Kako loš kvalitet vazduha izaziva loše zdravlje od rođenja u najzagađenijoj oblasti na Kosovu

“Ovde jako loše miriše. Živimo u veoma zagađenom području. Muka nam je, ali moj najmlađi sin je najviše patio”, kaže ona, pokazujući na petogodišnjeg Ismailija. “Kada je Ismaili bio samo jednu nedelju star morao je biti hospitalizovan tri meseca.”

“Često kašlje i često ima temperaturu. Stalno smo zabrinuti jer kada temperatura pređe 38 stepeni Celzijusa, ima grčeve. Može da eskalira veoma brzo, a mi moramo brzo da delujemo,” objašnjava Nedžare, 34, koja živi pored elektrane A, Obilić, Kosovo* sa suprugom i njihovo petoro dece poslednjih 10 godina.

Međunarodna i naučna zajednica dobro su prepoznali štetan uticaj zagađenja vazduha, a posebno su ugrožena deca. Deca na Kosovu su izložena nivoima zagađenja vazduha koji daleko prevazilaze one za koje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) priznaje da izazivaju štetne posledice po zdravlje. Ultrafine mikročestice mogu lako dospeti u njihov krvotok, što dovodi do respiratornih infekcija i dugotrajnog oštećenja dečjih pluća i mozga.

„Znamo da je ovde loš vazduh, ali ne možemo ništa da uradimo povodom toga“, kaže Nedžare pre nego što se rasplakala. “Nemamo nade da će se nešto promeniti.”

Što je dete mlađe, to je veći rizik. Bebe i mala deca su najranjiviji na štetni uticaj zagađenja vazduha jer se njihov mozak, pluća i drugi organi još uvek razvijaju i podložniji su zagađivačima. Jasan je uticaj na 18-mesečnog Kenana, koji sa majkom Sabinom (24) i bakom Avjijem (46) živi u blizini elektrana.

„Vazduh je veoma težak“, kaže Avjije, koji decenijama živi u tom kraju. “Ne možemo našu decu stalno držati unutra, ali kada izađu napolje, jako se razbole. Moramo da vodimo Kenana doktoru najmanje svake tri nedelje, on je uvek bolestan. Ja sam bolesna, muž mi je bolestan, svi u okolini su bolesni. Šta da radimo, moramo ovako da živimo, nemamo kuda dalje.”

Obilić je dom porodicama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, od kojih mnoge žive u naseljima u blizini elektrana. 

„Svako četvrto dete koje dođe ovde ima plućnu bolest“, kaže dr Violeta, pedijatar u glavnom porodičnom zdravstvenom centru u Obiliću na Kosovu.

„Čak i kada deca dolaze sa zdravstvenim problemima koji nisu povezani sa respiratornim bolestima, sve proizlazi iz bronhitisa i drugih respiratornih infekcija u ranom detinjstvu“, kaže ona. “Mnogi zdravstveni problemi koje vidimo kod dece rezultat su udisanja zagađenog vazduha.”

Dve elektrane na ugalj u Obiliću daju oko 97 odsto energije na Kosovu, što ga čini najzagađenijim okrugom u zemlji. 

“Više od 250 tona uglja sagoreva se u elektranama u Obiliću svakog dana. Stanovnici spaljuju više od četiri miliona kilograma uglja kako bi svoje domove zagrejali tokom zime,” objašnjava Haki Jašari, direktor glavnog porodičnog zdravstvenog centra okruga i njegovog programa kućnih poseta..

„Vidimo efekte ovoga u našim zajednicama“, kaže on. „Imamo 50 procenata više slučajeva respiratornih problema među decom u poređenju sa ostatkom Kosova i 30 procenata više slučajeva raka među odraslima. Primećujemo sve više slučajeva pobačaja među trudnicama i sve više dece koja se rađaju pre vremena ili dece koji imaju manju težinu.”

Grupa mladih ljudi od juna 2023. godine preduzima mere protiv zagađenja vazduha, radeći sa lokalnim zajednicama i vlastima na evidentiranju kvaliteta vazduha u susedstvu. Uz podršku UNICEF-ove inicijative Youth4CleanAir, mladi ekološki aktivisti svakog jutra i popodneva mere zagađenje vazduha, prate podatke i stavljaju ih na raspolaganje lokalnim stanovnicima. Oni prate PM2,5, čestice koje su manje od 2,5 mikrona u prečniku i koje često dolaze iz elektrana, industrijskih objekata, automobila i kamiona, i PM10 – veće čestice koje se nalaze u prašini i dimu.

Sve više od 250 mikrograma PM2,5 ili PM10 po kubnom metru vazduha smatra se opasnim, prema SZO-u.

„Svaki dan idemo istom rutom i usput merimo kvalitet vazduha“, objašnjava Verona, 17-godišnja volonterka koja je deo inicijative Youth4CleanAir. Proverava uređaj za kvalitet vazduha koji povezuje sa svojim telefonom: „Snimila sam više od 500 PM2,5 i više od 1000 PM10. Nije neuobičajeno videti ovako visoka očitanja.” 

U program je uključeno više od 400 mladih ljudi

i do danas su svojim inicijativama doprli do preko 5000 deteta i mladih. Njihov se glas čuje i institucije na lokalnom i centralnom nivou daju im mesto za stolom u diskusijama o zagađenju vazduha.

UNICEF radi širom Zapadnog Balkana u partnerstvu sa vladama, privatnim sektorom, civilnim društvom i Švedskom agencijom na zaštiti životne sredine kako bi ukazao i smanjio nivoe zagađenja vazduha koji su među najgorim u Evropi. Naš rad uključuje poboljšanje obrazovanja o životnoj sredini u školama, podržavanje obrazovnih programa za zelena radna mesta (uključujući poslove u kvalitetu vazduha), podizanje svesti o uzrocima i zdravstvenim uticajima zagađenja vazduha među zajednicama i uključivanje dece i mladih u podatke o kvalitetu vazduha i upravljanje.

*All references to Kosovo are made in the context of UN Security Council Resolution 1244 (1999)