Odgovori na najčešća pitanja u vezi sa malim boginjama i MMR vakcinom

Šta su morbile?

Morbile (male boginje) su veoma zarazna bolest uzrokovana virusom. Iako ih mnogi prepoznaju po karakterističnom osipu na koži, morbile mogu izazvati i visoku temperaturu, kašalj i curenje iz nosa. U teškim slučajevima mogu dovesti do encefalitisa (upale mozga), upale pluća, slepila, slabljenja imunog sistema, kao i do teških respiratornih i neuroloških komplikacija, a mogu biti i fatalne.

Koliko su morbile zarazne?

Morbile su jedan od najzaraznijih virusa – zaraznije su od COVID-19, gripa, varičela ili ebole. Za svaku osobu zaraženu morbilama, 12 do 18 drugih osoba može se zaraziti ako nisu vakcinisane. Toliko su zarazne da se do 90% neimunizovanih ljudi koji su bili izloženi virusu takođe zarazi. To je jedan od razloga zašto su se nedavne epidemije morbila širile tako brzo, naročito u zajednicama sa niskom stopom vakcinacije.

Kako se šire morbile?

Morbile se šire kada zaražena osoba kašlje ili kija. Drugi se mogu zaraziti udisanjem kontaminiranog vazduha ili dodirivanjem kontaminiranih površina, a zatim dodirivanjem očiju, nosa ili usta. Virus morbila može preživeti do dva sata u vazduhu ili na površinama.

Koji su prvi simptomi morbila?

Simptomi se obično javljaju 7 do 14 dana nakon izlaganja virusu i uključuju visoku temperaturu, kašalj, curenje iz nosa i crvene, suzne oči. Karakterističan osip se pojavljuje tri do pet dana nakon prvih simptoma, počevši od ravnih crvenih mrlja na licu koje se zatim šire na vrat, ruke i noge.

Koliko su morbile opasne?

Morbile su veoma ozbiljna bolest i jedna od najzaraznijih na svetu. U Evropskom regionu, tokom 2024. godine, 60% zaraženih morbilama je hospitalizovano. Bolest je posebno opasna za decu, trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Da li su zdrave osobe bez hroničnih bolesti sigurne od morbila?

Ne. Komplikacije od morbila mogu pogoditi bilo koga i nije uvek predvidivo ko će imati najteže posledice. Vakcinacija je najbolja zaštita protiv morbila, pri čemu dve doze pružaju više od 97% zaštite.

Kolika je stopa hospitalizacije kod osoba zaraženih morbilama?

Tokom 2024. godine, više od polovine zaraženih morbilama u Evropskom regionu je hospitalizovano. Morbile nisu samo blaga dečija bolest – to je ozbiljna i potencijalno smrtonosna bolest koja često zahteva bolničko lečenje. Rizik od hospitalizacije zavisi od faktora kao što su starost i opšte zdravstveno stanje pojedinca.

Da li suplementi vitamina A štite od morbila?

Kada je reč o smanjenju rizika od infekcije i razvoja komplikacija od morbila, ne postoji zamena za vakcinaciju. To uključuje i vitamin A. Istina je da je nedostatak vitamina A faktor rizika za razvoj komplikacija. Takođe je tačno da, ako pojedinac dobije morbile, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje primenu dve visoke doze vitamina A kako bi se smanjio rizik. Međutim, čak i u populacijama sa visokom prevalencijom nedostatka vitamina A, suplementacija ne zamenjuje vakcinaciju.

Koje su najčešće komplikacije morbila?

U zemljama sa srednjim i visokim prihodima, kao što su one u Evropi i Centralnoj Aziji, na svakih 1.000 slučajeva morbila, jedna do dve osobe izgube život. Pored toga, jedan na 1.000 slučajeva će razviti encefalitis (upalu mozga). U međuvremenu, od svakih 1.000 dece koja dobiju morbile, 70 do 90 će razviti infekciju uha, 80 će razviti dijareju, a 10 do 60 će razviti upalu pluća, infekciju pluća koja može biti posebno opasna za malu decu.

Koliko ljudi godišnje umre od morbila?

Pre uvođenja vakcine protiv morbila, oko 2,6 miliona ljudi širom sveta umiralo je svake godine od ove bolesti. Ove brojke su značajno opale nakon široke primene vakcinacije. Međutim, ljudi i dalje umiru od morbila – ogromna većina su nevakcinisana deca. U 2023. godini, oko 107.500 ljudi je umrlo od morbila, većinom deca mlađa od pet godina.

Koliki je rizik od smrti od morbila?

