socijalne zaštite, kao i izostanak posebnog fonda za vanredne situacije za finansiranje hitnih odgovora. Ove lekcije postale su osnova za dalje delovanje.

Razvoj smernice: pretvaranje analize u delovanje

Reforma socijalne zaštite se obično prvo fokusira na ono što treba uraditi kroz prilagođavanje zakona ili politika. Međutim, na Kosovu su praktičari odlučili da primene sistemski pristup, koristeći preporuke iz procene spremnosti kako bi definisali način institucionalizacije odgovora na šokove u celokupnom sistemu socijalne zaštite. Ključni cilj bio je obezbeđivanje operativne jasnoće u različitim komponentama: ciljanju i kriterijumima podobnosti, finansiranju, sistemima podataka, dizajnu transfera, sistemima plaćanja, koordinaciji i mehanizmima za žalbe.

Time se obezbeđuje da proces izrade podzakonskih akata i administrativnih uputstava u okviru predstojećeg Zakona o socijalnoj zaštiti i programima socijalne zaštite bude usklađen sa operativnom realnošću korišćenja postojećih programa i sistema u vanrednim situacijama.

Ova smernica pruža praktična uputstva u svim fazama, predlažući koje informacije treba uključiti u pravni okvir, kao i načine za brzo proširenje obima delovanja, privremeno proširenje pokrivenosti, prilagođavanje kriterijuma podobnosti ili povećanje iznosa davanja, bez gubitka kontrole ili transparentnosti.

Ova smernica takođe uvodi nove alate: unapred dogovorene mehanizme finansiranja, uključujući predloženi fond za vanredne situacije koji omogućava dostupnost sredstava u roku od nekoliko dana od izbijanja krize; jasne okidače za aktivaciju koji definišu kada i kako se pokreće hitna pomoć; integrisane sisteme podataka koji povezuju socijalne registre, matične evidencije i humanitarne procene; kao i standardne operativne procedure za koordinaciju između Ministarstva, opština i humanitarnih aktera.

„Volela bih da smo imali ovakvu vrstu smernica na početku pandemije COVID-19, kada smo bili pod ogromnim pritiskom, strahujući za sopstvene živote i bezbednost naših porodica, a istovremeno pokušavajući da osmislimo hitne mere socijalne zaštite bez ikakvog prethodnog iskustva. Ova smernica nam pomaže da pređemo sa reagovanja na krize na spremnost za njih. Ona nam pruža strukturu i jasnoću, tako da u teškim vremenima naš odgovor može biti brz, pravičan i zasnovan na sistemima kojima ljudi već veruju.“
— Selvete Sadiku, načelnica Odeljenja za socijalnu pomoć, MFRT

Razlozi za ulaganje u socijalnu zaštitu otpornu na šokove na Kosovu

U uslovima promenljive klime i neizvesne globalne ekonomije, šokovi više nisu retki događaji. Za domaćinstva koja već žive na ivici, poplava, gubitak posla ili rast cena mogu ih brzo gurnuti ispod granice siromaštva. Na Kosovu je približno 15.000 ljudi pogođeno katastrofama svake godine, uz ekonomske štete od 8,5 miliona evra; očekuje se povećanje intenziteta i učestalosti padavina i suša: bujične poplave postaju sve češće u planinskim područjima, dok se rečne poplave češće javljaju u ravnicama i niskim područjima, a zemljotresi bi mogli da dovedu do gubitka od 2 procenta BDP-a do 2050. godine.

Zbog toga, učiniti socijalnu zaštitu otpornom na šokove nije opcionalna inovacija, već ključna zaštitna mera za ljudski razvoj.

Koristi prevazilaze same vanredne situacije. Planiranjem mehanizama finansiranja, jačanjem sistema podataka i obukom zaposlenih na prvoj liniji, Kosovo unapređuje i svakodnevno funkcionisanje svojih programa socijalne zaštite. Kada je sistem izgrađen da odgovori na krize, on postaje snažniji, pravedniji i efikasniji i u normalnim okolnostima.

Partnerstvo za napredak

UNICEF na Kosovu pružao je podršku MFRT-u u svakom koraku ovog procesa, od olakšavanja konsultacija i terenskih misija, do obezbeđivanja globalne ekspertize i tehničke podrške u izradi dokumenta. Organizacija je takođe prenela iskustva susednih zemalja koje su uspešno operacionalizovale sisteme otporne na šokove, pomažući Kosovu da prilagodi globalna znanja sopstvenom institucionalnom kontekstu. Ove inicijative direktno doprinose projektu reforme socijalne pomoći koji vodi MFRT, a finansira Svetska banka. UNICEF će nastaviti saradnju sa Ministarstvom i Svetskom bankom na pilotiranju ključnih elemenata smernice, razvoju materijala za obuku i obezbeđivanju da planiranje spremnosti postane deo svakodnevne prakse.

Put napred

Procena spremnosti i SRSP smernica nisu krajnje tačke, već odskočne daske ka otpornijem sistemu socijalne zaštite na Kosovu. Sledeća faza biće usmerena na testiranje pristupa, unapređenje standardnih procedura i integraciju principa SRSP-a u nacionalno zakonodavstvo.

Kada sledeća kriza nastupi, pitanje više neće biti da li sistem može da reaguje, već koliko brzo i efikasno može da dopre do porodica i njihove dece sa potrebnom podrškom.