1 od 5 dece u 21 zemlji doživelo je seksualnu eksploataciju i zlostavljanje putem tehnologije – UNICEF

NJUJORK, 3. septembar 2026. – Procenjuje se da je 20 miliona dece uzrasta od 12 do 17 godina – gotovo svako peto dete – tokom jedne godine u 21 zemlji bilo izloženo najmanje jednom obliku seksualne eksploatacije i zlostavljanja omogućenom tehnologijom, navodi se u novom izveštaju koji je UNICEF danas objavio.

Through Children’s Eyes: How Digital Technologies Enable Child Sexual Abuse (Kroz oči dece: Kako digitalne tehnologije omogućavaju seksualno zlostavljanje dece) kombinuje svedočenja dece sa jednim od najvećih dostupnih skupova podataka iz istraživanja kako bi upozorio na široko rasprostranjen trend seksualnog zlostavljanja i eksploatacije dece – i na internetu i van njega – koji tehnologija omogućava.

Prema procenama iz izveštaja, više od 15 miliona dece bilo je izloženo neželjenom seksualnom sadržaju, 9 miliona dece bilo je pozvano da učestvuje u seksualnim razgovorima ili da protiv svoje volje dele seksualne slike, dok su seksualne slike 4 miliona dece podeljene bez njihovog pristanka. Međutim, stvarne razmere ovog problema verovatno su mnogo veće zbog toga što deca često ne prijavljuju ovakva iskustva.

„Izveštaj otkriva bolnu stvarnost. Više od 20 miliona dece u zemljama obuhvaćenim istraživanjem bilo je izloženo neželjenom eksplicitnom seksualnom sadržaju ili eksploataciji na internetu, često u digitalnim prostorima u kojima uče, igraju se i povezuju sa prijateljima“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Catherine Russell. „Ova iskustva izazivaju duboku emocionalnu i psihološku patnju. Mnoga deca pate u tišini, ne znajući kome da se obrate za pomoć. Ne smemo da zatvaramo oči.“

Prema nalazima, gotovo 60 odsto slučajeva dogodilo se na platformama društvenih mreža, uključujući Facebook, Instagram, Snapchat, TikTok i WhatsApp, dok se 14 odsto slučajeva dogodilo u onlajn igrama. U izveštaju se navodi da su karakteristike, funkcije i dizajn ovih platformi korišćeni za zloupotrebu poverenja. U Crnoj Gori, više od 80 odsto prijavljenih slučajeva uključivalo je platforme društvenih mreža, dok su u Kolumbiji one bile povezane sa više od polovine slučajeva.

U svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, u 57 odsto slučajeva počinilac je bio neko koga je dete već poznavalo, uključujući vršnjake, emotivne partnere, prijatelje i članove porodice. Ovo dovodi u pitanje pretpostavke da zlostavljanje na internetu prvenstveno vrše nepoznate osobe. Istovremeno, 38 odsto dece prvi put je došlo u kontakt sa počiniocem na internetu, pri čemu dokazi pokazuju kako se zlostavljanje, na primer, omogućava putem lažnih naloga i funkcija privatnog dopisivanja.

Seksualna eksploatacija i zlostavljanje dece omogućeni tehnologijom mogu imati dubok uticaj na emocionalno blagostanje dece, njihov osećaj sigurnosti i poverenje u druge. Iskustva koja su deca opisivala tokom istraživačkih intervjua često su bila povezana sa strahom, stidom, zbunjenošću i izolacijom, pri čemu su mnoga deca imala poteškoće da razumeju šta im se dogodilo ili kome da se obrate za pomoć.

„Nisam znala kako da reagujem... bila sam pomalo u šoku“, rekla je mlada žena iz Dominikanske Republike, nakon što su njene privatne slike podeljene bez njenog pristanka kada je imala 14 godina. Druga učesnica istraživanja, opisujući slično iskustvo, rekla je da se osećala „kao najiskorišćenija, najprljavija, najgora osoba“.

Prema analizi, deca koja su bila izložena eksploataciji omogućenom tehnologijom imala su četiri puta veću verovatnoću da prijave suicidalne misli ili ponašanja i samopovređivanje, kao i značajno viši nivo anksioznosti. U Meksiku i Severnoj Makedoniji, na primer, rizik od suicidalnih misli ili ponašanja bio je više od osam puta veći među decom koja su doživela zlostavljanje, dok je u Pakistanu rizik od samopovređivanja bio više od sedam puta veći.

