Dan u Esrinom životu: Pretvaranje izazova u nadu
„Razvezivanje čvora“ za decu sa smetnjama u razvoju
"Dolazak u Prištinu nije samo putovanje; već i navigacija kroz svet koji mi još nije potpuno otvoren", misli Esra dok se rano budi u svom domu u Mitrovici.
Esra ima 14 godina i ceo život je u invalidskim kolicima. Danas, kao i svake nedelje, treba da putuje u Prištinu kako bi primila zdravstvenu negu koja joj je potrebna, usluge koja nije dostupna u njenom rodnom gradu.
„Svake nedelje moji roditelji moraju da me vode u Prištinu jer u suprotnom ne mogu sama da dobijem tretmane koji su mi potrebni“, kaže Esra sa mešavinom zahvalnosti i frustracije. Otac je dočekuje sa osmehom, spreman da joj pomogne da se spremi za dan. Porodica joj je najveća podrška, ali oseća nedostatak pomoći institucija.
Međutim, zdravstvo je samo jedan od izazova sa kojima se suočava. Tokom svojih nedeljnih putovanja u Prištinu, Esra je takođe uvidela još jedan problem: nedostatak pristupačnih javnih prostora. Na svakom putovanju ističu se barijere koje još uvek postoje, čineći njeno putovanje još težim i naglašavajući potrebu za postojanjem veće inkluzivnosti u javnoj infrastrukturi.
Putovanje do Prištine
Uprkos tome, nedeljna putovanja u Prištinu sa ocem ojačala su njihovu vezu. On joj je bio ogromna podrška u pružanju pomoći da se snađe u ovoj teškoj situaciji, čak je u nekim prilikama zatvarao svoju radnju za popravku nameštaja kako bi otpratio Esru do Prištine. Zbog zahtevne infrastrukture, nemoguće joj je da se sama kreće gradom, a otac joj je uvek bio tu da joj pruži podršku na svakom koraku.
Putovanje sa njenim ocem je dugo, a čim stignu do Prištine, Esra se susreće sa svojim prvim izazovom: trotoarima.
„Većinu vremena su ili blokirani automobilima, preuski ili previsoki, što mi onemogućava da ih koristim“, kaže Esra, očigledno frustrirana.
Ove svakodnevne prepreke pretvaraju ono što bi trebalo biti jednostavno putovanje u niz teških zadataka, od kojih je svaki podseća na ograničenja koja nameće neadekvatna infrastruktura grada.
Uprkos izazovima, Esra je takođe veoma ambiciozna devojčica i nikada nije odustala od svog obrazovanja, iako je to bilo neverovatno teško s obzirom da na Kosovu 8% dece ima funkcionalnih poteškoća u bar jednoj oblasti. Samo 10% dece sa smetnjama u razvoju ima koristi od zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga[1].
Iako je njena poseta Prištini imala druge svrhe, Esru su privukle knjige koje je videla u gradu i odlučila je da uđe u jednu od radnji kako bi kupila neki edukativni materijal koji bi joj pomogao da ostvari svoj san o nastavku školovanja.
Vredi spomenuti da je Esrina poseta ovoga puta posebnija od uobičajenih jer je odlučila da digne glas zbog nemogućnosti pristupa javnim prostorima i drugih problema sa kojima se susreću deca sa smetnjama u razvoju. Stoga, nakon što je napustila knjižaru, krenula je prema opštini Priština, gde je čeka Bekim, predstavnik Kosovskog udruženja osoba sa Daunovim sindromom, namerno udružujući snage sa Esrom kako bi se zalagali za sva prava dece. Zajedno su deo kampanje #Razveži čvor. Ovo nije njihov prvi sastanak sa gradonačelnikom Prištine, gospodinom Përparim Ramom, ali je drugačiji – oni se nadaju pravim rešenjima njihovih izazova i željni su da naprave pozitivnu razliku za svoju zajednicu.
Zagovaranje promena, korak po korak
Esra i Bekim su se uvek zalagali za prava dece sa smetnjama u razvoju. Naporno su radili na podizanju svesti i borbi za bolju inkluziju i pristupačnost u svojim zajednicama. Stoga, kada su čuli za UNICEF-ovu kampanju #Razveži čvor, odmah su se zainteresovali i poželeli da budu deo nje. Kampanja se činila kao odličan način da se njihov glas čuje i da se podstakne stvarna promena. Pridruživanje kampanji im se činilo pravim jer je odgovaralo njihovim stalnim naporima da poboljšaju živote dece sa smetnjama u razvoju na Kosovu.
Napori zagovaranja kampanje #Razveži čvor su praćeni razgovorima sa gradonačelnikom Prištine, g. Përparim Ramom, na sastanku Skupštine opštine kojem je prisustvovalo preko 50 dece. Tokom ovih diskusija, zagovornici dece Bekim i Rijad strastveno su ponovili svoje pozive za poboljšanje pristupa javnim prostorima, institucijama i prevozu za osobe sa invaliditetom.
Osim toga, Esra, zagovornica dece sa smetnjama u razvoju, podigla je glas na sastanku Međuministarske komisije o pravima deteta na Kosovu. Svoje potrebe i zahteve usmerila je prema donosiocima odluka, ističući važnost ostvarivanja prava dece i rešavanja hitnih pitanja kao što su poboljšanje kvaliteta obrazovanja i osiguranje pristupa zdravstvenim i obrazovnim uslugama.
Međutim, ova inicijativa i neumorno zalaganje dece pokazali su se uspešnim za Esru, Bekima i hiljade druge dece na Kosovu koju oni predstavljaju. Gradonačelnik Përparim Rama otvorio je i vrata i svoje srce ovoj deci.
Kao rezultat ovog sastanka sa puno nade, opština se obavezala da će nastaviti finansijsku podršku nevladinim organizacijama koje pružaju direktne socijalne usluge, fokusirajući se na decu sa smetnjama u razvoju. Takođe su obećali da će održavati godišnju subvenciju za svako dete i da će nastaviti da rade na tome da Priština bude bez barijera za svako dete.
Dan je bio dug, ali dok se Esra i njen otac vraćaju u Mitrovicu, ona oseća malo veću nadu. Susret sa Bekimom i razgovor o zajedničkim snovima o boljoj budućnosti daje joj snagu. Ona zna da je put koji je pred njom težak, ali svaki korak koji napravi približava je svetu u kojem deca poput nje mogu živeti bez ograničenja.
“Svaki korak koji zajedno napravimo približava nas svetu u kojem svi pripadaju”, misli Esra dok gleda kako zalazi sunce. Ona zna da njena borba nije samo za nju, već i za svu decu koja zaslužuju svet u kome su dobrodošla.
Kako se dan završava, Esra deli snažnu poruku: "Razvežimo čvor za svu decu!" Ona poziva sve da rade zajedno na izgradnji sveta u kojem nijedno dete nije izostavljeno, gde su javni prostori otvoreni za sve i gde je svako putovanje, bilo u školu ili glavni grad, slobodno.
Da bi se olakšao život dece sa smetnjama u razvoju širom Kosova, u saradnji sa Handikos i Daunovim sindromom Kosova, UNICEF i EU su podržali pružanje usluga rehabilitacije u 12 centara u 25 opština, dostižući više od 1.347 dece sa smetnjama u razvoju. UNICEF i EU ostaju posvećeni podršci inkluziji sve dece i osiguravanju pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama.