Rizik od smrti varira u zavisnosti od populacije i uzrasta osobe. Uopšteno, u populacijama sa dobrim pristupom zdravstvenoj zaštiti, jedan na svakih 500 do 1.000 slučajeva završi smrtnim ishodom. U zemljama sa nižim prihodima rizik je mnogo veći: na svakih 1.000 zaražene dece, umre ih 30 do 60. Među decom mlađom od pet godina, oko 2,2% zaraženih umire. U nekim populacijama – poput raseljene dece koja verovatno nisu vakcinisana – epidemije su pokazale stopu smrtnosti i do 32%.

Kolika je stopa smrtnosti od morbila u Evropi u 2024. godini?

Do sada su za 2024. godinu prijavljena 24 smrtna slučaja. Međutim, ovaj broj je verovatno potcenjen zbog kašnjenja u izveštavanju i nedovoljne dijagnostike. Mnoge smrti od morbila uzrokovane su komplikacijama poput upale pluća ili encefalitisa, koje se ne registruju uvek kao direktne smrti od morbila. Takođe, preko 40% prijavljenih slučajeva u Evropskom regionu – više od 45.000 slučajeva – bilo je kod dece mlađe od pet godina, koja su pod najvećim rizikom.

Da li je tačno da morbile mogu uticati na naš imunitet prema drugim bolestima?

Da, morbile mogu imati snažan uticaj na imuni sistem. Istraživanja pokazuju da morbile mogu da „izbrišu“ imunu memoriju na prethodne infekcije i vakcinacije, stanje poznato kao „imuna amnezija“. To znači da imuni sistem zaboravlja kako da se bori protiv patogena sa kojima se ranije susreo, povećavajući osetljivost na druge infekcije. Studije su pokazale da virus može uništiti od 11% do 73% postojećih antitela. Naučnici procenjuju da je pre dostupnosti vakcine do 50% smrtnih slučajeva dece od infektivnih bolesti moglo biti delimično posledica ove imune amnezije.

Kada je predstavljena MMR vakcina?

MMR vakcina, koja pruža zaštitu od morbila, zaušaka (mumpsa) i rubeole, postala je dostupna 1971. godine. MMR vakcina se pokazala kao veoma bezbedna i efikasna. Tokom više od 50 godina primene, milioni dece su praćeni kako bi se procenili njeni efekti.

Koji je bio uticaj vakcine?

Procenjuje se da je u poslednjih 50 godina vakcina protiv morbila spasila oko 94 miliona života, uglavnom male dece. Dok je 2000. godine više od 800.000 ljudi izgubilo život od morbila širom sveta, do 2022. taj broj je smanjen na manje od jedne osmine. Međutim, pad stope vakcinacije tokom pandemije doveo je do toga da je 2024. godine u Evropskom regionu zabeležen najveći broj slučajeva u poslednjih 25 godina.

Zašto se neki ljudi ne vakcinišu?

Bebe mlađe od godinu dana se obično ne vakcinišu (jer se prva doza preporučuje sa 12 meseci), kao ni mali broj osoba sa teško oštećenim imunitetom. Osim toga, dezinformacije na društvenim mrežama i ograničen pristup zdravstvenim uslugama u nekim zajednicama doprinose nižoj stopi vakcinacije.

Zašto se danas preporučuju dve doze MMR vakcine?

Prva doza pruža oko 93% imuniteta, dok dve doze pružaju više od 97% zaštite. Ova mala razlika u procentima znači milione dodatne zaštićene dece na globalnom nivou.

Koji su neželjeni efekti MMR vakcine?

Većina dece nema nikakve neželjene efekte. Mogu se javiti blag otok, bol na mestu uboda ili povišena temperatura. Ovi efekti su prolazni i neuporedivo blaži od opasnih komplikacija same bolesti.

Šta je sa poremećajima u razvoju i autizmom?

Ogromna većina naučnika se slaže da MMR vakcina ne uzrokuje autizam. Ova ideja potiče iz jednog rada iz 1998. godine koji je kasnije povučen zbog brojnih grešaka i manipulacija. Brojne studije na stotinama hiljada dece (poput onih u Danskoj i Finskoj) potvrdile su da ne postoji nikakva veza između vakcine i autizma.

Da li vakcine preopterećuju imuni sistem bebe?

Ne. Broj antigena u vakcinama je zanemarljiv u poređenju sa hiljadama klica sa kojima se beba svakodnevno susreće u okruženju. Vakcine ne slabe, već jačaju imuni sistem.

Šta je „imunitet krda“?

Imunitet krda se postiže kada je vakcinisan visok procenat populacije (oko 95% za morbile), što sprečava širenje virusa i štiti one koji ne mogu da se vakcinišu (bebe, teško bolesni).

Može li se vakcinacija nadoknaditi?

Za većinu vakcina nikada nije kasno. Ako su propuštene doze u predviđenom kalendaru, konsultujte se sa lekarom kako biste nadoknadili vakcinaciju i zaštitili dete.