Više od 40 odsto slučajeva zlostavljanja omogućenom tehnologijom nikada nije podeljeno ni sa kim, dok je manje od 1 odsto prijavljeno nadležnim organima, kao što su policija, socijalni radnici ili linije za pomoć. Na globalnom nivou, najčešći razlog zbog kojeg su deca ćutala bio je taj što nisu znala kome ili gde da se obrate. U nekim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, procenat slučajeva koji nisu prijavljeni bio je još veći, uključujući Jermeniju, gde više od polovine slučajeva nikada nije podeljeno ni sa kim.

Nalazi ukazuju na hitnu potrebu za delovanjem vlada, tehnoloških kompanija i drugih relevantnih aktera kako bi se deca bolje zaštitila u digitalnom dobu.

Za Kosovo je ovaj globalni poziv na delovanje posebno važan. Zakonske i strateške osnove uglavnom su uspostavljene; prioritet je sada da se one sprovedu u praksi – kako bi se obezbedilo da deca mogu bezbedno da prijave zlostavljanje, da socijalne službe, zdravstveni sektor, obrazovanje, policija i pravosuđe odgovaraju koordinisano i na način prilagođen potrebama dece, kao i da se prevencija i zaštita u potpunosti prošire i na digitalne prostore u kojima deca sve više provode svoje vreme. To zahteva prelazak sa opredeljenja na papiru na adekvatno finansirane usluge i sisteme kojima deca i porodice mogu da veruju.

Izveštaj poziva na hitno delovanje kako bi se:

• Digitalne platforme učinile bezbednijim već u fazi dizajniranja, uz snažniju zaštitu privatnosti dece, ograničavanje neželjenih kontakata odraslih sa decom, bezbednije sisteme preporuka i bolje otkrivanje i prijavljivanje zlostavljanja.
• Ojačali zakoni, regulativa i mehanizmi odgovornosti, kako bi se osiguralo da vlade imaju potrebne alate i mere za sprovođenje zakona kako bi odgovorile na nove oblike zlostavljanja, uključujući seksualnu iznudu i seksualno zlostavljački materijal dece generisan veštačkom inteligencijom.
• Izgradili sistemi za prijavljivanje i podršku kojima deca mogu da veruju, uključujući ulaganja u zaštitu dece, zdravstvo, pravosuđe i socijalne usluge.
• Teret zaštite prebacio sa dece, uz obezbeđivanje da porodice, škole i zajednice na prijave dece odgovaraju pružanjem podrške i pomoći, kao i da deci omoguće da bezbedno potraže pomoć.
• Smanjile ekonomske ranjivosti koje počinioci iskorišćavaju, kroz snažniju podršku porodicama i proširivanje mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje dece i mladih.
• Adresirale društvene i rodne norme koje normalizuju seksualizaciju devojčica i stigmatizuju preživele seksualnog nasilja.

„Svi mi, uključujući vlade i tehnološke kompanije, moramo učiniti više kako bismo zaštitili decu na internetu“, rekla je Russell.

Napomena za urednike

Seksualna eksploatacija i zlostavljanje dece omogućeni tehnologijom odnose se na načine na koje se digitalne tehnologije i platforme koriste kako bi omogućile ili pojačale seksualno zlostavljanje i eksploataciju dece, kako u onlajn tako i u neposrednim, fizičkim okruženjima.

Izveštaj Through Children’s Eyes: How Digital Technologies Enable Child Sexual Abuse (Kroz oči dece: Kako digitalne tehnologije omogućavaju seksualno zlostavljanje dece) zasniva se na nacionalno reprezentativnim anketama sprovedenim među približno 21.000 dece koja koriste internet, uzrasta od 12 do 17 godina, u 21 zemlji, kao i na detaljnim intervjuima sa 100 mladih ljudi koji su doživeli zlostavljanje tokom detinjstva. Budući da uzorak istraživanja obuhvata samo decu koja koriste internet, nalazi su reprezentativni za decu koja koriste internet, a ne za svu decu, posebno u zemljama sa nižim nivoom internet povezanosti. Istraživanje je sproveo UNICEF u okviru projekta Disrupting Harm, koji zajednički sprovode UNICEF, ECPAT International i INTERPOL.

Ovaj izveštaj objedinjuje nalaze iz dva kruga istraživanja Disrupting Harm sprovedena u 21 zemlji. Prvi krug, sa podacima prikupljenim uglavnom tokom 2020–2021. godine, obuhvatio je Kambodžu, Etiopiju, Indoneziju, Keniju, Maleziju, Mozambik, Namibiju, Filipine, Tanzaniju, Tajland, Ugandu i Vijetnam. Drugi krug, sproveden tokom 2024–2025. godine, proširio je istraživanje na Jermeniju, Brazil, Kolumbiju, Dominikansku Republiku, Meksiko, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Pakistan i Srbiju.